Корице уџбеника

39. Културна баштина Србије

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Културна баштина
    • Добра наслеђена из прошлости која чувамо за будуће генерације; други назив – културно наслеђе.
    • Чине је културна добра од општег интереса, одређена Законом о културним добрима.
    • Културна добра – ствари и творевине материјалног и духовног (нематеријалног) карактера народа.
    • Категорије по значају: заштићена, од великог значаја, од изузетног значаја.
  2. Материјална и нематеријална баштина
    • Материјална – споменици, светковине, уметничка дела.
    • Нематеријална – језик, обичаји, традиција, музика, стари занати.
    • У национални регистар нематеријалног наслеђа уписан је 51 елемент (молитва, крсна слава, Вуков сабор).
  3. Непокретна културна баштина
    • Надлежан је Републички завод за заштиту споменика културе.
    • Споменици културе (2.023) – Београдска тврђава, Жича, Милешева, Манасија, Ћеле-кула, Авала...
    • Просторне културно-историјске целине (66) – Кнез Михаилова, Тешњар, Сремски Карловци, Неготинске пивнице.
    • Археолошка налазишта (151) – Винча, Старчево, Лепенски вир, Виминацијум, Медијана, Сирмијум.
    • Знаменита места (66) – „Крагујевачки октобар“, Чегар, Марићевића јаруга, Таковски грм, Цер.
  4. Покретна културна баштина
    • Уметничко-историјска дела, архивска и филмска грађа, старе и ретке књиге.
    • Чувају се у музејима, галеријама, архивима, библиотекама и заводима.
  5. Очување
    • Потребни су законска заштита и редовно одржавање.
    • Претње: природне непогоде, деловање човека (пожари, ратови, киселе кише, крађа) и прекомерни туризам.
Културна баштина (културно наслеђе) – добра наслеђена из прошлости која чувају историју једног народа и треба их сачувати за будуће генерације.
Културна добра – ствари и творевине материјалног и духовног (нематеријалног) карактера једног народа.
Културну баштину чине културна добра од општег интереса одређена Законом о културним добрима; најчешће је под заштитом државе и надлежних државних институција.
  • Заштићена културна добра.
  • Културна добра од великог значаја.
  • Културна добра од изузетног значаја.
Културну баштину чине материјално и нематеријално културно наслеђе, као и природна баштина у њиховом непосредном окружењу.
Материјална културна баштина – споменици, светковине и уметничка дела.
Нематеријална културна баштина – језик, обичаји, традиција, музика и стари занати.
У Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије уписан је 51 елемент.
  • Молитва, крсна слава, Вуков сабор.
Материјална културна добра деле се на непокретну и покретну баштину према културним, историјским, уметничким и физичким својствима.
Републички завод за заштиту споменика културе – установа надлежна за непокретну културну баштину.
  • Споменици културе – 2.023 уписана у централни регистар.
  • Просторне културно-историјске целине – 66.
  • Археолошка налазишта – 151.
  • Знаменита места – 66.
  • Споменици културе: Београдска тврђава, Смедеревска тврђава, манастири Манасија, Милешева и Жича, Ћеле-кула, Споменик незнаном јунаку на Авали, Градска кућа у Суботици, Ново Брдо, Звечан, зграда гимназије у Крагујевцу.
  • Просторне целине: Кнез Михаилова улица у Београду, Тешњар у Ваљеву, језгро Сремских Карловаца, Неготинске пивнице.
  • Археолошка налазишта: Бело брдо, Винча, Старчево, Виминацијум, Лепенски вир, Медијана, Сирмијум.
  • Знаменита места: „Крагујевачки октобар“ у Шумарицама, Чегар код Ниша, Марићевића јаруга, „Таковски грм“, место пробоја Сремског фронта код Шида, Спомен-костурница на Церу.
Виминацијум – археолошко налазиште на Дунаву код Костолца; римски војни логор из 1. века, једно време главни град провинције Горње Мезије.
Покретна културна баштина – предмети културне вредности који се могу преносити.
  • Уметничко-историјска дела
  • Архивска грађа
  • Филмска грађа
  • Старе и ретке књиге
Чувају се у музејима, галеријама, архивима, библиотекама и заводима за заштиту споменика културе широм државе.
За очување баштине није довољна само законска заштита – неопходно је и редовно одржавање.
  • Природне непогоде – поплаве, земљотреси, ветрови, удари грома.
  • Негативно деловање човека – пожари, ратови, киселе кише, немар и непажња, крађа.
  • Прекомерна туристичка експлоатација – превелики број посетилаца оштећује културна добра.
Најважније:
  1. Културна баштина: добра наслеђена из прошлости која чувамо за будуће генерације; назива се и културно наслеђе.
  2. Културна добра: ствари и творевине материјалног и духовног карактера једног народа, одређена Законом о културним добрима.
  3. Категорије по значају: заштићена, од великог значаја и од изузетног значаја.
  4. Нематеријална баштина: језик, обичаји, традиција, музика, стари занати; у национални регистар уписан је 51 елемент (молитва, крсна слава, Вуков сабор).
  5. Непокретна баштина: споменици културе (2.023), просторне културно-историјске целине (66), археолошка налазишта (151), знаменита места (66).
  6. Надлежна установа: Републички завод за заштиту споменика културе брине о непокретној баштини.
  7. Покретна баштина: уметничко-историјска дела, архивска и филмска грађа, старе и ретке књиге – у музејима, галеријама, архивима и библиотекама.
  8. Угрожавање: природне непогоде, деловање човека (пожари, ратови, киселе кише, крађа) и прекомерни туризам.
  9. Очување: законска заштита и редовно одржавање.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: