Зашто је дошло до реформације?

До реформације је дошло зато што је углед Католичке цркве у друштву опадао почетком XVI века. Занемаривање духовних потреба верника, богаћење и раскошан живот црквених старешина, као и продаја опроштајница грехова (индулгенција), изазвали су незадовољство и критику. Народ је захтевао да се богослужење и Библија преведу на народни језик како би их верници разумели. Због тога је настао верски покрет за реформу Католичке цркве – реформација.

Реформација и противреформација

Најважније из лекције

План-резиме

Увод у црквени раскол у XVI веку
1. Опадање угледа Католичке цркве у новом веку довело је до појаве два супротстављена покрета:
  1. Реформација – покрет који је захтевао измену и обнову цркве и довео до стварања Протестантске цркве.
  2. Противреформација (католичка обнова) – покрет унутар Католичке цркве са циљем сузбијања протестантизма и обнове сопственог угледа.
2. Највећи црквени раскол након Великог раскола из 1054. године (подела на Православну и Католичку цркву).
Узроци реформације
1. Раскошан живот папа и црквених старешина, богаћење, непоштовање целибата и пад морала.
2. Недовољно образовани свештеници и вршење службе на латинском језику који народ није разумео.
3. Непосредни повод: одлука папе Лава X о продаји опроштајница грехова (индулгенција) ради финансирања изградње Цркве Св. Петра у Риму.
Ток и обележја реформације
1. Почетак (1517): Немачки свештеник и професор Мартин Лутер (1483–1546) истиче 95 теза на вратима катедрале у Витенбергу.
2. Лутерово учење и деловање:
  1. Спасење душе постиже се искреном вером и молитвом, а не новцем (опроштајницама).
  2. Превео је Библију на народни немачки језик, чиме је значајно утицао на немачку културу и језик.
  3. Католичка црква и цар Карло V Хабзбуршки одбацују његово учење и проглашавају га за јеретика; папа га искључује из цркве.
3. Карактеристике протестантизма:
  1. Основа вере је читање и тумачење Библије.
  2. Владар је поглавар цркве; свештеници (пастори) имају право на брак.
  3. Скромно уређени верски објекти (без кипова и фресака) и укидање монашких редова.
4. Ширење протестантизма и огранци:
  1. Лутерани (евангелисти) – Немачка и скандинавске земље.
  2. Калвинисти – Швајцарска и Холандија.
  3. Хугеноти – југ и исток Француске.
  4. Англиканци – Енглеска:
    - Краљ Хенри VIII (1509–1547) раскида везе са папом из личних разлога (развод) и проглашава себе поглаварем Англиканске цркве.
    - Коначно уређење цркве спроведено за време краљице Елизабете I (1558–1603).
Противреформација (католичка обнова)
1. Монашки ред Дружба Исусова (језуити/исусовци):
  1. Основао шпански племић Игнасио Лојола (1491–1556).
  2. Основне карактеристике: строго образовање, војничка дисциплина, завет сиромаштва, директна потчињеност папи и мисионарски рад у Европи и прекоморским земљама.
2. Мере Сабора Католичке цркве (друга половина XVI века):
  1. Јачање црквене дисциплине и унапређење образовања свештенства.
  2. Увођење Списка забрањених књига (Index Librorum Prohibitorum).
  3. Обнова рада инквизиције ради прогона протестаната, научника (Ђордано Бруно, Галилео Галилеј) и спровођења „лова на вештице”.
3. Учвршћивање католицизма: Шпанија, Португалија, италијанске земље, Аустрија и северна Француска.
Верски ратови и последице
1. Средином XVI века у Светом римском царству усвојен је принцип: „Чија је земља, његова је и вера” (поданици прихватају веру свог владара).
2. Вартоломејска ноћ (1572): Покољ у Паризу у коме су католици побили више од 3.000 протестаната (хугенота).
3. Тридесетогодишњи рат (1618–1648):
  1. Највећи сукоб између католичких и протестантских држава, вођен углавном на територији немачких земаља уз велика разарања, глад и болести.
  2. Исход: Миром из 1648. године призната су једнака права протестантима и католицима.

Лекција кроз датуме

1054 г. | Велики црквени раскол

Хришћанска црква се поделила на Православну и Католичку цркву услед дубоких верских и политичких разлика.

1509 г. | Почетак владавине Хенрија VIII у Енглеској

Енглески краљ Хенри VIII из династије Тјудор ступио је на престо. Након каснијег сукоба са папом око развода брака, одвојио је енглеску цркву од Рима и утемељио Англиканску цркву.

1517 г. | Почетак реформације (Мартин Лутер објављује 95 теза)

Свештеник и професор теологије Мартин Лутер истакао је 95 теза на вратима катедрале у Витенбергу, критикујући продају опроштајница грехова (индулгенција) и друге злоупотребе у Католичкој цркви, чиме је покренуо протестантску реформацију.

