Најважније из лекције
План-резиме
-
Француска
- Настанак и управљање:
- Настала на простору западног дела некадашње Франачке државе; престоница Париз.
- Династију Каролинга крајем X века наслеђује династија Капета, чији су владари постепено ширили власт са шире околине Париза на целу територију путем ратова, брачних веза и преузимањем поседа изумрлих феудалних породица.
- Значајни владари:
- Филип II Август (крај XII – почетак XIII века): ојачао државу, поразио енглеског краља и преузео енглеске поседе у Француској (Нормандију и Бретању).
- Луј IX Свети: узор побожног и праведног средњовековног владара, успоставио законе и ред; канонизован за свеца.
- Филип IV Лепи (1285–1314): доба највеће моћи, привредног успона и изградње катедрала. Дошао у сукоб с папом због опорезивања цркве; почетком XIV века основао Скупштину државних сталежа (племство, свештенство, грађанство) ради подршке и одобравања пореза.
- Стогодишњи рат (1337–1453):
- Узрок: сукоб око француског престола након смрти Филипа IV Лепог и тежња енглеских краљева за француском круном.
- Јованка Орлеанка (1412–1431): предводила француску војску, подигла морал трупа; Енглези је заробили и спалили као јеретика (пресуда касније поништена).
- Исход: победа Француске и протеривање Енглеза са њене територије.
- Настанак и управљање:
-
Енглеска
- Рана историја и династичке промене:
- Староседеоци Брити (келтско племе) борили су се против Англа и Саса, а касније и против Викинга из Данске.
- 1066. година: војвода од Нормандије, Виљем Освајач, осваја Енглеску и доноси јак француски културни и језички утицај.
- У XII веку власт преузима династија Плантагенет.
- Кључни владари и развој државности:
- Ричард I Лавље Срце (1189–1199): ратник и крсташ, владавину провео у походима.
- Јован без Земље (1199–1216): суочен с побуном племства, 1215. године потписао Велику повељу слобода (Magna Carta Libertatum), којом је први пут ограничена власт краља и заштићена права феудалаца, цркве и грађана.
- Оснивање парламента:
- Настао у другој половини XIII века као законодавно тело сталежа (племство, свештенство, грађанство).
- Првобитно сазиван због одобравања нових пореза, а временом преузео доношење закона и трајно ограничио краљевску власт.
- Рана историја и династичке промене:
-
Свето римско царство немачког народа (Немачко царство)
- Оснивање и уређење:
- Основано 962. године када је папа крунисао немачког краља Отона I за цара (држава трајала до 1806. године).
- Сматрано наследником царства Карла Великог и Римског царства; обухватало већи део данашње Немачке, Италије, Аустрије, Чешке, Белгије, Холандије и суседних области.
- Изразито децентрализовано царство сачињено од стотина готово самосталних феудалних области; цареве су бирали великаши, а крунисао папа (од XV века успостављена и царска скупштина).
- Династије и владари:
- Најзначајнији цар био је Фридрих I Барбароса (1152–1190) из династије Хоенштауфен, који се борио против непокорних феудалаца и италијанских градова савезника папе.
- Након изумирања Хоенштауфена царством су управљале династије Хабзбург и Луксембург (престонице Беч и Праг).
- Оснивање и уређење:
-
Кијевска Русија и успон Москве
- Настанак и христијанизација:
- Основана у другој половини IX века савезом норманских Варјага и Источних Словена; престоница Кијев, династија Рјуриковић.
- 988. година: велики кнез Владимир прима хришћанство из Византије (Цариграда).
- Врхунац и закони:
- Велики кнез Јарослав Мудри (1016–1054): Кијев постаје раскошан верски и трговачки центар; донета прва руска збирка закона.
- Монголска освајања и настанак Руског царства:
- Средином XIII века Кијевску Русију освајају Монголи (Татари).
- Током XV века, под вођством великих кнежева Москве, руске земље се ослобађају монголске власти и уједињују (престоница Москва).
- Од XVI века московски владари званично узимају царску титулу.
- Настанак и христијанизација:
Лекција кроз датуме
9 век | Крунисање Карла Великог за цара
Папа је у Риму крунисао франачког краља Карла Великог за цара, чиме је створена идеја о обнови Римског царства на западу.
9 век | Оснивање Кијевске Русије
У другој половини IX века, део Нормана познат као Варјази, у савезу са Источним Словенима основао је државу са престоницом у Кијеву.
10 век | Крај владавине династије Каролинга у Француској
Крајем X века престаје владавина династије Каролинга у Француској, чиме се завршава један историјски период у развоју ове државе.
10 век | Почетак владавине династије Капета
Након Каролинга, власт у Француској преузима династија Капета која је постепено ширила своју територију и јачала централну власт владајући из Париза.
