Најважније из лекције
План-резиме
-
Босанска држава
- Настанак и рани развој
- Првобитно географска област у горњем току реке Босне, насељена Србима; у саставу Србије, Самуиловог царства, Византије и Дукље.
- Током XI и XII века предмет сукоба Византије и Угарске; постепено се осамостаљује у XII веку (владари носе титулу бана до 1377. године, а потом краља).
- Владавина бана Кулина (1180–1204)
- Одржавао добре односе са Србијом (Стефан Немања) и Дубровником (издао повељу о слободи трговине).
- Прихватање богумила протераних из Србије и формирање „Цркве босанске”; неуспешни крсташки походи папе и Угарске услед заштите босанског владара и властеле.
- Династија Котроманића и успон државе
- Долазак Котроманића на власт у XIII веку, орођавање с Немањићима (брак са ћерком краља Драгутина) и вазални однос према Угарској.
- Бан Стефан II Котроманић (1322–1353):
- Територијално ширење (Усора, Соли, простор од Неретве до Цетине, Захумље/Хум); границе од Саве до Јадрана и од Цетине до Дрине.
- Развој привреде, рударства (Сребреница), ковање сопственог новца и јачање трговине са Дубровником и Србијом.
- Твртко I Котроманић (бан 1353–1377, краљ 1377–1391) – врхунац моћи:
- Савез са кнезом Лазаром и подела земаља Николе Алтомановића.
- Крунисање 1377. године у манастиру Милешева двоструком круном за краља „Срба, Босне, Приморја и Западних страна” на основу порекла од Немањића (узима владарско име Стефан).
- Освајање јадранских острва и градова у Далмацији, оснивање града Новог (Херцег Нови) ради трговине и производње соли.
- Слање војске под војводом Влатком Вуковићем у Косовски бој 1389. године.
- Опадање државе
- Након смрти Твртка I (1391) јачају самостални обласни господари.
- Непостојање чврсте централне власти доводи до слабљења државе и олакшава османско освајање.
- Настанак и рани развој
-
Дубровачка република
- Постанак и становништво
- Настао у VII веку спајањем словенског насеља Дубрава и избеглица из римског Епидауруса (Цавтат).
- Досељавањем српског становништва из залеђа, словенски живаљ и српски језик постају преовлађујући у свакодневном говору.
- Државно и друштвено уређење
- Град-држава аристократског типа (Република Св. Влаха); власт у рукама властеле.
- Органи власти: кнез (биран на месец дана), Велико веће (законодавно тело и избор органа), Мало веће и Веће умољених (извршна тела).
- Друштвени слојеви без политичких права: пучани (занатлије, трговци, поморци, радници, слуге) и кметови.
- Признавање врховне власти Византије, Млечака и Угарске кроз историју, уз плаћање данка Османском царству.
- Привреда и трговачки утицај
- Главни посредник у трговини између балканског залеђа (Србија, Босна, Бугарска) и Италије/Средоземља.
- Увоз: луксузна роба, тканине, зачини, опрема за рударство, со.
- Извоз из унутрашњости: племенити и технички метали (сребро, злато, олово), коже, крзно, восак, мед.
- Трговачке колоније, закуп рудника, топионица и царина; дубровчани као дипломате, ризничари, писари и лекари на српским и босанским дворовима.
- Територијално ширење
- Ширење мирним путем (куповином и поклонима): простор од Боке которске до Пељешца, плодно Конавле, као и острва Мљет и Ластово.
- Постанак и становништво
Лекција кроз датуме
7 век | Настанак града Дубровника
Током VII века, након што су Словени и Авари уништили стари римски град Епидаурус, становници порушеног града и Словени из места Дубрава основали су нови град – Дубровник. Временом ће се развити у моћну трговачку Дубровачку републику.
12 век | Осамостаљење Босне и стварање Босанске државе
У XII веку, након периода превласти Византије и Угарске, Босна се постепено осамостаљује и ствара се Босанска држава. Њени владари су носили титулу бана све до 1377. године.
1180 г. | Почетак владавине бана Кулина
На власт долази први значајнији босански бан. Одржавао је добре односе са Србијом Стефана Немање и Дубровником, којем је издао повељу о слободи трговине. У његово време у Босну стижу јеретици богумили и ствара се Црква босанска.
13 век | Почетак владавине династије Котроманића у Босни
Током XIII века династија Котроманића преузима власт у Босни. Ородили су се са Немањићима, а средином века постају вазали угарског краља.
1204 г. | Крај владавине бана Кулина
Завршава се владавина бана Кулина, која је због економског напретка и мира остала упамћена у народној изреци: „Од Кулина бана и добријех дана”.
1322 г. | Почетак владавине бана Стефана II Котроманића
Почиње владавина током које Босанска држава доживљава велики успон и територијално ширење (од Саве до Јадранског мора и од Цетине до Дрине). Привреда и рударство су знатно ојачали.
1338 г. | Рођење Твртка I Котроманића
Рођен је будући краљ и најзначајнији босански владар, синовац бана Стефана II Котроманића.
1353 г. | Крај владавине бана Стефана II и почетак владавине Твртка I Котроманића
Након смрти бана Стефана II, на власт ступа његов синовац Твртко I Котроманић. Под његовом владавином Босна ће достићи врхунац своје моћи и највеће територијално проширење.