1547 г. | Крај владавине енглеског краља Хенрија VIII

Смрћу краља Хенрија VIII окончана је његова владавина током које је Енглеска раскинула везе са папством и успоставила сопствену протестантску верску организацију.

1558 г. | Почетак владавине краљице Елизабете I у Енглеској

На енглески престо долази краљица Елизабета I, током чије је владавине довршена изградња Англиканске цркве и започело „златно доба” енглеске историје.

24 август 1572 г. | Вартоломејска ноћ

Масовни покољ француских протестаната (хугенота) у Паризу који су извршили католици током празника Светог Вартоломеја, у коме је страдало више од три хиљаде људи.

1603 г. | Крај владавине енглеске краљице Елизабете I

Смрћу краљице Елизабете I завршено је „златно доба” енглеске историје обележено процватом културе, науке, трговине и почетком колонизације Северне Америке.

1618 г. | Почетак Тридесетогодишњег рата

Избијање највећег верског рата између католика и протестаната у Европи, који се водио углавном на територији немачких држава уз учешће већине европских сила.

1648 г. | Завршетак Тридесетогодишњег рата

Окончан је Тридесетогодишњи рат закључењем мира којим су протестантима у европским државама гарантована једнака права као и католицима.

Реформација

Почетком XVI века Католичка црква се суочила са дубоком кризом ауторитета и угледа услед материјалног богаћења црквених великодостојника, занемаривања верских дужности, непоштовања целибата и неодговарајућег образовања свештеника. Додатно незадовољство верника изазивала су богослужења на латинском језику, као и пракса продаје индулгенција (опроштајница грехова), коју је одобрио папа Лав X ради финансирања градње Базилике Светог Петра у Риму.

Покрет за обнову цркве, познат као реформација, започео је 1517. године у немачком граду Витенбергу. Професор теологије Мартин Лутер (1483–1546) иступио је са 95 теза, критикујући црквене злоупотребе и заступајући став да се опрост грехова добија искреном вером и молитвом, а не новцем. Након што је одбио да повуче своје учење, папа га је искључио из цркве, а немачки цар Карло V Хабзбуршки га је на државном сабору прогласио јеретиком.

Овај сукоб је довео до стварања протестантизма (лутеранства или евангелизма), што је био највећи раскол на Западу још од Велике шизме из 1054. године. Лутер је превео Библију на немачки језик, чиме је значајно утицао на развој народне културе. Протестантска доктрина је укинула монашке редове, световне владаре поставила за црквене поглаваре, омогућила пасторима да оснивају породице и уклонила раскошне украсе, фреске и кипове из богомоља. Протестантизам се брзо проширио на Скандинавију, Холандију, Швајцарску, делове Француске и Енглеску, где је краљ Хенри VIII (1509–1547) услед сукоба са папом утемељио Англиканску цркву, чије је устројство касније утврдила краљица Елизабета I (1558–1603).

Противреформација

Као одговор на нагло ширење новог учења, Католичка црква је у XVI веку покренула сопствену обнову (противреформацију) како би повратила пређашњи друштвени утицај и уклонила сопствене недостатке.

Основани су нови црквени редови, међу којима се истицала Дружба Исусова (језуити или исусовци), коју је утемељио шпански племић Игнасио Лојола (1491–1556). Језуити су се одликовали строгом војничком дисциплином, високим образовањем и безрезервном оданошћу папи, вршећи мисионарски рад широм Европе и у новооткривеним прекоморским земљама.

На црквеном сабору у другој половини XVI века утврђене су католичке догме насупрот протестантским, пооштрена је свештеничка дисциплина и наглашено њихово обавезно образовање. У циљу спречавања ширења хуманистичких и реформаторских идеја, објављен је Списак забрањених књига и обновљен рад инквизиције. Суд за јерес прогонио је противнике цркве, водио процесе против такозваних вештица и судио научницима попут Галилеа Галилеја и Ђордана Бруна. Након ових процеса, католичанство је учврстило доминацију у јужним и хабзбуршким земљама (Шпанија, Португалија, Италија, Аустрија и део Француске), док је север континента остао протестантски, а источна Европа и Балкан претежно православни, уз присуство ислама под Османлијама.

Верски ратови

Супротстављеност између два табора резултирала је дуготрајним верским ратовима током XVI и XVII века. Средином XVI века унутар немачког царства прихваћен је принцип „чија је земља, његова је и вера”, којим је владарима признато право да одређују конфесију својим поданицима.

У Француској су међуверски сукоби досегли врхунац 1572. године, када је током Вартоломејске ноћи у Паризу организовано убиство више од три хиљаде протестаната (хугенота).

Најмасовнији сукоб био је Тридесетогодишњи рат (1618–1648), који се водио углавном на немачким просторима и у који су биле увучене водеће европске силе. Рат је донео огромна разарања, глад и епидемије, а окончан је мировним уговором којим су протестанти стекли пуну верску и правну једнакост са католицима.

29. Реформација и противреформација

Изабери решење задатка:

Најважније из лекције

План-резиме