Најважније из лекције
План-резиме
- Дијаспора
- Дијаспора (расејање) – сви држављани Републике Србије који живе у иностранству.
- Узроци: историјски догађаји и економске прилике.
- Са Србима у региону, широм света око 3.500.000 Срба (2019).
- Најбројнија у Западној и Средњој Европи, Северној Америци и Аустралији.
- Историјски ток исељавања
-
- и 19. век – ка САД; између ратова – Канада, Аустралија, Јужна Америка.
- После Другог светског рата: политичке миграције (Велика Британија, САД) и економске миграције (развијене државе Европе) – од привремених постале сталне.
- Последња деценија 20. века – ратни талас исељавања.
-
- Америка
- САД: од Другог светског рата до 1965. око 250.000 исељених; Илиноис – Чикаго (око 500.000), други град по броју Срба после Београда.
- Индијана, Мичиген, Висконсин, Њујорк, Калифорнија, Аризона.
- Канада око 250.000 – Онтарио, Торонто; раде у секундарном и терцијарном сектору.
- Латинска Америка – после Првог светског рата, око 45.000; први Бразил; Аргентина, Чиле, Доминиканска Република, Мексико.
- Аустралија, Африка, Азија
- Аустралија око 300.000 (Сиднеј, Мелбурн, Бризбејн, Перт); први – из Боке Которске, копачи злата.
- Нови Зеланд око 7.000 (Окланд, Велингтон).
- Африка око 30.000 – рудници дијаманата и злата; ЈАР, Либија, Боцвана, Замбија, Намибија, Зимбабве.
- Азија – најмање Срба (Русија 20.000, Јапан и Кина 5.000); ка УАЕ, Катару, Кувајту, Оману.
- Европа
- Немачка, Аустрија, Швајцарска, Француска, Велика Британија, Шведска.
- Градови: Минхен, Франкфурт, Диселдорф, Штутгарт, Беч, Салцбург, Цирих, Берн, Париз.
- Гастарбајтер – страни радник у државама немачког језика.
- Високообразовани у терцијарном и квартарном, многи у секундарном сектору; мигранти млади (34,7 година).
- Очување идентитета и значај
- Асимилација – народ у контакту са другим губи своје особености.
- Више од 1.300 организација и удружења (и у оквиру СПЦ).
- Улагања у привреду матичне државе; право гласа од 2004.
Дијаспора (расејање) – сви држављани Републике Србије који живе у иностранству; део народа који живи ван своје домовине.
Настала је због историјских догађаја и економских прилика. Према подацима из 2019. године, заједно са Србима у државама региона, широм света живи око 3.500.000 Срба.
Најбројнија дијаспора је у развијеним државама Западне и Средње Европе, у Северној Америци и Аустралији.
Политичке миграције – исељавања због политичких прилика у земљи.
Економске миграције – исељавања ради посла и бољег животног стандарда.
- Почетак 18. века, 19. век – прва већа исељавања ка прекоокеанским државама, пре свега ка САД.
- Између два светска рата – САД ограничавају усељавање, па исељеници иду у Канаду, Аустралију и Јужну Америку.
- После Другог светског рата – политичке миграције у Велику Британију и САД; економске миграције у развијене европске државе, које су од привремених постале сталне.
- Последња деценија 20. века – ратни сукоби, нови талас ка Европи и светом.
САД – интензивније насељавање од средине 20. века; од Другог светског рата до 1965. иселило се око 250.000 људи. Највише Срба живи у Илиноису, у Чикагу (око 500.000) – други град на свету по броју Срба, после Београда.
Канада – насељавана касније, углавном јужни делови; око 250.000 Срба, највише у Онтарију (Торонто).
Срби у Англоамерици подигли су бројне цркве и манастире и основали удружења да сачувају језик, културу и традицију.
Латинска Америка – насељавање после Првог светског рата; око 45.000 људи српског порекла. Прва насељена држава био је Бразил.
- САД: Илиноис, Индијана, Мичиген, Висконсин, Њујорк, Калифорнија, Аризона.
- Латинска Америка: Аргентина, Бразил, Чиле, Доминиканска Република, Мексико.
Аустралија – почетком 20. века мање од 1.000 Срба (из Боке Которске, копачи злата); већа исељавања после Другог светског рата (логораши, политички противници комунистичке власти), деведесетих (ратови у СФРЈ) и у 21. веку (економски разлози). Данас око 300.000 Срба.
Нови Зеланд (Полинезија) – око 7.000 Срба, у Окланду и Велингтону.
Африка – досељавање од краја 19. века због рудника дијаманата и злата на југу; од шездесетих година 20. века одлазе образовани стручњаци (енергетика, образовање, медицина, здравство). Око 30.000 Срба.
Азија – најмање Срба: Русија (око 20.000), Јапан и Кина (око 5.000). Последњих година економске миграције ка Југозападној Азији.
- Аустралија: Сиднеј, Мелбурн, Бризбејн, Перт.
- Африка: Јужноафричка Република, Либија, Боцвана, Замбија, Намибија, Зимбабве.
- Блиски исток: УАЕ, Катар, Кувајт, Оман.
После периода обнове након Другог светског рата Срби све више одлазе у развијене европске државе: Немачку, Аустрију, Швајцарску, Француску, Велику Британију и Шведску.
Гастарбајтер – у државама немачког говорног подручја назив за страног радника; тако се назива и наше становништво на привременом раду у тим државама.
- Високообразовани – терцијарни и квартарни сектор: здравство (лекари, медицински техничари, стоматолози, физиотерапеути), финансије, грађевинарство (архитектура).
- Секундарни сектор – индустријски погони, грађевинарство, трговина, угоститељство, занатство, саобраћај.
У миграцијама учествује претежно млађе становништво: просечна старост миграната је 34,7 година, а мушкарци чине 53,4%.
- Градови са највећим уделом Срба: Минхен, Франкфурт, Диселдорф, Штутгарт, Беч, Салцбург, Цирих, Берн, Париз.
Асимилација – процес у коме један народ, у контакту са другим, губи своје особености.
Да би се сачували од асимилације и очували национални и културни идентитет, Срби у дијаспори основали су више од 1.300 организација и удружења, међу њима и у оквиру Српске православне цркве.
Дијаспора помаже матичној држави улагањима у привреду и другим инвестицијама.
- Право гласа на изборима у Србији дијаспора има од 2004. године; 2020. године у иностранству је било 40 бирачких места и 13.251 бирач.
Најважније:
- Дијаспора: сви држављани Републике Србије који живе у иностранству; са Србима у региону око 3.500.000 (2019).
- Узроци исељавања: историјски догађаји, политичке прилике, ратови и економски разлози.
- Политичке и економске миграције: после Другог светског рата – политичке ка Великој Британији и САД, економске ка развијеним државама Европе.
- Англоамерика: Чикаго (око 500.000 Срба) је други град по броју Срба после Београда; Канада око 250.000 (Онтарио, Торонто).
- Аустралија: око 300.000 (Сиднеј, Мелбурн, Бризбејн, Перт); Нови Зеланд око 7.000.
- Африка и Азија: Африка око 30.000 (југ континента, Либија); у Азији најмање Срба.
- Европа: највише у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Француској, Великој Британији и Шведској; гастарбајтери.
- Очување идентитета: више од 1.300 организација и удружења, против асимилације.
- Значај: улагања у привреду матичне државе; право гласа од 2004. године.