962 г. | Оснивање Светог римског царства немачког народа
Папа је крунисао немачког краља Отона I за цара. Тиме је званично настало Свето римско царство немачког народа, а он се први назвао "римским царем".
988 г. | Покрштавање Кијевске Русије
Велики кнез Кијева Владимир примио је хришћанство преко мисионара из Цариграда, чиме је руски народ културно и верски везан за Византију.
1016 г. | Почетак владавине Јарослава Мудрог
На власт у Кијевској Русији долази велики кнез Јарослав Мудри. За време његове владавине Кијев постаје велик и богат град, а донета је и прва руска збирка закона.
1054 г. | Крај владавине Јарослава Мудрог
Завршава се владавина најзначајнијег владара Кијевске Русије, великог кнеза Јарослава Мудрог.
1066 г. | Норманско освајање Енглеске
Војвода Нормандије, Виљем Освајач, освојио је Енглеску и са собом довео француско племство, што је унело француски утицај у енглески језик и културу.
12 век | Крај Норманске династије у Енглеској
Током XII века завршава се владавина Норманске династије у Енглеској, чиме се окончава један период енглеске историје.
12 век | Почетак владавине династије Плантагенет
У XII веку на власт у Енглеској долази династија Плантагенет, коју ће прославити краљ Ричард I Лавље Срце.
1152 г. | Почетак владавине Фридриха I Барбаросе
На власт долази цар Фридрих I Барбароса из династије Хоенштауфен, најзначајнији владар Светог римског царства немачког народа.
1189 г. | Почетак владавине Ричарда I Лавље Срце
У Енглеској почиње владавина чувеног краља витеза и пустолова из династије Плантагенет, који је већину времена провео у ратним походима по Европи и Блиском истоку.
1190 г. | Крај владавине Фридриха I Барбаросе
Завршава се владавина најзначајнијег немачког средњовековног цара Фридриха I Барбаросе.
1199 г. | Крај владавине Ричарда I Лавље Срце
Завршава се владавина енглеског краља Ричарда I Лавље Срце.
1199 г. | Почетак владавине Јована без Земље
На енглески престо долази краљ Јован без Земље, чија ће владавина бити обележена сукобима са племством и ограничавањем краљевске власти.
13 век | Оснивање енглеског парламента
У другој половини XIII века у Енглеској је основан парламент, законодавно тело састављено од представника племства, свештенства и грађанства, које је ограничило краљеву власт.
13 век | Монголско освајање средње Азије и Кине
Почетком XIII века, Монголи (Татари) предвођени Џингис-каном освајају средњу Азију и делове Кине.
13 век | Пад Кијевске Русије под монголску власт
Средином XIII века Монголи су освојили Кијевску Русију, чиме је окончан период постојања ове државе и започета вишевековна монголска доминација.
1215 г. | Доношење Велике повеље слобода (Magna Carta)
Енглески племићи су се побунили и присилили краља Јована без Земље да усвоји Велику повељу слобода, документ којим је први пут ограничена краљевска власт и заштићена права феудалаца, цркве и грађанства.
1216 г. | Крај владавине Јована без Земље
Завршава се владавина енглеског краља Јована без Земље.
1285 г. | Почетак владавине Филипа IV Лепог
На француски престо долази Филип IV Лепи. За време његове владавине Француска је била највећа и најбогатија држава западне Европе, достигавши врхунац своје средњовековне моћи.
14 век | Оснивање Скупштине државних сталежа у Француској
Почетком XIV века француски краљ Филип IV Лепи оснива саветодавно тело које су чинили представници племства, свештенства и грађанства, првенствено ради подршке у сукобу са папом и одобравања пореза.
1314 г. | Крај владавине Филипа IV Лепог
Завршава се владавина француског краља Филипа IV Лепог, након чије смрти долази до сукоба око наслеђа престола, што ће довести до Стогодишњег рата.
1337 г. | Почетак Стогодишњег рата
Почиње дуготрајни ратни сукоб између Француске и Енглеске због енглеских претензија на француску круну.
15 век | Оснивање царске скупштине Светог римског царства
Од XV века уз немачког цара почиње да функционише и царска скупштина која је учествовала у доношењу закона.
15 век | Ослобођење руских земаља од монголске власти
Током XV века, под вођством великих кнежева Москве, руске земље се ослобађају монголске (татарске) власти и уједињују у снажну државу. Овим догађајем се завршава период монголске доминације над Русијом.
1412 г. | Рођење Јованке Орлеанке
Рођена је Јованка Орлеанка, француска сељанка и будућа национална хероина која ће имати кључну улогу у Стогодишњем рату.
1431 г. | Смрт Јованке Орлеанке
Након што су је Енглези заробили током опсаде, Јованка Орлеанка је осуђена као јеретик и спаљена на ломачи.
1453 г. | Завршетак Стогодишњег рата
Рат је коначно завршен победом Француске и протеривањем Енглеза са француске територије, чиме је окончан овај дуги историјски период сукоба.
