Најважније из лекције
План-резиме
-
Опште карактеристике српске средњовековне културе
- Претежно верско и црквено обележје.
- Двоструки културни утицаји: католички из Рима (нарочито у приморју) и православни из Цариграда (Византије).
-
Књижевност и писменост
- Почеци и образовање: Развој писмености започиње ширењем хришћанства у IX и X веку доласком ученика Ћирила и Методија; писма су била глагољица и ћирилица (преовладала током XII века); центри образовања били су манастири (манастирске школе) и владарски двори.
- Умножавање књига:
- Преписивачки центри: манастири Хиландар, Милешева и Ресава (Манасија).
- Штампарство: Ђурађ Црнојевић набавља пресу у Венецији; монах Макарије на Цетињу 1494. године штампа прву ћириличну књигу код Јужних Словена – Октоих (Осмогласник).
- Значајни рукописи и јеванђеља:
- Мирослављево јеванђеље (крај XII века): писано српскословенским језиком на пергаменту за хумског кнеза Мирослава (писар Григорије); од 2005. године на УНЕСКО листи.
- Вуканово јеванђеље (крај XII века).
- Оригинална књижевна дела:
- Житијна књижевност: Стефан Првовенчани (Житије Св. Симеона), Свети Сава (Житије Св. Симеона), Доментијан, Теодосије (Житије Св. Саве), архиепископ Данило II (Житија краљева и архиепископа српских), Константин Филозоф (Житије деспота Стефана Лазаревића).
- Остала књижевна дела: Летопис попа Дукљанина (настао у приморју на латинском језику), монахиња Јефимија (Похвала кнезу Лазару, крај XIV века, вез на покрову) и деспот Стефан Лазаревић (Слово љубве).
-
Право
- До краја XIII века доминирало је обичајно право.
- Крмчија (Законоправило): саставио Свети Сава као црквени и правни кодекс за организацију цркве и манастира.
- Душанов законик:
- Донет на сабору у Скопљу 1349. године, допуњен у Серу 1354. године.
- Писан старосрпским језиком на пергаменту.
- Изразито сталешког карактера (казне су зависиле од друштвеног сталежа – властелин или себар).
- Закон о рудницима: донео деспот Стефан Лазаревић 1412. године за регулисање производње у руднику Ново Брдо.
-
Архитектура
- Развијала се под утицајима из Византије и приморја (Дубровник, Котор).
- Градитељски стилови (школе):
- Рашки стил (до краја XIII века): спој византијске и романичке архитектуре (Студеница из 1190. год, Жича, Милешева, Сопоћани).
- Српско-византијски стил (од почетка XIV века до 1371. године): Грачаница, Богородица Љевишка, Високи Дечани, Свети Арханђели код Призрена.
- Моравски стил (од краја XIV до половине XV века): Раваница, Љубостиња, Манасија, Копорин.
- УНЕСКО баштина: Црква Св. Петра, Ђурђеви ступови, Студеница, Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка.
-
Сликарство и примењена уметност
- Развој иконописа и фрескописа на свежем малтеру под утицајем византијских мајстора.
- Ремек-дела фрескосликарства: Бели анђео (Милешева) и Успење Богородице (Сопоћани).
- Владарска иконографија: компоновање композиције Лоза Немањића (Грачаница, Пећка патријаршија, Високи Дечани, Матејче).
- Примењена уметност: тканина са златовезом монахиње Јефимије, свилена одора кнеза Лазара са представом шлема са роговима.
-
Владари династије Немањића и њихове задужбине
- Стефан Немања (1166–1196): Ђурђеви ступови, Студеница, Хиландар.
- Стефан Првовенчани (1196–1228): Жича.
- Свети Сава Немањић (архиепископ 1219–1236): Хиландар.
- Стефан Радослав (1228–1234): припрата Студенице (први ковао сопствени бакарни новац).
- Стефан Владислав (1234–1243): Милешева (пренос моштију Св. Саве).
- Стефан Урош I (1243–1276): Сопоћани.
- Стефан Драгутин (1276–1282): Свети Ахилије у Ариљу.
- Стефан Урош II Милутин (1282–1321): Грачаница, Богородица Љевишка, Бањска, Краљева црква у Студеници, Старо Нагоричино.
