Најважније из лекције
План-резиме
- Планинско-котлинска област
- Највећа по површини, јужно од Перипанонског обода.
- Четири групе планина: Динарске, Вардарске зоне, Српско-македонске масе, Карпато-балканиди.
- Српско-македонска маса
- Најстарије копно Балканског полуострва; средишњи део Србије око Јужне и Велике Мораве.
- Границе: Вардарска зона (запад), Карпато-балканиди (исток) – одвојене дубоким раседима; Северна Македонија (југ); Вршачке планине (север).
- Стене: магматске (гранит) и метаморфне.
- Раседне планине
- Настале вертикалним покретима.
- Западно од Јужне Мораве: Кукавица, Гољак, Радан, Соколовица, Видојевица, Пасјача, Јастребац; западно од Велике Мораве: Јухор.
- Источно од Јужне Мораве: Дукат, Рујан, Бесна кобила (1.923 m), Варденик, Чемерник, Острозуб.
- На северу ниже: Крушевица, Селичевица, Буковик.
- Композитна долина
- Маса се разломила под притисцима са истока и запада – раседне планине и котлине.
- Композитна долина – смена котлина и клисура (Јужна и Велика Морава).
- Повија – снижено развође између две речне долине; развође – узвишење између два слива.
- Долина Јужне Мораве (од југа)
- Прешевска повија (развође Егејског и Црноморског слива) → Врањска котлина (Бујановац – Владичин Хан) → Грделичка клисура → Лесковачка котлина → Печењевачко сужење → Нишко-алексиначка котлина → Сталаћка клисура.
- „Српско петоречје“ = Лесковачка котлина: Власина, Јабланица, Пуста река, Ветерница.
- Грделичка клисура: око 30 km, дубока око 550 m, део Коридора 10.
Планинско-котлинска област – рељефна целина највеће површине, јужно од Перипанонског обода.
Планине ове области подељене су према старости, начину постанка, геолошкој грађи и правцу пружања у четири групе.
- Динарске планине – на западу.
- Планине Вардарске зоне.
- Планине Српско-македонске масе – у средишњем делу.
- Карпато-балканиди – на истоку.
Српско-македонска маса – најстарије копно на Балканском полуострву, у средишњем делу Србије око Јужне и Велике Мораве.
- Запад – Вардарска зона.
- Исток – Карпато-балканиди (од обе целине одвојена дубоким раседима).
- Југ – граница са Северном Македонијом.
- Север – Вршачке планине.
Терен граде магматске стене (гранит) и метаморфне стене.
Раседне планине – планине настале дејством вертикалних покрета, издизањем делова масе дуж раседа; такве су све планине Српско-македонске масе.
- Западно од Јужне Мораве – Кукавица, Гољак, Радан, Соколовица, Видојевица, Пасјача и Јастребац.
- Западно од Велике Мораве – Јухор.
- Источно од Јужне Мораве до Бугарске – Дукат, Рујан, Бесна кобила, Варденик, Чемерник и Острозуб.
- На северу – зона се сужава, планине су ниже: Крушевица, Селичевица и Буковик.
- Бесна кобила има висину од 1.923 m.
Под јаким притисцима са истока и запада маса се разломила; између дубоких раседа издигнуте су раседне планине, а на спуштеним деловима настале су котлине.
Композитна долина – сложена речна долина састављена од већег броја котлина и клисура које се смењују; карактеристична је за Јужну и Велику Мораву.
Повија – развође између две речне долине снижено речном ерозијом.
Развође – узвишење које дели два суседна слива.
Делови композитне долине Јужне Мораве од југа ка северу:
- Прешевска повија – раздваја Кумановску и Врањску котлину; развође Егејског и Црноморског слива.
- Врањска котлина – издужена, од Бујановца до Владичиног Хана.
- Грделичка клисура – између Врањске и Лесковачке котлине.
- Лесковачка котлина – „српско петоречје“.
- Печењевачко сужење – између Лесковачке и Нишко-алексиначке котлине.
- Нишко-алексиначка котлина.
- Сталаћка клисура – крај композитне долине на северу.
„Српско петоречје“ – Лесковачка котлина, у којој се у Јужну Мораву уливају Власина, Јабланица, Пуста река и Ветерница.
- Грделичка клисура: дуга око 30 km, дубока око 550 m, стрме стране и изразита ерозија; део Коридора 10 према Северној Македонији и Грчкој; насеља Владичин Хан, Предејане и Грделица.
Најважније:
- Четири групе планина: Динарске планине, планине Вардарске зоне, планине Српско-македонске масе и Карпато-балканиди.
- Српско-македонска маса: најстарије копно Балканског полуострва, у средишњем делу Србије око Јужне и Велике Мораве.
- Границе: Вардарска зона на западу, Карпато-балканиди на истоку, Северна Македонија на југу, Вршачке планине на северу.
- Грађа: магматске (гранит) и метаморфне стене.
- Постанак: раседне планине, настале вертикалним покретима.
- Планине: западно Кукавица, Гољак, Радан, Соколовица, Видојевица, Пасјача, Јастребац и Јухор; источно Дукат, Рујан, Бесна кобила (1.923 m), Варденик, Чемерник, Острозуб.
- Композитна долина: смена котлина и клисура – Прешевска повија, Врањска котлина, Грделичка клисура, Лесковачка котлина, Печењевачко сужење, Нишко-алексиначка котлина, Сталаћка клисура.
- „Српско петоречје“: Лесковачка котлина – Власина, Јабланица, Пуста река и Ветерница уливају се у Јужну Мораву.
