Најважније из лекције
План-резиме
- Величина и облик територије
- Површина Србије је 88.499 km² – мала држава, 19. место у Европи (без европског дела Русије).
- Територија је компактна (целовита); фрагментирана је подељена на више делова.
- Територијална подела
- Региони Србија – север (Београд, Војводина) и Србија – југ (Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија, Косово и Метохија).
- 29 управних округа, 29 градова, 168 општина, 6.158 насеља; Град Београд – 17 градских општина.
- Главни критеријум поделе на регионе: број становника.
- Војводина: 7 округа (Севернобачки, Западнобачки, Јужнобачки, Севернобанатски, Средњобанатски, Јужнобанатски, Сремски).
- Аутономне покрајине
- АП Војводина и АП Косово и Метохија.
- 1999: Резолуција 1244 – Косово и Метохија под управом УН; 2008: једнострано проглашена независност, Србија је не признаје.
- Устав: КиМ је саставни део Србије (члан 182), територија је јединствена и недељива (члан 8).
- Границе
- Тродимензионалне: копно, ваздух до 20–25 km, подземље до 5 km.
- Осам суседа, укупно 2.361,7 km; најдужа према Румунији (547,9 km), најкраћа према Албанији (113,6 km).
- Природне границе: Дунав, Дрина, Сава; Стара планина, Проклетије, Шар-планина; Перућац, Зворничко језеро.
- Границе нису етничке – у пограничју живе Мађари, Румуни, Бугари, Албанци, Бошњаци, Хрвати.
- Старе (Мађарска, Румунија, Бугарска, Албанија – после Првог светског рата) и нове (Хрватска, БиХ, Северна Македонија – после распада СФРЈ; Црна Гора – 2006).
- Гранични прелази
- Границе су затворене – контрола путника и робе.
- Гранични прелази – места контролисаног промета људи и робе између две државе.
- 62 прелаза; најпрометнији Хоргош, Батровци, Градина.
- Проблеми пограничних области
- Планинско, тешко доступно, ретко насељено подручје; нема струје, воде, добрих путева.
- Слаба привреда и несигурност – исељавање.
- Последице: депопулација и деаграризација.
Мала држава – Србија има површину од 88.499 km² и по величини је на 19. месту у Европи (без европског дела Русије).
Компактна територија – целовита територија која чини једну непрекинуту целину; таква је територија Србије.
- Фрагментирана територија – територија подељена на више одвојених делова.
Србија је статистички подељена на регионе Србија – север и Србија – југ, на 29 управних округа, 29 градова, 168 општина и 6.158 насеља.
- Србија – север – региони Београд и Војводина.
- Србија – југ – региони Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија и Косово и Метохија.
Главни критеријум поделе на регионе је број становника; остали критеријуми су геополитичка позиција, природни потенцијал, постојеће територијалне организације и културно-историјско наслеђе.
Град Београд – засебна територијална јединица према Уставу и Закону о територијалној организацији; има 17 градских општина.
- Регион Војводина има седам управних округа: Севернобачки, Западнобачки, Јужнобачки, Севернобанатски, Средњобанатски, Јужнобанатски и Сремски.
Аутономне покрајине – у саставу Србије су АП Војводина (север) и АП Косово и Метохија (југ); између њих је Централна Србија.
После НАТО бомбардовања 1999. године Косово и Метохија је Резолуцијом 1244 Савета безбедности стављено под управу Уједињених нација.
У фебруару 2008. године једнострано је проглашена независност Косова и Метохије; такозвану Републику Косово Србија не признаје.
- Устав, члан 182 – АП Косово и Метохија је саставни део Републике Србије.
- Устав, члан 8 – територија Србије је јединствена и недељива.
Тродимензионалне границе – обухватају копнени простор, ваздушни простор изнад копна (до 20–25 km висине) и унутрашњост Земље испод копна (до 5 km дубине).
Србија се граничи са осам држава; укупна дужина граница је 2.361,7 km.
- Најдужа граница – према Румунији, 547,9 km.
- Најкраћа граница – према Албанији, 113,6 km.
- Остале – Босна и Херцеговина 370,9 km, Бугарска 360,5 km, Северна Македонија 282,9 km, Хрватска 261,7 km, Црна Гора 249,5 km, Мађарска 174,7 km.
Природне границе – реке (Дунав, Дрина, Сава), планине (Стара планина, Проклетије, Шар-планина) и језера (Перућац, Зворничко језеро).
Границе нису етничке – раздвајају припаднике истог народа; у пограничју живе Мађари, Румуни, Бугари, Албанци, Бошњаци, Хрвати и други.
- Старе границе – према Мађарској, Румунији, Бугарској и Албанији; признате после Првог, а потврђене одлуком УН после Другог светског рата.
- Нове границе – према Хрватској, Босни и Херцеговини и Северној Македонији (после распада СФРЈ) и према Црној Гори (2006. године).
Затворене границе – при уласку у земљу и изласку из ње врши се контрола путника и робе.
Гранични прелази – места контролисаног промета људи и робе између две државе.
Дуж граница Србије постоје 62 гранична прелаза.
- Најпрометнији: Хоргош (Мађарска), Батровци (Хрватска) и Градина (Бугарска).
- Још неки прелази: Келебија (Мађарска), Љубовија (БиХ), Јабука (Црна Гора), Прешево (Северна Македонија), Вршка Чука (Бугарска), Ватин и Јаша Томић (Румунија).
Границе су претежно планинске, па су пограничне области тешко доступне и ретко насељене.
Људи живе у тешким условима – често без струје, воде и добре саобраћајне инфраструктуре; привреда је слабо развијена, а егзистенција несигурна, па се становништво исељава.
Депопулација – смањење броја становника неког подручја.
Деаграризација – напуштање пољопривреде и смањење броја пољопривредног становништва.
Најважније:
- Величина: Србија има 88.499 km² и мала је држава (19. место у Европи без европског дела Русије).
- Облик: територија Србије је компактна, односно целовита.
- Подела: региони Србија – север и Србија – југ, 29 управних округа, 29 градова, 168 општина, 6.158 насеља; Град Београд има 17 градских општина.
- Покрајине: АП Војводина и АП Косово и Метохија, која је по Уставу саставни део Србије.
- Границе: тродимензионалне, према осам држава, укупно 2.361,7 km; најдужа према Румунији, најкраћа према Албанији.
- Природне границе: Дунав, Дрина, Сава, Стара планина, Проклетије, Шар-планина, Перућац и Зворничко језеро.
- Врста граница: нису етничке; старе су према Мађарској, Румунији, Бугарској и Албанији, а најновија је према Црној Гори (2006).
- Гранични прелази: границе су затворене; има 62 прелаза, најпрометнији су Хоргош, Батровци и Градина.
- Пограничје: тешко доступно, ретко насељено, исељавање доводи до депопулације и деаграризације.