- Стефан Урош III Дечански (1321–1331): Високи Дечани.
- Стефан Урош IV Душан (1331–1355): Свети Арханђели код Призрена.
- Стефан Урош V (1355–1371): Матејче.
Лекција кроз датуме
9 век | Ширење хришћанства и писмености на Балкану
Током IX и X века ученици Ћирила и Методија дошли су из Велике Моравске на Балканско полуострво, чиме су постављени темељи писмености и књижевности код Срба и других Јужних Словена кроз превођење и ширење богослужбених књига.
12 век | Преовладавање ћирилице и настанак најстаријих споменика писмености
Током XII века међу Србима је ћирилично писмо постепено потиснуло глагољицу. Крајем XII века настају "Мирослављево јеванђеље" (написано за хумског кнеза Мирослава) и "Вуканово јеванђеље", као и прва оригинална српска житија посвећена светом Симеону и светом Сави.
1166 г. | Почетак владавине Стефана Немање
Стефан Немања је ступио на престо као велики жупан Рашке и зачетник династије Немањића. Током владавине учврстио је и проширио државу и започео изградњу значајних задужбина (Ђурђеви ступови, Студеница).
1190 г. | Почетак изградње манастира Студенице
Велики жупан Стефан Немања започео је изградњу своје главне задужбине, манастира Студенице, посвећеног успењу Пресвете Богородице, који представља врхунац архитектуре рашког стила.
1196 г. | Стефан Немања препушта престо Стефану Немањићу
У пролеће 1196. године завршена је прва фаза изградње манастира Студенице, а Стефан Немања се на државном сабору повукао са власти и препустио престо средњем сину Стефану Немањићу (Првовенчаном).
13 век | Крај епохе рашког стила и доминације обичајног права
До краја XIII века у српској архитектури доминирала је рашка школа (Студеница, Жича, Милешева, Сопоћани), а у правном животу примењивало се претежно обичајно право, пре него што су прихваћени шири писани законици.
1217 г. | Крунисање Стефана Првовенчаног за краља
Велики жупан Стефан Немањић крунисан је за првог краља Србије краљевском круном добијеном из Рима, чиме је Србија постала међународно призната краљевина.
1219 г. | Стицање аутокефалности Српске православне цркве
Свети Сава је у Никеји издејствовао аутокефалност (самосталност) Српске цркве и постао њен први архиепископ. Саставио је и "Законоправило" ("Крмчију") којом је регулисан правни и црквени поредак.
1228 г. | Почетак владавине краља Стефана Радослава
Краљ Стефан Радослав, најстарији син Стефана Првовенчаног, преузео је српски престо. Познат је као први српски владар који је ковао сопствени бакарни новац.
1234 г. | Почетак владавине краља Стефана Владислава
Стефан Владислав је дошао на престо након свргавања свог брата Радослава. Његова главна задужбина је манастир Милешева, у коју је пренео мошти свог стрица, Светог Саве.
1236 г. | Крај архиепископске службе Светог Саве
Свети Сава се повукао са места српског архиепископа и препустио положај свом ученику Арсенију Сремцу, након чега је кренуо на своје друго путовање по Светим местима.
1243 г. | Почетак владавине краља Стефана Уроша I
Стефан Урош I дошао је на власт и током своје дуге владавине подстакао значајан привредни успон Србије довођењем рудара Саса и развојем рударства и трговине. Његова задужбина је манастир Сопоћани.
1262 г. | Настанак Иловачког преписа Савиног Законоправила
У манастиру Светог Арханђела Михаила на Превлаци код Тивта преписано је Савино Законоправило (Крмчија), што представља један од најстаријих и највреднијих сачуваних рукописа српског средњовековног права.
1276 г. | Почетак владавине краља Стефана Драгутина
Стефан Драгутин је преузео престо након сукоба са оцем Урошем I. За време његове власти Београд се први пут нашао у саставу српске државе, а његова задужбина је Црква Светог Ахилија у Ариљу.
1282 г. | Почетак владавине краља Стефана Уроша II Милутина
Краљ Милутин је преузео престо после сабора у Дежеву. Освојио је знатне делове Македоније и северне Албаније од Византије и подигао највећи број задужбина, међу којима су Грачаница, Бањска и Богородица Љевишка.
