Најважније из лекције
План-резиме
- Туризам
- путовање и боравак ван места сталног боравка ради одмора, лечења и обиласка знаменитости
- по територији: унутрашњи, међународни, транзитни (пролазак кроз земљу која није крајња дестинација)
- Услови за развој туризма
- природне и антропогене вредности
- материјална база: прилазни путеви, смештај, ресторани
- потенцијал Србије није најбоље искоришћен
- Туристичка места (место где је туристичка функција најизраженија)
- планинска: Копаоник, Златибор, Златар, Тара, Фрушка гора, Авала
- бањска: Врњачка Бања (највише туриста), Сокобања, Буковичка бања, бања Ковиљача
- градска: Београд и Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Суботица – транзит, сајмови, манифестације
- сеоска: најмлађа (од почетка 21. века) – Сирогојно, Коштунићи
- две туристичке регије: панонска и планинска
- Утицај туризма
- троши земљиште, воду, гориво, електричну енергију, храну
- притисак на ресурсе, живи свет и станишта, отпад и загађење
- услов развоја: очувана животна средина
- Трговина (терцијарни сектор)
- унутрашња: у оквиру Србије, између области са специјализованом производњом (индустријско биље – Војводина, малине – западна Србија, дрвна грађа – планине)
- на велико (предузећима, ниже цене) и на мало (потрошачима у продавницама)
- пијаце: зелене, сточне, бувље; сајмови, вашари, тржни центри
- Спољна трговина
- извоз, увоз, транзит
- Србија – важно транзитно трговинско подручје ЈИ Европе; највише извоза у ЕУ
- извоз: Италија, Немачка, Русија, Румунија; увоз: Немачка, Италија, Кина, Русија, Мађарска
- извози пшеницу, кукуруз, малине, хула-хоп чарапе; увози друмска возила, нафту, машине, лекове
- извоз 2019: Војводина 33%, Београд 27%, Шумадија и Западна Србија 24%, Јужна и Источна Србија 16%
Туризам – путовање и боравак људи ван места сталног боравка ради одмора, лечења и обиласка природних и друштвених знаменитости.
- Унутрашњи туризам – путовања у оквиру своје земље.
- Међународни туризам – путовања у друге државе.
- Транзитни туризам – пролазак туриста кроз земљу која није њихова крајња дестинација.
Подела на унутрашњи и међународни туризам заснива се на територији на којој се туризам одвија.
Туристичке вредности – природне и антропогене (људске) вредности које привлаче туристе.
Материјална база – прилазни путеви, савремени смештајни капацитети и ресторани потребни да би се туристички потенцијал искористио.
Србија има бројне туристичке вредности, али њен туристички потенцијал није најбоље искоришћен.
- Златар, Суботица, Дрвенград, Палићко језеро.
Туристичко место – место у коме је туристичка функција најизраженија.
- Планинска – Копаоник, Златибор, Златар, Тара, Фрушка гора, Авала.
- Бањска – Врњачка Бања (највише туриста), Сокобања, Буковичка бања, бања Ковиљача.
- Градска – Београд и Нови Сад (највише туриста), Ниш, Крагујевац, Суботица; долазе туристи у транзиту и посетиоци сајмова, спортских и културних манифестација.
- Сеоска – најмлађа, развијају се од почетка 21. века: Сирогојно на Златибору, Коштунићи (општина Горњи Милановац).
На основу рељефа и других природних и друштвених одлика Србија има две туристичке регије: панонску и планинску.
Туризам троши много ресурса: земљиште, воду, гориво, електричну енергију и храну.
- Негативни утицаји – притисак на природне ресурсе, живи свет и станишта; стварање отпада и загађења.
- Услов развоја – одржавање квалитета животне средине на високом нивоу.
Трговина – делатност терцијарног сектора; куповина и продаја робе или размена добара, захваљујући којој роба стиже до купаца.
Унутрашња трговина – размена добара унутар граница једне земље (Србије).
Развијена је због неједнаког привредног развоја делова Србије (неравномерно распоређене пољопривредне културе и индустрија) и потреба становника; одвија се између области са специјализованом производњом.
- Индустријско биље из Војводине, малине из западне Србије, дрвна грађа из планинских области.
- Трговина на велико – продаја веће количине робе предузећима, најчешће по нижим ценама.
- Трговина на мало – продаја робе потрошачима у мешовитим или специјализованим продавницама.
- Места трговине – пијаце (зелене, сточне, бувље), сајмови, вашари, тржни центри.
Спољна трговина – размена робе и услуга између појединих земаља.
- Извоз – држава продаје своју робу другим државама.
- Увоз – држава купује робу од других држава.
- Транзит – роба прелази преко страних земаља до крајње локације.
Србија је због географског положаја важно трговинско подручје Југоисточне Европе, преко ње се одвија транзитна трговина. Највећи извоз иде у земље ЕУ.
- Извоз највише у Италију, Немачку, Русију и Румунију; увоз највише из Немачке, Италије, Кине, Русије и Мађарске.
- Од суседа највише трговине са Северном Македонијом, Босном и Херцеговином и Црном Гором.
- Извози: пшеница, кукуруз, малине, хула-хоп чарапе. Увози: друмска возила, нафта, електричне и индустријске машине, фармацеутски производи.
- Учешће у извозу 2019: Војводина 33%, Београдски регион 27%, Шумадија и Западна Србија 24%, Јужна и Источна Србија 16%.
Најважније:
- Туризам: путовање и боравак ван места сталног боравка ради одмора, лечења и обиласка знаменитости.
- Подела по територији: унутрашњи, међународни и транзитни туризам.
- Материјална база: путеви, смештај и ресторани – без њих се потенцијал не може искористити.
- Туристичка места: планинска, бањска, градска и сеоска; Врњачка Бања има највише туриста међу бањама, Београд и Нови Сад међу градовима.
- Туристичке регије: панонска и планинска.
- Утицај туризма: троши ресурсе и ствара отпад и загађење, а зависи од очуване животне средине.
- Трговина: делатност терцијарног сектора; унутрашња (у оквиру Србије) и спољна (између држава); на велико и на мало.
- Спољна трговина: извоз, увоз и транзит; највише извоза иде у ЕУ.
- Производи: извоз – пшеница, кукуруз, малине; увоз – друмска возила, нафта, машине.
