Зашто су Европљани почели да траже поморски пут до Индије?

Индија је одувек била врло интересантна европским трговцима због робе попут егзотичних намирница, зачина и луксузних тканина. Караванска трговина до Индије била је скупа и несигурна због бројних пљачкашких препада и трошкова превоза животиња. Осим тога, Османлије су заузеле територије кроз које су каравани пролазили и наметнули такве услове да је трговина постала скупа и ризична, па је једини преостали пут био поморски.

Велика географска открића

Најважније из лекције

План-резиме

Појам и временски оквир
1. Период обухвата време од Колумбовог открића Америке (1492) до открића Аустралије (XVII век).
Узроци и претпоставке великих географских открића
1. Економски узроци: потреба за новим, безбедним поморским трговачким путем до Индије и Кине због несигурних, скупих копнених путева преко посредника.
2. Научно-технички напредак:
  1. Усавршавање инструмената за оријентацију (компас, астролаб, дурбин).
  2. Изградња каравела – нових, бржих и издржљивијих једрењака за пловидбу на отвореном мору.
3. Водеће поморске силе: Шпанија и Португалија (крај XV и почетак XVI века), а касније Енглеска, Француска и Холандија.
Најзначајније поморске експедиције и открића
1. Бартоломео Дијаз (1487): пловидбом уз западну обалу Африке стигао до Рта добре наде (крајњи југ Африке).
2. Кристифор Колумбо (1492):
  1. Под покровитељством шпанске круне, са три каравеле (Пинта, Ниња, Санта Марија), препловио Атлантик и 12. октобра 1492. стигао до Бахамских острва (Сан Салвадор / Гуанахани).
  2. Веровао је да је стигао у Индију, због чега је староседеоце назвао Индијанцима.
  3. Америго Веспучи: почетком XVI века доказао да је откривен нови континент, који је по њему назван Америка.
3. Васко да Гама (1498): опловио Африку и стигао до Калкуте, чиме је открио поморски пут до Индије.
4. Фернандо Магелан (1519–1522):
  1. Предводио шпанску експедицију на првом путовању око света; пронашао пролаз из Атлантског у Тихи океан (Магеланов мореуз).
  2. Погинуо на Филипинима; посада на броду Викторија завршила путовање и практично доказала да је Земља округла.
5. Откриће Аустралије (XVII–XVIII век): истраживања холандских морепловаца (Вилем Јансон, Абел Тасман) у XVII веку и касније Џејмса Кука у XVIII веку.
Последице великих географских открића
1. Колонијална освајања и разарања:
  1. Шпански конквистадори уништили су развијене цивилизације Маја, Астека и Инка ради пљачке злата и сребра.
  2. Драстично смањење индијанског становништва услед ратова и европских заразних болести (богиње).
  3. Почетак прекоокеанске трговине робљем довођењем црног становништва из Африке за рад на плантажама.
2. Економске и геополитичке промене:
  1. Премештање главних трговачких путева са Средоземног мора на Атлантски океан.
  2. Економски успон атлантских држава западне Европе и опадање значаја средоземних земаља.
3. Размена биљних и животињских врста:
  1. Из Америке у Европу: кромпир, кукуруз, паприка, парадајз, дуван, памук, какао, лама, ћурка.
  2. Из Европе у Америку: пшеница, јечам, раж, шећерна трска, оваца, коза, говедо, коњ, свиња.

Лекција кроз датуме

11 век | Викинзи под вођством Лајфа Ериксона допловљавају до Северне Америке

Викинзи су око 1000. године, под заповедништвом Лајфа Ериксона, допловили до обала данашње Канаде, али су та ранија открића временом заборављена пре Колумбовог путовања.

1487 г. | Бартоломео Дијаз долази до Рта добре наде

Португалски морепловац Бартоломео Дијаз опловио је западну обалу Африке и стигао до њеног крајњег југа, који је касније назван Рт добре наде, чиме је отворен пут ка Индијском океану.

12 октомври 1492 г. | Кристифор Колумбо открива Америку

Ђеновљански морепловац у шпанској служби, Кристифор Колумбо, са три каравеле (Пинта, Ниња и Санта Марија) допловио је до острва Сан Салвадор (Гуанахани) у Бахамском архипелагу, верујући да је пронашао западни поморски пут за Индију. Овај догађај означава почетак доба великих географских открића.

1498 г. | Васко да Гама проналази поморски пут до Индије

Португалска експедиција предвођена Васком да Гамом опловила је Африку и преко Индијског океана стигла до луке Калкуте на западној обали Индије, отворивши поморски трговачки пут до Индије и омогућивши оснивање првих португалских колонија.

16 век | Америго Веспучи доказује постојање новог континента

Почетком XVI века морепловац и истраживач Америго Веспучи доказао је да новооткривене земље не припадају Азији, већ да представљају потпуно нов континент, који је касније по њему назван Америка.

