Најважније из лекције
План-резиме
-
Опште одлике и настанак Франачке државе (V–IX век) 1.1. Порекло: германски народ насељен у доњем току реке Рајне.
1.2. Оснивање: крајем V века вођа Хлодовех (481–511) из династије Меровинга ујединио франачка племена и основао државу на простору некадашње римске провинције Галије.
1.3. Примање хришћанства: Хлодовех успоставио савез са Хришћанском црквом; започет процес романизације (преузимање латинског језика и културе). -
Јачање мајордома и династија Каролинга (VIII век) 2.1. Опадање моћи Меровинга и успон мајордома (управника двора).
2.2. Битка код Поатјеа (732. године):- Мајордом Карло Мартел поразио Арабљане и зауставио њихов даљи продор у западну Европу.
2.3. Владавина Пипина Малог: - Уз подршку папе збацио последњег меровиншког владара и успоставио династију Каролинга.
- Поразио Лангобарде у Италији и освојене области око Рима предао папи, чиме је средином VIII века створена Папска држава.
- Мајордом Карло Мартел поразио Арабљане и зауставио њихов даљи продор у западну Европу.
-
Врхунац државе под Карлом Великим (768–814) 3.1. Територијално ширење и покрштавање:
- Покоравање германских племена (Саксонци, Баварци, Лангобарди у Италији/Бургундији).
- Сукоби са Словенима (Лужичани, Карантанци) и пораз Авара у Панонији.
- Продор преко Пиринеја, ратовање са Арабљанима и заузимање области око Барселоне.
3.2. Обнова царства: - Папа крунисао Карла Великог за цара 800. године у Риму; престоница успостављена у Ахену.
- Рат са Византијом: окончан споразумом којим је Византија признала Карлу титулу цара на западу, али не и права наследника римских царева.
-
Каролиншка ренесанса 4.1. Обнова културе, писмености и уметности у другој половини VIII и почетком IX века.
4.2. Оснивање дворске школе и библиотеке у Ахену за образовање племства.
4.3. Значајне личности: Ајнхард (Живот Карла Великог) и Павле Ђакон (Историја Лангобарда).
4.4. Изградња цркава, манастира (катедрала у Ахену) и дворова. -
Подела државе (Верденски уговор 843. године) 5.1. Унуци Карла Великог поделили франачку територију на три дела:
- Западна Франачка (касније Француска)
- Источна Франачка (касније Немачка)
- Лотарингија / Средишња Франачка (касније Италија)
Лекција кроз датуме
5 век | Настанак Франачке државе
Крајем V века, франачки вођа Хлодовех ујединио је франачка племена и основао Франачку државу на простору некадашње римске провинције Галије (територија данашње Француске). Франци примају хришћанство.
481 г. | Почетак владавине Хлодовеха
Хлодовех из династије Меровинга проглашава се за краља и започиње своју владавину, током које је ујединио Франке и успоставио сарадњу са Хришћанском црквом.
511 г. | Крај владавине Хлодовеха
Завршетак владавине Хлодовеха, првог значајног краља и оснивача Франачке државе из династије Меровинга.
8 век | Крај владавине династије Меровинга
У VIII веку долази до коначног слабљења и пада династије Меровинга, коју на власти, уз подршку папе, замењује династија Каролинга.
732 г. | Битка код Поатјеа
Франачка војска, предвођена мајордомом Карлом Мартелом, победила је Арабљане који су продрли из Шпаније, чиме је заустављен њихов даљи продор у западну Европу.
742 г. | Рођење Карла Великог
Рођен је Карло Велики, син Пипина Малог, који ће постати најзначајнији франачки владар и касније обновити царску власт на западу.
750 г. | Оснивање Папске државе
Средином VIII века, након што је франачка војска под вођством Пипина Малог победила Лангобарде у Италији, освојена земља је уступљена римском папи, чиме је у средишту Апенинског полуострва основана Папска држава.
768 г. | Почетак владавине Карла Великог
Карло Велики ступа на власт. Током његове владавине Франачка држава ће достићи свој територијални и политички врхунац, ширећи се на рачун Германа, Словена, Авара и Арабљана.
9 век | Крунисање Карла Великог за цара
У знак захвалности за заштиту, римски папа је у Риму крунисао Карла Великог за цара. Овим чином је обновљена царска власт на западу Европе, што је изазвало привремени рат са Византијом.