16 век | Усвајање царске титуле у Русији
Од XVI века владари уједињене руске државе са престоницом у Москви почињу да носе титулу цара.
1806 г. | Крај Светог римског царства немачког народа
Свето римско царство немачког народа, које је континуирано постојало од 962. године, званично је престало да постоји, чиме се затворио период дуг више од осам векова.
Француска
Средњовековна француска држава формирала се на западним подручјима некадашњег Франачког царства. Након силаска са историјске позорнице династије Каролинга крајем X века, управљање земљом преузела је династија Капета, чија је престоница био Париз. Иако су у почетку господарили искључиво ужим подручјем око главног града, краљеви су постепено увећавали територију путем војних похода, брачних савеза, откупа и преузимањем поседа изумрлих феудалних лоза.
Значајан корак ка јачању централне управе начинио је краљ Филип II Август крајем XII и почетком XIII века, поразивши енглеског владара и припојивши круни стратешке области попут Нормандије и Бретање. Његов унук, краљ Луј IX Свети, остао је упамћен као узор хришћанског монарха, одан правди, законима и витештву, због чега га је Црква прогласила за светитеља.
Врхунац средњовековне моћи и материјалног благостања Француска је досегла током владавине Филипа IV Лепог (1285–1314). Његово доба обележили су урбани и трговачки успон, као и градња монументалних катедрала. Када је краљ опорезовао црквене поседе, ушао је у оштар сукоб са папом; како би обезбедио општу друштвену подршку за своју политику и убирање пореза, почетком XIV века формирао је Скупштину државних сталежа, састављену од свештенства, племства и трећег сталежа (грађанства).
Престолонаследни спор после смрти Филипа IV прерастао је у Стогодишњи рат (1337–1453) са Енглеском, чији су краљеви полагали право на француску круну. Прекретницу у сукобу донела је Јованка Орлеанка (1412–1431), која је подстакла народни отпор и подигла морал војске. Иако су је Енглези заробили и спалили под оптужбом за јерес (што је каснијим судским поступком поништено), рат се окончао потпуним тријумфом Француске и потискивањем енглеских трупа са њеног тла.
Енглеска
Након повлачења Римљана, староседелачко келтско становништво Британије сукобљавало се са надирућим германским племенима Англима и Сасима, а потом и са данским Викинзима. Нормандијски војвода Виљем Освајач покорио је Енглеску 1066. године, уневши у енглеско друштво и језик јак француски феудални и културни утицај.
Током XII века власт прелази у руке династије Плантагенет. Истакнути представник ове лозе био је ратоборни краљ Ричард I Лавље Срце (1189–1199), који је већину владавине провео у крсташким и војним походима. Његов брат и наследник, Јован без Земље (1199–1216), суочио се са побуном крупних феудалаца, који су га 1215. године присилили да изда Велику повељу слобода (Magna Carta). Овај документ представља прво формално ограничавање краљевског апсолутизма и гаранцију права племства, Цркве и слободних грађана.
У другој половини XIII века у Енглеској почиње да заседа парламент. Састављен од представника свештенства, племства и грађанских заједница, парламент је првобитно служио као тело за одобравање нових пореза без чијег пристанка круна није могла да уводи намете, да би у наредним деценијама израстао у главну законодавну институцију која је трајно умањила моћ монарха.
Средњовековне државе средње и источне Европе
На традицијама франачке државе, 962. године успостављено је Свето римско царство немачког народа крунисањем краља Отона I од стране папе. Ова пространа и изразито фрагментисана заједница, која је трајала до 1806. године, обухватала је територије данашње Немачке, Аустрије, Чешке, деловима Пољске, Италије и Француске. Цареве су бирали немачки великаши, а њихову владавину непрестано су оспоравали моћни локални кнежеви и аутономни италијански градови у савезу са папом. Најзначајнији владар овог царства био је Фридрих I Барбароса (1152–1190) из династије Хоенштауфен, док су каснијим периодом доминирали владари из домова Хабзбурга и Луксембурга.
У источној Европи, спајањем норманских Варјага и Источних Словена у другој половини IX века, настала је Кијевска Русија са центром у Кијеву. Преломни догађај за развој ове државе било је примање хришћанства из Византије 988. године за време великог кнеза Владимира, чиме су руске земље прихватиле православну културну традицију. Држава је процват доживела под кнезом Јарославом Мудрим (1016–1054), који је унапредио законодавство доношењем првог руског зборника закона и урбанистички развио Кијев по цариградском узору.
Средином XIII века Кијевску Русију су прегазили Монголи (Татари). Руске земље су дуго биле под њиховим јармом, све до XV века када су се, под вођством великих кнежева Москве, ослободиле стране доминације и објединиле у јединствену централизовану силу, чији ће монарси од XVI века носити титулу цара.
