Најважније из лекције
План-резиме
- Саобраћај и његов значај
- саобраћај – кретање људи, превоз робе, пренос вести и размена информација
- повезује произвођаче сировина, прерађиваче и потрошаче → развој индустрије и трговине
- задаци: веза планинских и пограничних крајева са индустријским центрима, међународна размена, транзит стране робе, брз превоз путника
- услови: природни (рељеф, геолошка грађа, клима, биљни свет) и друштвени (економски, политички)
- према средини: копнени, водни, ваздушни
- Копнени саобраћај – највећи значај
- друмски: путеви још од Римљана; асфалтирање од почетка 20. века; ауто-путеви, магистрале, регионални и локални путеви
- најважнији: Коридор 10 (паневропска мрежа), ауто-пут Е75; Коридор 11 Београд – Чачак
- железнички: од средине 19. века, први воз Београд – Ниш; правац Хоргош – Суботица – Нови Сад – Београд – Ниш, кракови ка Софији и Истанбулу и ка Скопљу и Атини
- железница има свега 8% превоза → потребна модернизација (брзина, електрификација, нови возови)
- цевоводни: од почетка 21. века, природни гас
- Водни саобраћај
- систем Дунава, највише пловних путева у Војводини
- Дунав плован целим током кроз Србију (588 km) после преводнице у Ђердапу; Коридор 7
- пловне целом дужином: Сава, Тиса, Бегеј, Тамиш; Велика Морава само 3 km
- канал Дунав – Тиса – Дунав: 960 km, 80 насеља, плован 600 km
- Ваздушни саобраћај
- од друге половине 20. века
- „Никола Тесла“ код Београда (Сурчин); већи аеродроми у Нишу и Приштини
- „Морава“ у Краљеву (бивши војни); очекује се „Поникве“ код Ужица
- Поштански и телекомуникациони саобраћај
- поштански – писма и пошиљке, губи значај
- телекомуникациони – пренос текста, слике, звука и видеа; мобилни телефони (90-те) и интернет; 2020. 81% домаћинстава има интернет
- Саобраћај и животна средина
- уз индустрију велики загађивач; издувни гасови од фосилних горива
- Београд 2020. међу најзагађенијим градовима света
- градња саобраћајница: крчење шума, губитак плодног земљишта
Саобраћај – делатност која обухвата кретање људи, превоз робе, пренос вести и размену информација.
Једна је од најважнијих привредних делатности: повезује произвођаче сировина, прерађиваче и потрошаче готових производа и тако утиче на развој индустрије и трговине.
- Задаци саобраћаја – веза планинских и пограничних крајева са индустријским центрима, међународна размена, транзит стране робе, брз и удобан превоз путника.
- Природни услови – рељеф, геолошка грађа терена, клима и биљни свет.
- Друштвени услови – економски и политички.
- Градња саобраћајница је лакша у низијама и долинама већих река, а тежа у планинама и клисурама.
- Према средини саобраћај делимо на копнени, водни и ваздушни.
Копнени саобраћај – има највећи значај у Србији; дели се на друмски, железнички и цевоводни.
- Друмски саобраћај – путеви се граде још од времена Римљана; савремени развој почиње почетком 20. века асфалтирањем путева; данас постоје ауто-путеви, магистрале, регионални и локални путеви.
- Коридор 10 – најважнији друмски и железнички правац, део паневропске мреже.
- Железнички саобраћај – развија се од средине 19. века; први воз ишао је од Београда до Ниша; главни правац Хоргош – Суботица – Нови Сад – Београд – Ниш, а од Ниша кракови преко Пирота и Димитровграда (ка Софији и Истанбулу) и преко Врања и Прешева (ка Скопљу и Атини).
- Цевоводни саобраћај – развија се од почетка 21. века; њиме се транспортује природни гас за загревање домаћинстава.
