Најважније из лекције
План-резиме
-
Опште одлике и културне области
- Култура је имала изразито верско обележје и развијала се под утицајем цркве.
- Три главне културне области:
- Западноевропска (под утицајем католицизма),
- Византијска (под утицајем православља),
- Арабљанска (под утицајем ислама).
-
Образовање и наука
- Школе у средњем веку:
- Манастирске и црквене школе за свештенство (читање, писање, рачунање, црквено појање).
- Дворске школе за племиће (витешке и борилачке вештине, дворски живот).
- Градске школе (практична знања за занатлије и трговце).
- У Византији је школство било развијеније; у Цариграду је радила Висока школа (право и филозофија).
- Универзитети:
- Настали као последица развоја градова, трговине и крсташких ратова од XII века.
- Састављени од теолошког, правног и медицинског факултета; настава се одвијала на латинском језику.
- Најстарији универзитет основан у Болоњи (1088. године).
- Од XII до XIV века оснивају се универзитети у Паризу (Сорбона), Оксфорду, Кембриџу, Саламанки, Коимбри, Прагу, Кракову, Хајделбергу итд.
- Школе у средњем веку:
-
Проналасци и научници
- Проналасци су углавном били дело занатлија (гвоздени плуг, водени млин, ветрењача, механички сат, механичко вретено, висока пећ).
- Научна знања и изуми стизали су из арабљанског света, Кине и Индије (барут, компас, цифре).
- Роџер Бејкон: Енглески свештеник и научник, изводио експерименте, забележио рецепт за барут, допринео увођењу наочара.
- Јохан Гутенберг: Средином XV века у Мајнцу изумео штампарију са покретним металним словима; прва штампана књига била је Библија на латинском језику (прекретница у ширењу писмености).
-
Књижевност и израда књига
- Књижевност:
- Верска дела (житија светитеља) писана већином на латинском језику.
- Епска поезија (Песма о Роланду) и витешки романи (о краљу Артуру, Александру Великом, Робину Худу).
- Трубадурска лирика (витешка и љубавна поезија на народном језику пореклом из Провансе).
- Градске басне са сатиричним приказом сталежа.
- Преписивање књига:
- Књиге су писане и преписиване ручно на пергаменту у манастирским скрипторијумима (попут манастира Ресава), уз калиграфију и илуминације.
- Књижевност:
-
Архитектура и сликарство
- Архитектура:
- Византијске цркве грађене на основи уписаног крста једнаких кракова.
- Западноевропски стилови:
- Романика (до XII века): масивни зидови, полукружни лукови, широки стубови, уски прозори.
- Готика (од краја XII до XV века, настала у Француској): преломљени (оштри) лукови, витки стубови, високи сводови, велики прозори са витражима (нпр. Нотр Дам у Паризу).
- Исламска архитектура: палате (Гранада) и џамије (Кордова), украшене арабескама.
- Сликарство:
- Осликавање цркава фрескама и мозаицима са религиозним мотивима; византијско иконописање.
- Архитектура:
Лекција кроз датуме
1088 г. | Оснивање првог европског универзитета у Болоњи
Најстарији универзитет у средњовековној Европи основан је у Болоњи (Италија). Овај догађај представља почетак развоја високог образовања које је касније проширено широм Европе. Настава се у почетку одвијала на латинском језику.
12 век | Почетак оснивања нових универзитета широм западне Европе
Од 12. века долази до великог напретка у образовању оснивањем нових универзитета у значајним центрима као што су Париз (Француска), Оксфорд и Кембриџ (Енглеска).
12 век | Популаризација витешких романа
Од 12. века витешки романи почињу да стичу велику популарност. Дела која су описивала авантуре Александра Великог, Ричарда Лавље Срце, краља Артура и витезова округлог стола постала су омиљено штиво тог времена.
12 век | Крај доминације романичког стила у архитектури
Током 12. века завршава се период доминације романике у западној Европи. Овај градитељски стил, инспирисан римским грађевинама са масивним зидовима и полукружним луковима, почиње да уступа место готици.
12 век | Почетак развоја готичког стила у архитектури
Крајем 12. века, најпре у Француској, почиње да се развија готика. Нови архитектонски стил карактеришу оштри и преломљени лукови, витки стубови и велики витражи на црквама и катедралама.
14 век | Завршетак периода оснивања првих великих средњовековних универзитета
До 14. века завршава се главни талас оснивања најстаријих и најзначајнијих европских универзитета, међу којима су и они у Португалу, Шпанији, Чешкој, Пољској и Немачкој.
15 век | Рођење Јохана Гутенберга
Оквирна година рођења Јохана Гутенберга у немачком граду Мајнцу. У младости је учио златарски занат, а касније ће постати најпознатији по проналаску технике штампања књига покретним словима.
15 век | Крај раздобља доминације готичког стила у архитектури
Током 15. века у земљама западне Европе постепено се завршава период доминације готичког стила у архитектури, који је био најзаступљенији од 12. века.
1450 г. | Изум штампарске машине са покретним словима
Средином 15. века Немац Јохан Гутенберг изумео је технику штампања књига помоћу покретних металних слова. Овај проналазак револуционисао је ширење знања, омогућивши јефтинију и бржу израду књига.