14 век | Почетак српско-византијског стила у архитектури
Почетком XIV века у српској средњовековној архитектури и сликарству почиње да доминира српско-византијски стил са карактеристичним црквама у облику уписаног крста и богатим фрескописом.
1321 г. | Почетак владавине краља Стефана Уроша III Дечанског
Стефан Дечански је наследио свог оца краља Милутина. Његову владавину обележила је велика победа над Бугарима у бици код Велбужда (1330) и почетак градње манастира Високи Дечани.
1331 г. | Почетак владавине краља Стефана Уроша IV Душана
Стефан Душан је крунисан за краља Србије након збацивања оца Стефана Дечанског. Започео је период великог војног и територијалног ширења српске државе према југу.
1346 г. | Проглашење Српског царства и патријаршије
На сабору у Скопљу српска архиепископија је уздигнута на ранг патријаршије, а Стефан Душан је крунисан за цара Срба и Грка.
1349 г. | Проглашење Душановог законика у Скопљу
На државном сабору у Скопљу цар Душан је објавио први део свог Законика, најзначајнијег правног споменика средњовековне Србије, којим су уређени друштвени, сталешки и судски односи.
1354 г. | Допуна Душановог законика у Серу
На државном сабору у Серу цар Душан је донео допуне и нове чланове Законика, чиме је довршена кодификација најважнијег српског средњовековног закона.
1355 г. | Смрт цара Душана и ступање на престо цара Уроша V
Након изненадне смрти цара Стефана Душана, власт је преузео његов син цар Стефан Урош V Нејаки, за чије владавине почиње слабљење централне власти и опадање царства.
1371 г. | Смрт цара Уроша V и крај династије Немањића
Смрћу цара Уроша V Нејаког угасила се светородна династија Немањића, чиме је престало да постоји Српско царство. Након тога у архитектури настаје моравска школа (Раваница, Љубостиња, Манасија).
1390 г. | Монахиња Јефимија саставља "Похвалу кнезу Лазару"
Крајем XIV века монахиња Јефимија, удовица деспота Угљеше Мрњавчевића, извезла је златовезну "Похвалу кнезу Лазару" на свили за покров кнежевих моштију, што представља врхунско дело српске књижевности и примењене уметности.
1412 г. | Доношење Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића
Деспот Стефан Лазаревић издао је "Закон о рудницима" са статутом града Новог Брда, којим је правно уређена организација производње, радни односи и трговина у највећем српском руднику.
1494 г. | Штампање "Октоиха" у штампарији на Цетињу
У штампарији коју је основао Ђурађ Црнојевић на Цетињу, монах Макарије одштампао је "Цетињски октоих" (Осмогласник), прву ћириличну штампану књигу код Јужних Словена.
1496 г. | Престанак рада Цетињске штампарије и одлазак јеромонаха Макарија
Јеромонах Макарије напустио је Цетиње и отишао у Влашку, где је поставио темеље румунском штампарству, а пред крај живота помагао је оснивање штампарије у Хиландару.
19 век | Преношење Мирослављевог јеванђеља у Србију
Крајем XIX века братство манастира Хиландара поклонило је "Мирослављево јеванђеље" српском краљу Александру Обреновићу, након чега је овај драгоцени рукопис пренет у Београд.
2005 г. | Упис Мирослављевог јеванђеља у регистар Памћење света (УНЕСКО)
"Мирослављево јеванђеље" уврштено је на УНЕСКО-ву листу светског документарног и интелектуалног наслеђа због своје изузетне уметничке, историјске и културне вредности.
Књижевност
Почеци словенске писмености на српском тлу везују се за прихватање хришћанства током IX и X века посредством ученика свете браће Ћирила и Методија. Првобитно су коришћена два словенска писма, али је током XII века ћирилица у потпуности потиснула глагољицу. Међу сачуваним раним богослужбеним рукописима на пергаменту издвајају се Вуканово јеванђеље и посебно Мирослављево јеванђеље с краја XII века, које је писано за хумског кнеза Мирослава (од стране писара Григорија) и данас се налази под заштитом УНЕСКО-а.