Због застареле инфраструктуре, мале брзине, кварова и кашњења железница учествује са свега 8% у превозу робе и путника; потребна је модернизација – веће брзине, електрификација пруга и нови возови.
- Први аутомобил у Београду – 1903. године; „Црвена застава“ (1953) производила је „фићу“; најважнији ауто-пут је Е75.
Водни саобраћај – одвија се на пловним рекама и каналима, углавном у систему Дунава; највише пловних путева има у Војводини.
- Дунав – плован целим током кроз Србију (588 km) после изградње преводнице у Ђердапској клисури; део Коридора 7.
- Сава, Тиса, Бегеј и Тамиш – пловни целом дужином свог тока кроз Србију.
- Велика Морава – пловна само 3 km код ушћа у Дунав.
- Канал Дунав – Тиса – Дунав – дуг 960 km, повезује 80 насеља у Војводини, плован 600 km; служи и за одводњавање, наводњавање, одбрану од поплава, снабдевање водом, туризам и рибарство.
- Речне луке на Дунаву: Апатин, Богојево, Бачка Паланка, Нови Сад, Београд, Панчево, Смедерево, Прахово.
- Речне луке на Сави: Шабац, Сремска Митровица.
Ваздушни саобраћај – развија се од друге половине 20. века; превоз робе и путника стално расте.
- „Никола Тесла“ – највећи аеродром, код Београда (Сурчин).
- Ниш и Приштина – остали већи аеродроми.
- „Морава“ – аеродром у Краљеву, последњи отворен; некадашњи војни аеродром прилагођен цивилним потребама.
- „Поникве“ – аеродром код Ужица, очекује се да буде отворен за међународне летове.
Нови аеродроми су близу туристичких центара (Златибор, Тара, Врњачка Бања, Копаоник), па треба да подстакну развој туризма у унутрашњости Србије.
Поштански саобраћај – пренос писама и других пошиљки; у Србији има дугу традицију, али са развојем телекомуникација губи на значају.
Телекомуникациони саобраћај – пренос и пријем свих врста података (текст, слика, звук, видео) помоћу различитих комуникационих канала.
Убрзано се развија од појаве мобилних телефона деведесетих година 20. века и интернета. Према проценама РЗС, 2020. године 81% домаћинстава имало је интернет прикључак, што је за 50% више него 2010. године.
Саобраћај омогућава брз и квалитетан превоз људи, робе и услуга на великим удаљеностима, али је, уз индустрију, велики извор загађења животне средине.
- Загађење ваздуха – велики број возила покреће фосилна горива, а издувни гасови погоршавају квалитет ваздуха.
- Промена природне средине – при изградњи саобраћајница крче се шуме и заузима плодно земљиште.
- Београд се 2020. године више пута нашао на листи најзагађенијих градова на свету, између осталог због густог саобраћаја.
Најважније:
- Саобраћај: кретање људи, превоз робе, пренос вести и размена информација; покреће развој индустрије и трговине.
- Услови развоја: природни (рељеф, геолошка грађа, клима, биљни свет) и друштвени (економски, политички).
- Копнени саобраћај: највећи значај; друмски, железнички и цевоводни.
- Коридор 10: најважнији друмски и железнички правац Србије, део паневропске мреже.
- Железница: главни правац Хоргош – Суботица – Нови Сад – Београд – Ниш; само 8% превоза, потребна модернизација.
- Цевоводи: од почетка 21. века, транспорт природног гаса.
- Водни саобраћај: систем Дунава; Дунав плован 588 km (Коридор 7), пловне и Сава, Тиса, Бегеј, Тамиш и канал Дунав – Тиса – Дунав.
- Ваздушни саобраћај: аеродром „Никола Тесла“ код Београда, већи аеродроми у Нишу, Приштини и Краљеву („Морава“).
- Телекомуникације: нагло расту (мобилни телефони, интернет), а пошта губи значај.
- Животна средина: издувни гасови загађују ваздух, а градња саобраћајница уништава шуме и плодно земљиште.
