Најважније из лекције
План-резиме
- Светска баштина и Унеско
- Унеско - организација УН за образовање, науку и културу; програм светске баштине покренут седамдесетих година 20. века
- циљ: заштита и очување најдрагоценијих објеката културно-историјског наслеђа
-
- године на листи 1.052 локалитета; из Србије осам средњовековних манастира и цркава
- Средњовековни манастири и цркве
- Стари Рас са Сопоћанима (1979) - код Новог Пазара; Сопоћани, Ђурђеви ступови, Црква Петра и Павла, град Стари Рас (прва престоница, 12-14. век); фреске Сопоћана 1270-1276.
- Студеница (1986) - задужбина Стефана Немање, на Радочелу, између Рашке и Краљева; три цркве; фреске „Распеће“ и „Причешће“
- Високи Дечани (2004) - задужбина Стефана Уроша III, довршио Стефан Душан
- 2006: Богородица Љевишка (Призрен, краљ Милутин), Пећка патријаршија (Пећ), Грачаница (краљ Милутин)
- Антички и средњовековни локалитети
- Гамзиград - Ромулијана (2007) - касна антика, код Зајечара; утврђења, базилика, храмови, купатила, меморијални комплекс
- стећци (2016) - некропола Мраморје, 14. век, Перућац на Дрини; угрожена поплавама
- некропола - велико древно (античко) гробље
- Листа чекања (од 2010)
- десет локалитета: Делиблатска пешчара, Стара планина, Тара с кањоном Дрине, Ђавоља варош, Манасија, Неготинске пивнице, Смедеревска тврђава, Царичин град, Бач и околина, границе Римског царства
- Резервати биосфере
- подручја у којима је однос човека и природе уравнотежен
- „Голија-Студеница“ и „Бачко Подунавље“ (код Апатина)
- Нематеријално наслеђе на Унесковој листи
- Крсна слава, коло, певање уз гусле, злакуско лончарство, шљивовица
- Баштина Србије
- природна - национални паркови Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник, Шар-планина
- културна - материјална (покретна и непокретна) и нематеријална
- светска - природни и културни објекти под заштитом Унеска
Светска баштина – најдрагоценији објекти природног и културно-историјског наслеђа човечанства, уписани на листу коју води Унеско ради њихове заштите и очувања.
Унеско – организација Уједињених нација за образовање, науку и културу; програм светске баштине покренут је седамдесетих година 20. века.
Према подацима из 2016. године, на листи је било 1.052 локалитета широм света.
Из Србије се под заштитом Унеска нашло осам средњовековних манастира и цркава, као и античко налазиште Гамзиград и некропола стећака Мраморје.
Стари Рас са Сопоћанима (1979) – први локалитет из Србије на листи, код Новог Пазара.
- Делови целине – манастир Сопоћани, манастир Ђурђеви ступови, Црква светих апостола Петра и Павла и средњовековни град Стари Рас.
- Стари Рас – прва престоница српске државе од 12. до 14. века.
- Фреске Сопоћана (1270–1276) – међу најлепшим делима византијске и српске средњовековне уметности.
Студеница (1986) – задужбина великог жупана Стефана Немање, на падинама Радочела, у долини реке Студенице, између Рашке и Краљева.
- Сачуване цркве – Немањина, Краљева и Црква Светог Николе.
- Најпознатије фреске – „Распеће“ и „Причешће“ у олтару.
Високи Дечани (2004) – задужбина Стефана Уроша III, коју је у 14. веку довршио његов син Стефан Душан (Душан Силни); један од ретких средњовековних црквених објеката који је остао скоро нетакнут.
Године 2006. на листу су уписане још три светковине са Косова и Метохије.
- Црква Богородице Љевишке – у Призрену; ктитор је краљ Милутин.
- Пећка патријаршија – манастир у Пећи.
- Грачаница – манастир у Грачаници, задужбина краља Милутина.
- Са Студеницом, Сопоћанима, Ђурђевим ступовима, Црквом Петра и Павла и Дечанима то чини осам средњовековних српских манастира и цркава под заштитом Унеска.
Гамзиград – Ромулијана (2007) – археолошко налазиште из касног античког периода, надомак Зајечара; раније познато као Феликс Ромулијана.
- Делови налазишта – утврђења, базилика, храмови, топла купатила и меморијални комплекс.
Стећци (2016) – средњовековни надгробни споменици; последњи локалитет из Србије уписан на листу.
Некропола – велико гробље у близини градова древних цивилизација, античко гробље.
Некропола Мраморје потиче из 14. века и налази се на десној обали Дрине, у насељу Перућац; због положаја уз реку угрожена је од поплава.
Од 2010. године још десет локалитета из Србије чека да буде проглашено светском баштином.
- Делиблатска пешчара, Стара планина, Тара с кањоном Дрине, Ђавоља варош, Манасија, Неготинске пивнице, Смедеревска тврђава, Царичин град, Бач и околина и границе Римског царства.
Резерват биосфере – подручје еколошког и историјског значаја под Унесковом заштитом, у коме постоји уравнотежен однос између човека и природе.
- „Голија–Студеница“ – највећи део парка природе Голија, природне реткости и сеоска насеља.
- „Бачко Подунавље“ – код Апатина; остаци пространих плавних предела уз Дунав.
Нематеријално културно наслеђе човечанства – посебна Унескова листа обичаја, игара, вештина и заната.
- Из Србије: „Крсна слава“, „Коло, традиционална народна игра“, „Певање уз гусле“, „Злакуско лончарство“ и „Припрема традиционалне ракије од шљиве – шљивовице“.
- Природна баштина – природни објекти под заштитом државе; највиши степен заштите имају национални паркови Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник и Шар-планина.
- Културна баштина – културно-историјски објекти под заштитом државе: материјална (покретна и непокретна) и нематеријална.
- Светска баштина – природни и културни објекти под заштитом Унеска.
Најважније:
- Унеско: програм светске баштине чува најдрагоценије објекте културно-историјског наслеђа; 2016. године на листи је било 1.052 локалитета.
- Стари Рас са Сопоћанима: први уписан (1979), код Новог Пазара; Стари Рас је прва престоница српске државе.
- Студеница: уписана 1986; задужбина Стефана Немање између Рашке и Краљева.
- Високи Дечани: уписани 2004; задужбина Стефана Уроша III, довршио их Стефан Душан.
- 2006. година: Богородица Љевишка (Призрен), Пећка патријаршија (Пећ) и Грачаница.
- Гамзиград – Ромулијана: касноантичко налазиште код Зајечара, уписано 2007.
- Стећци (Мраморје): некропола из 14. века у Перућцу на Дрини, уписана 2016; угрожена поплавама.
- Листа чекања: од 2010. још десет локалитета, нпр. Манасија, Смедеревска тврђава, Ђавоља варош.
- Резервати биосфере: „Голија–Студеница“ и „Бачко Подунавље“.
- Нематеријално наслеђе: слава, коло, певање уз гусле, злакуско лончарство и шљивовица.