Књиге су се умножавале преписивањем у манастирским скрипторијима, међу којима су предњачили Хиландар, Милешева и Манасија (Ресава). Прекретница у ширењу писане речи догодила се крајем XV века, када је Ђурађ Црнојевић основао штампарију на Цетињу; под вођством јеромонаха Макарија ту је 1494. године штампана прва српска инкунабула – Октоих првогласник.
Оригинална српска књижевност развијала се у оквиру цркве кроз житијни жанр (биографије владара и црквених поглавара):
- Свети Сава и Стефан Првовенчани поставили су темеље ове књижевности пишући о свом оцу Стефану Немањи (Житије Светог Симеона).
- Хиландарски калуђери Доментијан и Теодосије током XIII века стварају опширне биографије Светог Саве и Светог Симеона.
- Архиепископ Данило II саставио је зборник Житија краљева и архиепископа српских.
- У Приморју је на латинском језику настао Летопис попа Дукљанина, дело историјско-легендарног карактера.
- Крај XIV и почетак XV века обележили су монахиња Јефимија (Похвала кнезу Лазару, 1402. године извезена на свиленом покрову), деспот Стефан Лазаревић (поетско дело Слово љубве) и Константин Филозоф (Житије деспота Стефана Лазаревића).
Право
Пре формирања писаних закона односи у српском друштву били су регулисани обичајним правом. Први писани правни акти преузимани су из Византије, а темељ српског црквеног и грађанског права поставио је Свети Сава почетком XIII века састављањем Законоправила (познатог као Крмчија или Номоканон).
Најважнији средњовековни правни споменик је Душанов законик:
- Доношење и допуне: Проглашен је 1349. године на државном сабору у Скопљу, а допуњен 1354. године у Серу.
- Карактер: Озваничио је феудални поредак, регулисао положај цркве, владара, властеле и зависног становништва (себара), уз јасно изражену сталешку неједнакост пред законом (строже казне за себре у односу на племство).
- Очуваност: Изворни рукопис није сачуван, али постоји преко двадесет каснијих преписа (нпр. Призренски, Струшки).
У доба Деспотовине донет је Закон о рудницима (1412. године) деспота Стефана Лазаревића, којим је нормиран економски и урбани живот у великом рударском средишту Новом Брду.
Архитектура и сликарство
Српско средњовековно градитељство развијало се под упоредним утицајима византијске источне уметности и приморског западноевропског (романичког и готичког) стила. Огледа се у три стилске школе:
- Рашка школа (од друге половине XII века до краја XIII века): Задужбине попут Студенице (ктитор Стефан Немања, 1190), Жиче, Милешеве и Сопоћана. Одликује се једнобродним грађевинама са куполом, спајајући романичку спољашњу обраду белим мермером и византијски унутрашњи простор.
- Српско-византијска школа (од почетка XIV века до 1371. године): Настала у доба краља Милутина и цара Душана, са основама у облику уписаног крста и зидањем редовима опеке и камена. Главни споменици су Грачаница, Богородица Љевишка, Високи Дечани и Свети Арханђели код Призрена.
- Моравска школа (од пада Царства 1371. до пада Деспотовине 1459. године): Карактерише је основа у виду тролиста (триконхос) и богато декорисане фасаде са каменим преплетима и розshared розетнама (Раваница, Љубостиња, Манасија, Каленић).
Сликарство је било везано за украшавање сакралних објеката техником фрескописа (сликање на влажном малтеру) и израду икона:
- Врхунци монументалне уметности: Фреске Бели анђео (Мироносице на гробу Христовом) у Милешеви и Успење Пресвете Богородице у Сопоћанима спадају у врхунска достигнућа европског сликарства XIII века.
- Историјски мотиви: Поред библијских мотива, редовно су сликани портрети ктитора, призори из свакодневног живота и владарска родословља – од којих је композиција Лоза Немањића први пут приказана у Грачаници, а затим у Пећкој патријаршији, Дечанима и Матејчу.
Бројни српски средњовековни манастири (Студеница, Стари Рас са Ђурђевим ступовима и Петровом црквом, затим Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка) уврштени су на Листу светске културне баштине УНЕСКО-а.
