Најважније из лекције
План-резиме
-
Србија у доба кнеза Лазара
- Након гашења династије Немањића смрћу цара Уроша (1371. године), кнез Лазар Хребељановић обједињује већи део српских земаља уз подршку Српске цркве и родбинске везе (био ожењен кнегињом Милицом).
- Територија Лазареве државе:
- Простирала се од Дунава и Саве на северу до Косова на југу, са престоницом у Крушевцу.
- Савезници: босански краљ Твртко I Котроманић на западу и зет Вук Бранковић (господар Косова) на југу.
- Због напада османских чета, кнез Лазар обнавља градове и утврђује манастире, укључујући своју задужбину, манастир Раваницу.
-
Косовска битка (1389)
- Узрок и контекст: Продор Османлија под султаном Муратом I, освајање Солуна, Софије и Ниша током осамдесетих година 14. века, те покушај сламања отпора српских земаља.
- Датум и место: Видовдан, 15. / 28. јун 1389. године на Косову пољу.
- Сукобљене стране: Османска војска предвођена султаном Муратом I против уједињене српске војске коју су предводили кнез Лазар и Вук Бранковић.
- Ток и исход:
- Битка је трајала један дан уз обостране велике губитке; погинула су оба владара (према традицији, султана Мурата убио је Милош Обилић, док је кнез Лазар заробљен и погубљен).
- Исход је војнички остао нејасан, али је исцрпљена српска војска претрпела ненадокнадиве губитке.
- Најстарији историјски извори не помињу издају Вука Бранковића.
-
Српске земље након Косовске битке
- Државом управља кнегиња Милица у име малолетног сина Стефана Лазаревића.
- Србија исте 1389. године прихвата вазалне обавезе према новом турском султану Бајазиту (плаћање данка, војна помоћ султану и потврђивање оданости):
- Стефан Лазаревић као османски вазал учествује у бици на Ровинама (1395), где гине краљ Марко, и у бици код Никопоља (1396).
- Вук Бранковић пружа отпор, али касније бива потчињен и умире у турском заробљеништву.
- Културно стваралаштво обележава монахиња Јефимија (прва српска књижевница), ауторка похвале и везеног покрова за тело кнеза Лазара.
-
Историјски и национални значај
- Косовски бој представља прекретницу која је отворила простор за даља османска освајања Балкана.
- Догађај је постао темељ епске традиције, симбол херојства и борбе за слободу, док се Видовдан и данас обележава као државни празник у Републици Србији.
Лекција кроз датуме
1331 г. | Почетак владавине Стефана Душана
Стефан Душан долази на власт у Србији. Током његове владавине српски великаш Војихна, отац Јефимије, постао је господар града Драме.
1355 г. | Крај владавине цара Стефана Душана
Смрћу цара Стефана Душана завршава се период највећег територијалног ширења српске средњовековне државе.
1371 г. | Смрт цара Уроша и крај династије Немањића
Смрћу цара Стефана Уроша V Нејаког угасила се династија Немањића, која је владала Србијом пуна два века. Празнину након нестанка последњег цара попунио је кнез Лазар Хребељановић.
1371 г. | Битка на Марици и погибија деспота Јована Угљеше
У бици на реци Марици против Османлија погинуо је деспот Јован Угљеша, након чега се његова удовица Јелена замонашила узевши име Јефимија.
28 юни 1389 г. | Битка на Косову (Косовски бој)
На Видовдан је дошло до одлучујућег сукоба на Косову пољу између уједињене српске војске под вођством кнеза Лазара и османске војске под вођством султана Мурата I. У бици су погинула оба владара - Мурат (кога је према предању убио Милош Обилић) и кнез Лазар који је заробљен и погубљен.
1389 г. | Кнегиња Милица прихвата османско вазалство
Након погибије кнеза Лазара, његова удовица кнегиња Милица, владајући у име малолетног сина Стефана, признаје врховну власт султана Бајазита, чиме српске земље постају османски вазали.
1395 г. | Битка на Ровинама
Битка између Турака и хришћана у којој су као османски вазали морали да учествују српски владари Стефан Лазаревић и краљ Марко (Марко Краљевић), који је у овој бици погинуо.
