Најважније из лекције
План-резиме
- Силе које стварају рељеф
- унутрашње (ендогене) – тектонски покрети (издизање, спуштање, набирање) → планине, котлине, басени
- спољашње (егзогене) – покреће их сунчева топлота; вода, лед и ветар стварају ерозивне и акумулативне облике
- Флувијални облици (рад река)
- ерозивни: речно корито, речна долина, клисуре и кањони (Ђердапска, Грделичка клисура)
- акумулативни: аде (Велико ратно острво) и алувијалне равни
- Еолски облици (рад ветра)
- пешчаре (Делиблатска) и лесне заравни (Тителска)
- само у Војводини и око доњег тока Дунава
- Крашки облици
- растварање карбонатних стена водом са угљен-диоксидом
- површински: шкрапе, вртаче, увале, крашко поље; подземни: јаме, пећине
- Карпато-балканиди (Лазарева пећина, Одоровско крашко поље), Динариди (Потпећка пећина)
- Глацијални облици
- ледници у леденом добу: валови, циркови, морене
- Проклетије и Шар-планина
- Човек и рељеф
- крчење шума → денудација (спирање земљишта)
- површински копови: Колубара, рудник бакра у Бору
- Падински процеси
- покрећу их гравитација и кишница и снежница; зависе од нагиба, грађе и климе
- клизишта – око 25% територије, најдубља уз Дунав и Саву (Крупањ 2014)
- одрони – око 10% територије, клисуре уз путеве (Ђердап, Ибар, Нишава…)
- земљане пирамиде – Ђавоља варош код Куршумлије
- Три целине рељефа Србије
- низије, ободи низија, планинско-котлинска област
Унутрашње (ендогене) силе – изазивају тектонске покрете који трају милионима година; издизањем, спуштањем и набирањем терена створиле су крупне облике рељефа (планине, котлине, басене).
Спољашње (егзогене) силе – покреће их сунчева топлота; вода, лед и ветар преобликују тектонске облике.
- Ерозивни облици – настају разарањем.
- Акумулативни облици – настају таложењем.
Обе групе сила деловале су у геолошкој прошлости, а делују и данас.
Флувијални облици – облици рељефа настали радом река; има их у свим деловима Србије.
- Ерозивни – речно корито, речна долина; у планинама клисуре и кањони.
- Акумулативни – аде и алувијалне равни.
- Ђердапска клисура на Дунаву, Грделичка клисура на Јужној Морави.
- Ада Велико ратно острво на ушћу Саве у Дунав.
Еолски облици – настају радом ветра: пешчаре и лесне заравни; само у Војводини и око доњег тока Дунава.
- Делиблатска пешчара, Тителска лесна зараван.
Крашки облици – настају хемијским растварањем карбонатних стена водом која садржи угљен-диоксид.
- Површински – шкрапе, вртаче, увале, крашко поље.
- Подземни – јаме и пећине.
- Карпато-балканиди: Лазарева пећина, Одоровско крашко поље; Динариди: Потпећка пећина.
Глацијални (леднички) облици – створили су их ледници у леденом добу: ерозивни валови и циркови, акумулативне морене.
- Проклетије и Шар-планина.
Денудација – спирање земљишта кишом и површинским и подземним водама.
Крчењем шума земљиште остаје без биљног покривача, па се лако спира.
Површински копови и вађење руда трајно мењају рељеф и загађују животну средину.
- Долина Колубаре (Колубарски површински басен угља), површински рудник бакра у Бору.
Падински процеси – премештање растреситог покривача или стена низ падину под утицајем гравитације и отицања кишнице и снежнице.
Њихова јачина зависи од нагиба терена, геолошке грађе и климе.
Клизиште – клизање земљишта низ стрму падину када после јаких киша изгуби равнотежу; изазивају га и земљотреси, подземне воде и човек.
- Подложно је око 25% територије; најдубља клизишта су у приобаљу Дунава и Саве.
Одрон – обрушавање отпорнијих стена које леже преко мање отпорних и изгубе ослонац.
- Подложно је око 10% територије; Ђердапска клисура, клисуре Ибра, Нишаве, Јерме, Лима, Дрине и Западне Мораве.
Земљане пирамиде – стубови растреситог материјала са заштитним стеновитим блоком на врху, настали денудацијом.
- Клизиште у Крупњу (мај 2014); Ђавоља варош у сливу Велике Косанице, близу Куршумлије.
Најважније:
- Силе: унутрашње стварају крупне облике рељефа, а спољашње их преобликују.
- Спољашње силе: покреће их сунчева топлота, а делују преко воде, леда и ветра.
- Флувијални облици: речно корито, долина, клисуре и кањони; аде и алувијалне равни.
- Еолски облици: пешчаре и лесне заравни – само у Војводини и уз доњи ток Дунава.
- Крашки облици: растварање карбонатних стена; највише у Карпато-балканидима и Динаридима.
- Глацијални облици: валови, циркови и морене на Проклетијама и Шар-планини.
- Човек: крчењем шума изазива денудацију, а површинским коповима трајно мења рељеф.
- Падински процеси: клизишта (око 25% територије), одрони (око 10%), земљане пирамиде (Ђавоља варош).
- Целине рељефа: низије, ободи низија и планинско-котлинска област.