1450 г. | Почетак процеса замене преписивања књига штампањем
Од средине 15. века појава Гутенбергове штампарије доводи до тога да штампање постепено потискује и замењује дуготрајни и скупи ручни процес преписивања књига у манастирским преписивачким школама.
1468 г. | Смрт Јохана Гутенберга
Преминуо је Јохан Гутенберг, проналазач чија је штампарија у Мајнцу прва одштампала Библију, чиме је заувек променио ток писмености, образовања и културе у Европи.
Опште одлике и културне области
Средњовековна култура почивала је на снажним религијским темељима и развијала се под пресудним утицајем верских установа. На основу доминантних вероисповести формирала су се три велика цивилизацијска круга:
- Западноевропска културна област – под окриљем Римокатоличке цркве;
- Византијска културна област – заснована на традицијама православног хришћанства;
- Арабљанска културна област – обликована исламским верским учењем.
Образовање и наука
У раном средњем веку писменост је била ретка и већином ограничена на црквене редове. Манастирске и парохијске школе обучавале су будуће свештенике и монахе читању, писању, рачунању и литургијском појању. На владарским дворовима отваране су школе где су млади племићи стицали знања из витешких и борилачких вештина, док су градови касније формирали установе за стицање практичних вештина потребних трговцима и занатлијама.
Препород школства у позном средњем веку био је подстакнут јачањем градова, новчане привреде и контактима насталим током крсташких ратова. Од XII века у западној Европи ничу универзитети као самоуправне заједнице професора и студената. Најстарији међу њима основан је у Болоњи (1088. године), а затим су следили Париз (Сорбона), Оксфорд, Кембриџ, Саламанка, Праг, Краков и Хајделберг. Настава се одвијала на латинском језику, а уз седам слободних вештина (граматика, реторика, логика, аритметика, геометрија, музика и астрономија) постојали су стручни факултети за теологију, право и медицину.
У Византијском царству постојала је знатно развијенија образовна мрежа са дугом традицијом, чији је врхунац представљала цариградска Висока школа, где су се нарочито изучавале филозофске и правне науке.
Проналасци
Црквене власти су током средњег века често спутавале научна истраживања природе, па је технички напредак пре свега био резултат мајсторских заната. У овом периоду уведени су гвоздени плуг, механички сат, водени и ветрени млинови, високе пећи и вретена за предење. Многа пресудна открића пренета су из Азије и арабљанског света, попут барута, магнетног компаса и арапских цифара.
- Роџер Бејкон (XIII век) – енглески мислилац и свештеник који се залагао за емпиријско проучавање физике и математике; међу првима је у Европи описао барут и допринео увођењу наочара.
- Јохан Гутенберг – немачки иноватор који је средином XV века у Мајнцу конструисао штампарску пресу са покретним металним словима. Штампање Библије означило је крај скупе и споре манастирске преписивачке праксе на пергаменту, што је омогућило знатно јефтинију и ширу доступност књига, подстакло ширење писмености и означило културну прекретницу.
Књижевност
Претежни део писане речи чинила су теолошка дела и житија светаца састављана на латинском језику. Ипак, временом се развијала и књижевност на народним језицима:
- Епска поезија – описивала је ратничке подвиге и витешке врлине (попут франкаског епа Песма о Роланду).
- Витешки романи (од XII века) – донели су легенде о краљу Артуру, витезовима Округлог стола, Александру Великом и Робину Худу, комбинујући историјске мотиве са елементима митологије.
- Трубадурска лирика – настала у француској области Прованси; путујући песници су уз музичку пратњу изводили песме о куртоазној, идеализованој љубави према властелинкама.
- Грађанска сатира и басне – кратке приче у којима су кроз животињске алегорије (лав као краљ, вук као витез, лисица као грађанин) извргавани руглу црквени великодостојници и феудално племство.
Архитектура и сликарство
Градитељство средњег века било је усмерено ка подизању сакралних објеката, манастирских комплекса, заштитних тврђава и племићких двораца. Према просторном плану, византијске цркве имале су основу грчког крста са крацима једнаке дужине, док су западноевропске грађене са основом у облику издуженог, латинског крста.
У западној Европи доминирала су два стила:
- Романика (до XII века) – инспирисана римским узорима, препознатљива по масивним каменим зидовима, тешким стубовима, полукружним луковима, малим прозорским отворима и каменом библијском рељефу.
- Готика (од краја XII до XV века) – развијена у Француској; одликују је изражена висина грађевина, витки стубови, шиљати (преломљени) лукови и велике стаклене површине украшене разнобојним витражима који су уносили светлост у простор (нпр. катедрала Нотр Дам у Паризу).
Ликовна уметност била је у служби опремања храмова, где се израда фресака на свежем малтеру, мозаика и икона развила до врхунца, посебно у византијском сликарству. Архитектуру исламског простора обележило је подизање монументалних палата (Алхамбра у Гранади) и џамија (Велика џамија у Кордови), са раскошном унутрашњом геометријском и биљном декорацијом – арабескама.
