Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам и периодизација средњег века
- Временски оквир: од пада Западног римског царства (476. године) до открића Америке (1492. године).
- Периодизација:
- Рани средњи век: од V до XI века.
- Позни средњи век: од XII до XV века.
- Религије: паганске (многобожачке) и монотеистичке (једнобожачке) – хришћанство, јудаизам и ислам.
-
Феудално друштво
- Основа система: феуд (земљишни посед који је владар додељивао за верну службу).
- Друштвени слојеви:
- Властела (племство, феудалци): владајући слој, ратује и управља.
- Крупна властела (велможе).
- Ситна властела (витезови / ритери).
- Сељаштво: најбројнији слој.
- Слободни сељаци (поседују мање земљишне поседе).
- Зависни сељаци (кметови – везани за феуд, обрађују земљу господара).
- Сточари (живе у планинским заједницама, тргују сточарским производима).
- Свештенство: духовни сталеж.
- Црквене старешине (управљају областима, крунишу владаре).
- Свештеници (служе обреде и богослужења).
- Монаси (калуђери – живе у манастирима, преписују књиге, шире писменост).
- Грађанство: развија се у позном средњем веку (занатлије, трговци, банкари).
- Властела (племство, феудалци): владајући слој, ратује и управља.
- Начин живота: живот се у раном средњем веку одвијао око племићких замкова, манастира и села; градови губе значај из античког доба (чест назив: „мрачни средњи век”).
-
Кључни историјски процеси и догађаји
- Рани средњи век (V–XI век):
- 395. година: Подела Римског царства на Западно и Источно (Византија).
- 476. година: Пад Западног римског царства под налетима варвара; настанак нових варварских монархија (најзначајнија Франачка држава).
- VII век: Појава и ширење ислама са Арабљанског полуострва на Блиски исток и северну Африку.
- Досељавање Словена у средњу и источну Европу и насељавање Балкана.
- Позни средњи век (XII–XV век):
- Привредни и демографски успон (метални плуг, улар, млинови).
- Обнова градова, успон трговине и оснивање првих универзитета.
- Јачање монархија (Француска, Енглеска, Шпанија, Немачко царство) и руских кнежевина.
- Крсташки ратови: походи западног витештва у Свету земљу.
- Средина XIV века: Продор Турака Османлија на Балканско полуострво.
- 1453. година: Османлије освајају Цариград, пад Византијског царства; пад српских и босанских средњовековних земаља.
- Рани средњи век (V–XI век):
-
Историјски извори за средњи век
- Писани извори:
- Житија (биографије светитеља и владара).
- Летописи (анали) (хронолошки записи догађаја из године у годину).
- Хронике (описи догађаја од настанка света до аутора).
- Повеље (свечане исправе којима се дарују поседи или права).
- Записи и натписи (кратке белешке на папиру/пергаменту или тврдим материјалима).
- Закони, писма, уговори.
- Чување: архиви и библиотеке (манастир Хиландар, Дубровачки, Которски, Ватикански, Млетачки архив итд.).
- Материјални извори:
- Грађевине (тврђаве, замкови, цркве, манастири, гробови).
- Предмети (оружје, оруђе, одећа, посуђе, накит, новац, печати).
- Уметничка дела (фреске, иконе, мозаици, скулптуре).
- Чување: музеји и локалитети.
- Усмени извори (предања):
- Народне песме, епске легенде, митови, пословице и обичаји (нпр. традиција о Краљевићу Марку).
- Писани извори:
Лекција кроз датуме
4 век | Početak krize u Rimskom carstvu
Tokom III i IV veka Rimsko carstvo zahvata duboka kriza, koja se pogoršavala sa najezdama varvarskih naroda, slabljenjem carske vlasti, vojske, društva i privrede.
395 г. | Podela Rimskog carstva
Rimsko carstvo je podeljeno na Istočno rimsko carstvo (koje će kasnije biti poznato kao Vizantija) i Zapadno rimsko carstvo.
5 век | Početak varvarskih invazija
Od IV veka započinju masovne varvarske invazije koje su znatno unazadile Evropu u mnogim oblastima, što je dovelo do opadanja pismenosti i propadanja rimskih gradova.
476 г. | Propast Zapadnog rimskog carstva i početak srednjeg veka
Zapadno rimsko carstvo je uništeno napadima varvarskih naroda. Ovaj događaj označava kraj starog veka i zvanični početak istorijskog perioda srednjeg veka.
6 век | Početak ranog srednjeg veka
Od V veka započinje period ranog srednjeg veka. Na ruševinama Zapadnog rimskog carstva osnivaju se nove varvarske države, uspostavljaju se feudalni odnosi i širi se hrišćanstvo u Evropi.
8 век | Pojava islama
Početkom VII veka na Arabljanskom poluostrvu pojavila se nova monoteistička vera – islam, koja se ubrzo proširila po Bliskom istoku i severnoj Africi.
10 век | Kraj varvarskih invazija
U IX veku završava se period velikih varvarskih invazija koje su znatno uticale na nazadovanje Evrope u ranom srednjem veku.
12 век | Kraj ranog srednjeg veka
Završava se period ranog srednjeg veka, čime počinje postepena tranzicija društva, privrede i kulture ka poznom srednjem veku.
13 век | Početak poznog srednjeg veka
Od XII veka počinje pozni srednji vek. Dolazi do rasta broja stanovnika, napretka poljoprivrede (upotreba metalnog pluga i mlinova), obnove gradova, razvoja trgovine i osnivanja prvih univerziteta.
14 век | Nastanak „Crne knjige Karmatena”
Iz XIII veka potiče „Crna knjiga Karmatena”, najstariji sačuvani rukopis pisan na velškom jeziku, koji predstavlja značajan pisani istorijski izvor.
