Најважније из лекције
План-резиме
- Заштита природе
- Још Душанов законик забрањује сечу шума око манастирских поседа (метоха).
- Завод за заштиту природе Србије – основан 1948. у Београду.
- Први споменици природе: Петничка пећина (код Ваљева) и водопад Рипаљка (Озрен, код Сокобање).
- Заштићено природно добро
- Основна јединица заштите; обухвата три групе:
- Заштићене врсте – угрожене дивље врсте (2.633 у 2018): орао крсташ, белоглави суп, видра, Аполонов лептир...
- Покретна заштићена природна документа – фосили, минерали, збирке; у Србији ниједно није проглашено.
- Заштићена подручја – 459 подручја, 668.795 ha, 7,6% Србије.
- „Црвена књига“ – база података о угроженим врстама; у Србији их је објављено шест.
- Типови заштићених подручја (2018)
- НП 5, ПП 18 (Голија, Златибор), РП 68 (Увац, Ртањ), ПИО 20 (Власина, Овчарско-кабларска клисура), СП 306 (Ђавоља варош, Ресавска пећина), ЗС 5 (Мали Вршачки рит).
- Ђавоља варош и Власина
- Ђавоља варош – земљане фигуре и Ђавоља вода; заштићена 1959, изузетног значаја од 1995.
- Власинско језеро – настало на месту тресаве; плутајућа острва од тресета; биљка месождерка росуља.
- Национални паркови (највећи степен заштите)
- Фрушка гора (1960) – најстарији; орхидеје, орао крсташ, 16 манастира – „српска Света Гора“.
- Ђердап (1974) – највећи (64.000 ha); Ђердапска лала; Лепенски вир, Трајанова табла; Унесков геопарк (2020).
- Тара (1981) – Панчићева оморика и Панчићев скакавац; манастир Рача.
- Копаоник (1981) – најмањи (11.810 ha); копаоничка чуваркућа и љубичица, рунолист.
- Шар-планина (1986) – најјужнији и највиши; муника и молика, рисови, ледничка језера.
Природна баштина – природне вредности једне земље које се чувају и штите за будуће генерације.
Природне вредности – шуме, речни токови, земљиште, ваздух, биљни и животињски свет, геолошка разноврсност и спелеолошки објекти (јаме и пећине).
Идеја о заштити природе је веома стара: цар Стефан Душан у Законику забрањује крчење и сечу шума око манастирских поседа – метоха.
Завод за заштиту природе Србије – установа основана у Београду 1948. године, чији је главни посао заштита природе и природних добара.
- Први споменици природе (1948): Петничка пећина код Ваљева и водопад Рипаљка на Озрену, близу Сокобање.
Заштићено природно добро – основна јединица заштите природе у Србији; обухвата заштићене врсте, покретна заштићена природна документа и заштићена подручја.
- Заштићене врсте – дивље врсте које су угрожене или могу постати угрожене, а имају посебан значај; 2018. године било их је 2.633.
- Покретна заштићена природна документа – фосили, минерали/кристали, ботаничке и зоолошке збирке великог научног, културног и образовног значаја; у Србији још ниједно није проглашено.
- Заштићена подручја – простори изражене геолошке, биолошке, еколошке и/или пределне разноврсности; 2018. године било их је 459, на 668.795 ha, што је 7,6% Србије.
- Угрожене врсте: Аполонов лептир, липљан, степски соко, црни даждевњак, велики тетреб, белоглави суп, орао крсташ, видра.
„Црвена књига“ – јединствена база података о врстама којима прети изумирање; указује на недостатке у заштити и предлаже решења. У Србији је објављено шест црвених књига.
- Национални паркови (НП) – 5: Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник, Шар-планина.
- Паркови природе (ПП) – 18: Сићевачка клисура, Шарган–Мокра гора, Стара планина, Златибор, Голија, Радан.
- Резервати природе (РП) – 68: Винатовача, Увац, Сува планина, Ртањ, Кукавица, Јерма, Делиблатска пешчара.
- Предели изузетних одлика (ПИО) – 20: Овчарско-кабларска клисура, клисура реке Градац, долина Пчиње, Велико ратно острво, Авала, Власина.
- Споменици природе (СП) – 306: Ђавоља варош, Рисовача, Ресавска пећина, Лазарев кањон.
- Заштићена станишта (ЗС) – 5: Мали Вршачки рит, Бара Трсковача, станиште гљива на Ади Циганлији.
Највише има споменика природе, а највећи значај имају национални паркови.
Ђавоља варош – споменик природе са земљаним фигурама и два извора киселе, веома минерализоване воде – Ђавоља вода.
Под заштитом је од 1959., а од 1995. је природно добро од изузетног значаја.
Власина – предео изузетних одлика на Власинској висоравни, на југоистоку Србије, близу границе са Бугарском.
- Власинско језеро – настало изградњом бране на месту некадашње велике планинске тресаве, одакле је истицала река Власина.
- Плутајућа острва – острва од тресета, поред два стална острва.
- Росуља – биљка месождерка, посебност Власине.
Национални парк – подручје са изузетним природним реткостима, заштићено законом и очувано у природном стању; може садржати и културно-историјске споменике.
У Србији има 5 националних паркова; најстарији је Фрушка гора, а највећи Ђердап (64.000 ha).
- Фрушка гора (1960) – север Срема, заштићена 1/4 острвске планине; реликтне шуме храстова са грабићем, степска вегетација, око 200 биљних заједница (ловорасти јеремичак, кадивка, звончић), преко 30 врста орхидеја; јеленак, шарени даждевњак, шарка; орао крсташ само овде у Србији; 16 манастира из 15-18. века – „српска Света Гора“.
- Ђердап (1974) – на граници са Румунијом, око Ђердапске клисуре; реликти мечја леска, орах, јоргован, тиса, сребрна липа; ендемит Ђердапска лала (једино станиште на свету); Лепенски вир, Трајанов пут, Трајанова табла, Голубачки град, Рам.
- Ђердап је 10. јула 2020. уписан на Унескову листу глобалних геопаркова (Ђердапска клисура, делови Кучаја и Мироча).
- Тара (1981) – западна Србија; кањонске долине Дрине, Раче и Рзава; Панчићева оморика и Панчићев скакавац; манастир Рача и некрополе надгробних споменика из 14. и 15. века.
- Копаоник (1981) – највиши делови планине у централној Србији; најмањи национални парк (11.810 ha); ендемити копаоничка чуваркућа, копаоничка љубичица, рунолист, Панчићева режуха.
- Шар-планина (1986) – најјужнији, највиши и последњи проглашен; шуме мунике и молике, станиште рисова; око 140 врста лептира и 60% врста птица Србије; ледничка језера и глацијални облици рељефа.
Најважније:
- Почеци заштите: још Душанов законик забрањује сечу шума око манастирских поседа.
- Завод за заштиту природе Србије: основан 1948. у Београду; први споменици природе – Петничка пећина и водопад Рипаљка.
- Заштићено природно добро: заштићене врсте (2.633), покретна заштићена природна документа и заштићена подручја.
- Заштићена подручја: 459 подручја, 668.795 ha, 7,6% Србије (2018).
- Шест типова: национални паркови, паркови природе, резервати природе, предели изузетних одлика, споменици природе, заштићена станишта.
- „Црвена књига“: база података о угроженим врстама; у Србији их је шест.
- Пет националних паркова: Фрушка гора (најстарији), Ђердап (највећи), Тара, Копаоник (најмањи), Шар-планина (најјужнији и последњи).
- Ендемити: Ђердапска лала, Панчићева оморика, копаоничка чуваркућа и љубичица.
