Најважније из лекције
План-резиме
- Срби у региону – преглед
- Узроци: промене територије Србије и историјске и савремене миграције.
- У региону око 1.600.000 Срба; највише у БиХ (1,1 милион), Хрватској (186.000) и Црној Гори (178.000).
- Срби из Црне Горе и Републике Српске – бесплатно школовање и лечење у Србији; са двојним држављанством – право на запослење у Србији.
- Црна Гора и Босна и Херцеговина
- Црна Гора: око 30% становништва; заједничка држава са Србијом до 2006.; север (Пљевља, Жабљак, Колашин, Беране, Бијело Поље), на приморју Тиват и Херцег Нови.
- Ентитет – територијална и национална целина унутар државе: Република Српска и Федерација БиХ (+ Брчко Дистрикт).
- У Републици Српској Срби чине око 85%; градови: Бања Лука, Приједор, Бијељина, Мркоњић Град, Фоча, Билећа, Требиње.
- Срби су конститутивни народ у БиХ, заједно са Бошњацима и Хрватима.
- Хрватска и Словенија
- Хрватска: пре распада СФРЈ око 600.000 Срба; Република Српска Крајина (1991–1995, центар Книн).
- Прогон: „Бљесак“ (мај 1995) и „Олуја“ (август 1995) – Славонија, Лика, Кордун.
- Данас око 186.000 (Славонија, Барања), најбројнија национална мањина (4,4%).
- Словенија: око 40.000 (2%), без статуса националне мањине; ускоци у Белој Крајини од 16. века.
- Северна Македонија и Албанија
- С. Македонија: око 36.000, национална мањина; српски језик у Старом Нагоричану, Табановцу и Кучевишту; раскол цркве.
- Скопље – престоница средњовековне Србије → Срби су аутохтон народ.
- Албанија: око 30.000, око Скадарског језера; краљ Зогу забранио неалбанска имена → асимилација.
- Бугарска, Румунија и Мађарска
- Бугарска: око 20.000, погранични крајеви (не признаје мањине).
- Румунија: око 22.000, Темишвар.
- Мађарска: око 4.000, Сегедин и Будимпешта; насељена после Велике сеобе Срба.
Срби у региону – српско становништво које живи у суседним државама и државама бивше СФРЈ, ван граница Србије.
Узроци: честе промене површине и положаја територије Србије кроз историју и историјске и савремене миграције. У региону живи око 1.600.000 Срба.
- Босна и Херцеговина – око 1,1 милион (највише)
- Хрватска – око 186.000
- Црна Гора – око 178.000
- Словенија – око 40.000; Северна Македонија – око 36.000; Албанија – око 30.000
- Румунија – око 22.000; Бугарска – око 20.000; Мађарска – око 4.000
Срби из Црне Горе и Републике Српске имају право на бесплатно школовање и лечење у Србији; Срби из региона са двојним држављанством могу да се запосле у Србији.
Ентитет – територијална и национална целина унутар једне државе.
Конститутивни народ – народ који са другим народима дели заједничку територијалну целину једне државе; у БиХ то су Срби, Бошњаци и Хрвати.
- Црна Гора – око 178.000 Срба (око 30%); заједничка држава са Србијом до 2006.; претежно север и планински предео.
- Босна и Херцеговина – око 1,1 милион Срба; ентитети Република Српска и Федерација БиХ, уз Брчко Дистрикт.
У Републици Српској Срби су већинско становништво (око 85%); многи су се ту доселили после прогона из Федерације БиХ и Хрватске.
- Црна Гора: Андријевица, Пљевља, Жабљак, Колашин, Беране, Бијело Поље; на приморју Тиват и Херцег Нови.
- Република Српска: Бања Лука, Мркоњић Град, Бијељина, Приједор, Фоча, Билећа, Требиње.
Република Српска Крајина – држава коју су Срби у Хрватској формирали 1991–1995. године; центар Книн.
- „Бљесак“ (мај 1995) – војно-полицијска акција којом почиње прогон Срба.
- „Олуја“ (август 1995) – војна операција после које Крајина престаје да постоји; Срби протерани из Славоније, Лике и Кордуна.
У Хрватској је пре распада СФРЈ живело око 600.000 Срба, а данас око 186.000 (Славонија и Барања). Изгубили су статус конститутивног народа и данас су најбројнија национална мањина (4,4%).
У Словенији живи око 40.000 Срба (око 2%); немају ни статус конститутивног народа ни статус националне мањине. Већином су се доселили у време СФРЈ из економских разлога.
- Бела Крајина – регион који су у 16. веку населили ускоци, Срби избегли из Османског царства; села Мариндол, Бојанци, Пауновићи.
Асимилација – процес у коме један народ, у контакту са другим, губи своје особености.
- Северна Македонија – око 36.000 Срба, национална мањина; српски језик у званичној употреби само у општинама Старо Нагоричане, Табановце и Кучевиште.
- Раскол цркве – одвајање Македонске православне цркве од Српске православне цркве; верници СПЦ немају слободу вероисповести ни власништво над српским храмовима.
- Албанија – око 30.000 Срба, највише око Скадарског језера.
Срби су аутохтон народ Северне Македоније: Скопље је било престоница средњовековне српске државе (краљеви Милутин и Стефан Дечански, цареви Душан и Урош).
Краљ Зогу је тридесетих година 20. века забранио неалбанска имена и презимена (казна – затвор); од шездесетих година забрањен је контакт са матицом преко телевизије и радија. Данас се уз надокнаду може вратити име или презиме, не обоје.
- Марков манастир код Скопља – српски манастир из 14. века, задужбина краљева Мрњавчевића.
- Бугарска – не признаје националне мањине, па се број Срба само процењује: око 20.000, претежно у пограничним крајевима.
- Румунија – око 22.000 Срба са свим правима националне мањине; највише у Темишвару и околини.
- Мађарска – око 4.000 Срба, претежно у Сегедину и Будимпешти.
Срби су простор данашње Мађарске населили после Велике сеобе Срба.
- У Темишвару се налазе српска саборна црква и зграда Темишварске епархије.
Најважније:
- Узроци: промене територије Србије и историјске и савремене миграције; у региону живи око 1.600.000 Срба.
- Босна и Херцеговина: највише Срба (око 1,1 милион), већина у Републици Српској (око 85%); конститутивни народ са Бошњацима и Хрватима.
- Црна Гора: око 178.000 Срба (30%), заједничка држава до 2006, претежно север.
- Хрватска: са 600.000 на 186.000 после прогона у акцијама „Бљесак“ и „Олуја“ 1995; данас најбројнија национална мањина (4,4%).
- Словенија: око 40.000 Срба, без статуса националне мањине; ускоци у Белој Крајини од 16. века.
- Северна Македонија: око 36.000, национална мањина; српски језик у три општине; последице раскола цркве.
- Албанија: око 30.000, око Скадарског језера; асимилација – принудна промена имена и презимена.
- Бугарска, Румунија, Мађарска: око 20.000, 22.000 (Темишвар) и 4.000 (Сегедин, Будимпешта).