1371 г. | Смрт српског цара Уроша Нејаког
Након смрти цара Уроша, Твртко I Котроманић истиче право на наслеђе српске круне, позивајући се на своје немањићко порекло (његова баба Јелисавета била је ћерка краља Драгутина).
1377 г. | Крунисање Твртка I Котроманића за краља
У манастиру Милешева, Твртко I се крунише двоструком круном за краља „Срба, Босне, Приморја и Западних страна”. Свом имену додаје владарско име Стефан, чиме босански владари званично мењају титулу из бана у краља.
1389 г. | Косовска битка
Краљ Твртко I шаље босанску војску под заповедништвом војводе Влатка Вуковића као помоћ кнезу Лазару Хребељановићу у сукобу против Турака Османлија.
1391 г. | Смрт краља Твртка I Котроманића
Крај владавине Твртка I, што означава и крај златног доба босанске државе. Након његове смрти држава знатно слаби због непостојања чврсте централне власти и јачања обласних господара, што је касније олакшало турска освајања.
Босанска држава
- Порекло и настанак државе: Босна је у раном средњем веку била мања географска област око горњег тока истоимене реке, насељена Србима. Пре него што се у XII веку изборила за самосталност и успоставила државност на челу са бановима, налазила се под влашћу Србије, Самуиловог царства, Дукље и Византије, док су се током XI и XII века око ње сукобљавале Византија и Угарска.
- Доба бана Кулина (1180–1204): Први истакнути босански владар успоставио је чврсте пријатељске односе са Србијом Стефана Немање и Дубровником, коме је чувеном повељом обезбедио трговачке повластице. У овом периоду Босна постаје уточиште за богумиле прогнане из Србије, чијим је деловањем настала засебна Црква босанска. Упркос сталним притисцима папе и крсташким походима које је покретала Угарска, босанско племство и владари пружали су заштиту јеретицима, онемогућивши њихово искорењивање.
- Успон династије Котроманић и Стефан II (1322–1353): Династија Котроманића, која је Босном управљала од XIII века као угарски вазал, ступила је у сродство са Немањићима женидбом бана са ћерком краља Драгутина. Током власти бана Стефана II, Босна се знатно територијално проширила припајањем Усоре, Соли, Хума (Захумља) и земље између Неретве и Цетине, простирући се од Саве до Јадрана и од Цетине до Дрине. Економски напредак пратило је отварање значајних рудника (попут Сребренице), ковање домаћег новца и ширење трговине.
- Врхунац моћи под Твртком I Котроманићем (1353–1391):
- Након сузбијања властелинских побуна уз угарску помоћ, Твртко I је заједно са кнезом Лазаром поразио жупана Николу Алтомановића и заузео делове западне Србије.
- Позивајући се на порекло од Немањића преко своје бабе Јелисавете (ћерке краља Драгутина), крунисао се 1377. године у манастиру Милешева двоструком круном за краља Срба, Босне, Приморја и Западних страна, додавши свом имену немањићко владарско име Стефан.
- Твртко је проширио државу на далматинске градове и острва, основао утврђени град Нови (Херцег Нови) ради трговине и производње соли, те 1389. године упутио војне одреде под вођством војводе Влатка Вуковића у Косовски бој.
- Слабљење државе: После Тврткове смрти 1391. године, Босна је ушла у период унутрашњег расула услед јачања моћи обласних господара, што је знатно убрзало њен пад под османску власт.
Дубровачка република
- Оснивање и демографски развој: Град је формиран у VII веку спајањем словенског насеља Дубрава и избеглица из разореног античког Епидауруса. Првобитно романско становништво се током векова асимиловало са српским живљем које се досељавало из непосредног залеђа, због чега су словенски елемент и српски језик постали доминантни у свакодневној комуникацији.
- Државно и друштвено уређење:
- Дубровник је имао статус аристократске град-државе (Република Светог Влаха).
- Власт је била искључиво у рукама властеле организоване кроз институције: Велико веће (законодавно тело), Веће умољених (сенат), Мало веће (извршни орган) и кнеза, чији је мандат трајао само месец дана.
- Пучани (трговци, занатлије, радници, морнари) и кметови нису поседовали политичка права.
- Спољна политика се темељила на признавању врховне власти значајних сила (Византија, Млетачка република, Угарска), а касније и на плаћању редовног данка Османском царству.
- Трговина и економски утицај: Дубровник је служио као главна спона у трговини између Италије и балканских земаља.
- У Србију и Босну увозио је со, зачине, луксузну робу, тканине и опрему за руднике.
- Са Балкана је на запад извозио сребро, злато, олово, кожу, восак и мед.
- Дубровачки трговци су уживали повластице, оснивали трговачке колоније, закупљивали царине и руднике, те обављали послове писара, дипломата, благајника и лекара на српским и босанским дворовима.
- Територијални раст: Територија од Бококоторског залива до полуострва Пељешац, укључујући Конавле, Мљет и Ластово, није формирана ратним освајањима, већ дипломатијом, куповином земље и примањем поседа на поклон од суседних владара.