9 век | Каролиншка ренесанса
Током друге половине VIII и почетком IX века долази до културног процвата у Франачкој држави. Отварају се школе, обнавља се писменост, наука и уметност, а центар овог покрета био је двор Карла Великог у Ахену.
9 век | Крај Франачке државе
У IX веку званично престаје да постоји јединствена Франачка држава, чиме се завршава историјски период ове државе који је трајао од V века.
814 г. | Смрт Карла Великог
Умире Карло Велики, након чега долази до постепеног слабљења његовог огромног царства које ће убрзо бити подељено.
843 г. | Верденски уговор
Три унука Карла Великог су Верденским уговором поделила Франачку државу на три дела: Западну Франачку, Источну Франачку и Лотарингију. Из ових делова касније ће настати Француска, Немачка и Италија.
Настанак Франачке државе
- Порекло и формирање: Франци су били германски народ првобитно насељен у областима доњег тока реке Рајне. Крајем V века, на простору некадашње римске провинције Галије (територија данашње Француске), формирана је њихова држава.
- Хлодовех (481–511): Вођа из династије Меровинга који је ујединио франачка племена, прогласио се краљем и утемељио државу. Примањем хришћанства успоставио је чврст савез са Црквом.
- Романизација: Мешањем Франака са затеченим романским становништвом дошло је до постепеног прихватања латинског језика и културних тековина. Меровинзи су владали државом све до VIII века.
Успон Каролинга
- Јачање мајордома: Услед слабљења меровиншких краљева, стварну власт у држави преузели су мајордоми (управници двора) из породице Каролинга.
- Карло Мартел и битка код Поатјеа (732. година): Мајордом Карло Мартел је предводио франачку војску у победи над Арабљанима који су надирали из правца Шпаније, чиме је успешно заустављено њихово даље ширење према западној Европи.
- Пипин Мали и смена династија: Син Карла Мартела збацио је са престола последњег владара из рода Меровинга и, уз одобрење и подршку римског папе, преузео краљевску титулу, чиме је званично успостављена династија Каролинга.
- Оснивање Папске државе (средина VIII века): Након што је поразио германске Лангобарде у Италији, Пипин Мали је освојене области у средишту Апенинског полуострва (око Рима) предао папи, чиме је створена засебна Папска држава.
Цар Карло Велики и врхунац Франачке државе
- Ширење граница (768–814): За време Карла Великог држава је доживела највећи војни и територијални успон. Водио је успешне ратове против Саксонаца, Бавараца, Лангобарда, Авара (које је потпуно уништио у Панонији), појединих словенских племена (Лужичани, Карантанци) и Арабљана у Шпанији (заузевши простор око Барселоне), паралелно ширећи хришћанство.
- Крунисање за цара (800. година): Због заштите коју је пружао папи и хришћанском свету, папа га је у Риму крунисао за цара. Тиме је обновљена царска власт на западу некадашњег Римског царства. Његово седиште и престоница налазили су се у Ахену.
- Сукоб и споразум са Византијом: Проглашење новог цара на западу изазвало је рат са Византијом, која је себе сматрала јединим легитимним наследником Римског царства. Рат је завршен тако што је Цариград признао Карлу титулу франачког (западног) цара, али не и римског наследника.
- Верденски уговор (843. година): Унуци Карла Великог су споразумом у Вердену разделили царство на три дела: Западну Франачку (основ потоње Француске), Источну Франачку (основ будуће Немачке) и Лотарингију (из које се касније оформила Италија).
Каролиншка ренесанса
- Културни препород: Током друге половине VIII и почетком IX века спроведена је снажна обнова писмености, образовања и уметности, позната као каролиншка ренесанса, чиме је превазиђен претходни период културног опадања.
- Образовни центри и научници: У Ахену су основане библиотека и дворска школа за едукацију племства. На Карловом двору деловали су водећи учењаци тог доба, међу којима су Ајнхард (аутор дела Живот Карла Великог) и Павле Ђакон (Историја Лангобарда).
- Градитељски замах: Подигнути су бројни манастири, цркве (укључујући и катедралу у Ахену) и велелепни дворци, што је омогућило очување преостале античке интелектуалне баштине.