1396 г. | Битка код Никопоља
Велика битка између крсташке војске и Османлија у којој је османска војска однела победу, а на страни султана Бајазита као вазал учествовао је и Стефан Лазаревић.
1405 г. | Смрт монахиње Јефимије (после 1405)
Упокојила се монахиња Јефимија, прва српска књижевница и ауторка чувене Похвале кнезу Лазару, извезене златним концем на црвеном покрову за кнежев ковчег.
Србија у доба кнеза Лазара
Окончањем живота цара Уроша 1371. године изумрла је династија Немањића, чиме је престала њихова двовековна владавина. На челу српских земаља истакао се кнез Лазар Хребељановић, бивши дворјанин цара Душана који је кнежевску титулу стекао за време цара Уроша. Легитимитет и углед ојачао је браком са кнегињом Милицом, потомком Вукана Немањића, као и снажним савезом са Српском православном црквом, подижући и дарујући цркве и манастире.
Комбинацијом ратних похода и склапањем родбинских и дипломатских савеза, кнез Лазар је ујединио пространу област од Дунава и Саве на северу до Косова на југу, а за своју престоницу одабрао је Крушевац. Његови кључни савезници били су босански краљ Твртко I Котроманић на западу и зет Вук Бранковић, господар Косова, на југу. Због све чешћих османских коњичких напада у другој половини 14. века, кнез је подизао нове тврђаве и снажним кулама и бедемима утврдио своју задужбину, манастир Раваницу.
Косовска битка
Током осамдесетих година 14. века османска војска под султаном Муратом I заузела је кључне балканске градове (Ниш, Софију, Солун), при чему су Бугарска и Византија изгубиле моћ да пруже отпор. Након што су српске и босанске снаге у неколико наврата успешно одбиле турске одреде, султан Мурат I је организовао велики поход директно на државу кнеза Лазара.
Сукоб се одиграо на Косову пољу на Видовдан, 1389. године. Османску силу водили су султан Мурат I са синовима, док је уједињене српске снаге предводио кнез Лазар уз подршку Вука Бранковића. Битка је окончана истог дана уз огромне људске губитке на обе стране и погибију оба владара - султана Мурата је према предању усмртио српски јунак Милош Обилић, док је кнез Лазар био заробљен и посечен. Иако је војнички исход остао нејасан, последице су биле погубне за Србију, која више није имала довољно војног потенцијала за отпор даљим освајањима. Савремени историјски извори не помињу чин издаје током боја, а оптужбе против Вука Бранковића настале су тек у каснијим народним предањима.
Српске земље после Косовске битке
Тешко стање у земљи након битке пратили су даљи османски упади и пустошења. Кнегиња Милица је, управљајући Србијом уз подршку Цркве уместо малолетног сина Стефана, већ 1389. године признала вазални положај према новом султану Бајазиту. Вук Бранковић је једно време пружао отпор, али је напослетку и сам приморан на покорност, да би касније, због неизвршавања обавеза, био одведен у турско ропство где је и умро.
Као османски вазали, српски владари морали су да плаћају годишњи данак, лично исказују оданост султану и воде војне одреде у његове ратове. Напунивши пунолетство, Стефан Лазаревић је вршио вазалне дужности и борио се на турској страни у биткама на Ровинама 1395. године (где је живот изгубио српски краљ Марко) и код Никопоља 1396. године. Из овог периода потиче и дело прве српске књижевнице, монахиње Јефимије (удовице деспота Јована Угљеше), која је златовезом на црвеној свили извезла покров за мошти светог кнеза Лазара са молитвом за спас и безбедан повратак његових синова Стефана и Вука из ратова.
Значај Косовске битке
Косовски бој представља један од најважнијих догађаја у српској националној историји, који је означио почетак постепеног губитка самосталности српских земаља. Сећање на ову битку дубоко је уткано у народну епику, уметност и културу кроз мотиве херојства, мучеништва и борбе за слободу. Видовдан се и данас у Републици Србији прославља као државни празник и трајни симбол слободарског духа.