1365 г. | Izdavanje povelje Šarla IV
Izdana je povelja Šarla IV sa pečatom, karakterističan primer svečanog pisanog dokumenta kojim je vladar priznavao prava ili poklanjao imanja u srednjem veku.
15 век | Prodor Turaka Osmanlija na Balkansko poluostrvo
Sredinom XIV veka, Turci Osmanlije iz Male Azije prodiru na Balkansko poluostrvo, čime započinje proces osvajanja balkanskih hrišćanskih država.
1453 г. | Pad Carigrada i slom Vizantije
Turci Osmanlije osvajaju Carigrad i time konačno ruše Vizantiju (Istočno rimsko carstvo), koje je opstalo skoro hiljadu godina nakon pada Zapadnog rimskog carstva.
1492 г. | Kolumbovo otkriće Amerike i kraj srednjeg veka
Kristifor Kolumbo otkriva Ameriku, a ovaj prelomni događaj u istoriografiji se uzima kao zvanični kraj istorijskog perioda srednjeg veka i početak novog veka.
16 век | Kraj poznog srednjeg veka
Završava se period poznog srednjeg veka, čime je zaokružen celokupan razvojni put srednjovekovnog društva, privrede i kulture, i počinje nova epoha u istoriji čovečanstva.
Одлике средњег века
Средњи век представља раздобље које почиње падом Западног римског царства (476. године) и траје до открића америчког континента (1492. године). Дели се на два главна периода: рани средњи век (од V до XI века) и позни средњи век (од XII до XV века). Ово доба обележило је ширење и коегзистенција монотеистичких религија (хришћанства, ислама и јудаизма), као и постепено потискивање паганских веровања у Европи и Средоземљу.
Основа средњовековног друштвено-економског система био је феуд – земљишни посед који је владар додељивао племству за верну војну или управну службу, по чему је читав поредак назван феудализам. Друштво се делило на четири главна сталежа:
- Властела (племство) – доминантни слој који је поседовао земљу, вршио војну службу и управљао територијама; делио се на крупну властелу (велможе) и ситно племство (витезове/ритере).
- Сељаштво – најбројнија популација, сачињена од већинских зависних сељака (кметова, везаних за посед на коме су радили у замену за заштиту од господара), малобројних слободних сељака са сопственим мањим имањима и сточара настањених на планинским подручјима.
- Свештенство – духовни сталеж (црквени великодостојници, парохијско свештенство и монаси) задужен за верски живот, крунисање владара, образовање, очување писмености и преписивање књига у манастирима.
- Грађанство – слој који се формирао у позном средњем веку, а сачињавали су га занатлије, трговци и банкари.
Након слома античких урбаних структура, живот се у раном средњем веку преусмерио на села, манастире и утврђене племићке замкове, уз пад општег животног стандарда, хигијене и писмености у односу на антику.
Рани средњи век (V–XI век)
Након поделе Римског царства 395. године на Источно и Западно, најезде варварских племена и унутрашња криза довеле су 476. године до коначног рушења Западног римског царства. Његов источни део, Византија, наставио је да постоји до средине XV века (1453).
На простору некадашњег Западног царства варварски народи створили су сопствене монархије, међу којима је водећу улогу имала Франачка држава. У њима је успостављен феудални систем где су кметови уступали део производа племићима у замену за сигурност од напада. У истом периоду хришћанство се утврдило широм Европе. Словенска племена су током великих сеоба населила источне и средњоевропске пределе, као и Балканско полуострво, стварајући своје прве државе. Почетком VII века на Арабијском полуострву настаје ислам, који се брзо проширио подручјем Блиског истока и северне Африке.
Позни средњи век (XII–XV век)
Ово раздобље карактерише изразит привредни и демографски успон западне Европе, подстакнут технолошким напретком у аграру – увођењем гвозденог плуга, коњског улара за вучу и широм употребом воденица за жито.
Обновљени градови постају средишта занатства, трговине (посебно у басену Средоземља и Италији) и образовања, где се оснивају први универзитети. Јачају централизоване монархије попут Француске, Енглеске, Шпаније и Светог римског царства, док се на истоку консолидују руске кнежевине. Период су обележили и Крсташки ратови – војни походи западноевропских витезова усмерени ка преузимању Свете земље из руку муслимана. Од средине XIV века Османски Турци продиру на Балканско полуострво, руше Византију освајањем Цариграда 1453. године и постепено потчињавају балканске хришћанске државе, укључујући Србију и Босну.
Историјски извори за историју средњег века
Проучавање средњовековне епохе почива на анализи три основне групе историјских извора:
- Писани извори – обухватају житија (биографије владара и светаца), летописе или анале (хронолошке годишње белешке о догађајима), хронике (опширне историјске прегледе од постанка света до аутеровог доба), владарске и црквене повеље (правна документа о додели имања и повластица), законе, међународне уговоре, преписке, као и кратке записе на маргинама рукописа и натписе на тврдим подлогама попут камена или метала. Списи значајни за српски средњи век писани су на различитим језицима (српском, латинском, италијанском, османском) и чувају се у манастирима (попут Хиландара), библиотекама и архивима у Дубровнику, Котору, Ватикану, Венецији, Бечу, Санкт Петербургу и Истанбулу.
- Материјални извори – чине их архитектонски објекти (остаци тврђава, кула, владарских дворова, цркава и гробова), археолошки пронађени предмети (оружје, алат, посуђе, накит, новац, печати, хералдичка обележја) и уметничка дела (фрескосликарство, иконе, мозаици, камена пластика), који се чувају у музејима или на самим локалитетима.
- Усмени извори (предања) – народне епске песме, легенде, митови и предања (попут циклуса о Краљевићу Марку), који преносе колективну свест и памћење народа о средњовековним личностима и преломним догађајима.