1519 г. | Почетак Магеланове експедиције око света

Португалски морепловац Фернандо Магелан, у служби шпанске круне, испловио је са пет каравела у потрази за западним путем до Молучких острва („Острва зачина”), започевши прву пловидбу око света.

1522 г. | Завршетак првог путовања око света

Преживели чланови Магеланове експедиције вратили су се у Шпанију на броду „Викторија“, чиме је успешно завршена прва пловидба око Земље (1519–1522) и практично доказано да је Земља округла.

17 век | Откриће Аустралије и крај доба великих географских открића

Током XVII века холандски истраживачи, међу којима су Вилем Јансон и Абел Тасман, открили су нови континент – Аустралију, што представља завршетак доба великих географских открића.

18 век | Џејмс Кук допловљава до Аустралије

Током XVIII века енглески морепловац и истраживач Џејмс Кук допловио је до Аустралије и започео њено детаљније истраживање и мапирање.

Доба великих географских открића обухвата раздобље од краја XV века (1492. године) до XVII века, када су европски морепловци открили Аустралију. Овај процес подстакнут је растом градова, потребом за директном трговином са Индијом и Кином, као и развојем науке и морепловства на прелазу из средњег у нови век.

Узроци великих географских открића

Потреба за новим трговачким путевима: Трговина луксузном робом са Истока (зачини, свила, драго камење) одвијала се спорим, скупим и несигурним копненим правцима преко посредованных трговаца. То је навело Европљане да потраже директан поморски пут до Азије.
Технолошки и научни напредак: Усавршавање инструмената за оријентацију на отвореном мору (компас, астролаб, дурбин) и конструкција нових једрењака отпорних на дуга путовања (каравела) омогућили су далеку океанску пловидбу.
Учесници у експедицијама: Прве велике подухвате покренуле су Шпанија и Португалија, након чега су се прикључиле Енглеска, Француска и Холандија. Шпански и португалски морепловци истраживали су Средњу и Јужну Америку, Енглези и Французи Северну Америку, док су холандски поморци у XVII веку допловили до Аустралије.

Прве експедиције

Португалска истраживања:
- Бартоломео Дијаз (1487): Опловио је западне обале Африке и доспео до њеног најјужнијег дела, касније названог Рт добре наде.
- Васко да Гама (1498): Продужио је рутом око Африке преко Индијског океана и упловио у луку Калкута у Индији, успоставивши први поморски пут до азијског континента и темеље за португалске трговачке колоније.
Шпанска истраживања:
- Кристифор Колумбо (1492): Под покровитељством шпанске круне кренуо је преко Атлантског океана на запад у намери да стигне до Индије. Октобра 1492. године стигао је до Бахамских острва (Сан Салвадор), убеђен да је допловио у Азију, због чега је домаће становништво назвао Индијанцима. Иако је предводио још три експедиције и истражио обале Средње и Јужне Америке, умро је у уверењу да је открио пут за Индију.
- Америго Веспучи: Почетком XVI века утврдио је да новооткривене земље представљају засебан континент, који је касније по њему назван Америка.
- Фернандо Магелан (1519–1522): Предводио је шпанску експедицију с циљем проналаска западног пролаза до Молучких острва. Прошао је кроз мореуз на југу Јужне Америке и упловио у Тихи океан. Након његове погибије на Филипинима, преостала посада на броду Викторија довршила је пловидбу кроз Индијски океан и вратила се у Шпанију, остваривши прво путовање око света и практично доказавши да је Земља округла.

Последице великих географских открића

Стварање колонија и пад домородачких цивилизација: Шпански освајачи (конквистадори) силом су покорили територије Средње и Јужне Америке, потпуно уништивши развијена царства Маја, Астека и Инка ради присвајања племенитих метала (злата и сребра). Домороцима су наметнути шпански језик, култура и хришћанство.
Демографски губици и ропство: Аутохтоно становништво масовно је страдало услед европског ватреног оружја и заразних болести попут великих богиња. Због недостатка радне снаге на новоствореним плантажама дувана и памука, започела је масовна депортација и експлоатација пороробљеног становништва из Африке.
Размена биљних и животињских врста (Колумбовска размена):
- Из Америке у Европу: кромпир, кукуруз, парадајз, паприка, памук, дуван, какао, ћурка и лама.
- Из Европе у Америку: пшеница, јечам, раж, винова лоза, агруми, као и домаће животиње (коњи, говеда, овце, козе, свиње).
Померање трговачких путева: Главни светски поморски и економски токови преместили су се са Средоземног мора на Атлантски океан, што је довело до наглог уздизања држава западне Европе.

4.2. Велика географска открића

Изабери решење задатка: