Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам и обележја апсолутистичких монархија (XVI–XVIII век)
- Дефиниција и основа власти:
- Облик владавине у којем владар (краљ, цар, кнез, султан) има неограничену (апсолутну) власт.
- Владар је сматран Божјим изаслаником на земљи, одговоран је искључиво Богу, а његова воља је закон.
- Власт је наследна и преноси се унутар владарске династије.
- Главна обележја:
- Централизација: управљање државом из једног центра – раскошног владарског двора у престоници.
- Институције: сталешке скупштине се не сазивају или су под пуном контролом владара; помоћно тело је Државни савет (племство и свештенство без права самосталног одлучивања).
- Стална и јака војска: ослонац владареве моћи, служи за ратовање и гушење унутрашњих побуна; владар једини одлучује о рату и миру.
- Друштво и финансије: бројни порези за становништво ради финансирања војске и апарата, док су племство и црква ослобођени пореза и уживају повластице.
- Религијска контрола и судство: владар одлучује о вери поданика; прописане строге (укључујући смртне) казне за непоштовање његових одлука.
- Дефиниција и основа власти:
-
Преглед значајних европских апсолутистичких монархија
- Шпанија: династија Хабзбург (Карло V, Филип II).
- Француска: династија Бурбони (Луј XIV).
- Енглеска: династија Тјудор (Хенри VIII, Елизабета I).
- Хабзбуршка монархија: династија Хабзбург (Марија Терезија, Јосиф II).
- Пруска: династија Хоенцолерн (Фридрих II Велики).
- Русија: династија Романов (Петар I Велики, Катарина II Велика).
- Османско царство: династија Османска (Сулејман Величанствени).
-
Апсолутизам у Шпанији
- Успон: Крајем XV и почетком XVI века Шпанија постаје водећа сила захваљујући колонијама у Америци (прилив злата, сребра, шећера, коже), снажној трговини, јакој флоти и подршци Католичке цркве.
- Карло V (1519–1556): врхунац моћи; истовремено шпански краљ и цар Светог римског царства немачког народа.
- Филип II (1556–1598): владар Шпаније, Италије и Низоземске; ујединио Португалију са Шпанијом; успешан у ратовима против Османског царства.
- Опадање моћи: пораз шпанске флоте у рату против Енглеске крајем XVI века означава почетак слабљења Шпаније.
-
Апсолутизам у Француској
- Учвршћивање власти: династија Бурбона; врхунац достигнут током владавине Луја XIV (1643–1715), познатог као „Краљ Сунце” (изрека: „Држава – то сам ја”).
- Државне реформе и успеси Луја XIV:
- Јачање централне власти и укидање политичке моћи племства.
- Привредни напредак кроз подстицање извоза и смањење увоза, изградњу путева и мостова, отварање мануфактура.
- Стварање најјаче стајаће војске и моћне морнарице у Европи, територијално ширење.
- Развој науке, уметности и изградња раскошног дворца Версај код Париза, који постаје узор европским дворовима.
- Последице: пред крај његове владавине, услед дугих и скупих ратова (против Холандије, Шпаније, Енглеске, Аустрије, Пруске) и раскошног дворског живота, државна благајна је испражњена, земља исцрпљена, а становништво преоптерећено порезима.
Лекција кроз датуме
16 век | Почетак развоја апсолутистичких монархија у Европи
Од XVI до XVIII века у већини европских држава развијао се апсолутизам - облик владавине у коме монарх има неограничену власт, ослања се на сталну војску и Државни савет, доноси законе и управља државом као божји заступник.
1519 г. | Почетак владавине Карла V Хабзбуршког
Карло V ступа на престо као шпански краљ и цар Светог римског царства. За време његове владавине Шпанија се налазила на врхунцу моћи захваљујући колонијалним богатствима из Америке и снажној флоти.
1556 г. | Крај владавине Карла V и ступање на престо Филипа II
Карло V се повукао са власти, а наследио га је његов син Филип II, који је владао Шпанијом, Низоземском и деловима Италије, те касније ујединио Португалију са Шпанијом.
1598 г. | Крај владавине Филипа II Хабзбуршког
Завршетак владавине шпанског краља Филипа II, чији је каснији период обележен поразом у поморском сукобу са Енглеском крајем XVI века и почетком опадања моћи Шпаније.
1638 г. | Рођење француског краља Луја XIV
Рођен је будући краљ Луј XIV из династије Бурбона, касније познат као „Краљ Сунце”.
1643 г. | Почетак владавине Луја XIV у Француској
Луј XIV долази на француски престо са пет година. Након пунолетства успоставио је врхунац апсолутистичке власти са чувеном девизом „Држава – то сам ја”, централизовао управу, изградио дворац Версај и створио најјачу стајаћу војску у Европи.
18 век | Крај периода развоја класичних апсолутистичких монархија
Осамнаести век представља завршну фазу развоја класичних апсолутистичких монархија у Европи (период од XVI до XVIII века).
1715 г. | Смрт краља Луја XIV и крај његове владавине
Завршава се дугогодишња владавина Луја XIV. Иако је Француска била водећа културна и војна сила, услед скупих ратова и раскошног дворског живота државна благајна је остала испражњена, а земља исцрпљена порезима.
Обележја апсолутистичких монархија
Током периода од XVI до XVIII века у Европи је преовладао модел апсолутистичке монархије, државног уређења у коме је монарх имао неограничену и недељиву власт. Владар је самостално управљао спољном и унутрашњом политиком, креирао и спроводио законе, одређивао државну религију, наметао порезе и управљао војском. Овакав систем био је заснован на доктрини о божанском пореклу владарске власти, према којој је монарх сматран Божјим заступником на земљи и био је одговоран искључиво Богу, док је свака критика или непослушност сурово кажњавана, укључујући и казном смрти.
Власт је била наследна и преносила се у оквиру владајуће династије. Управљање државом било је строго централизовано, а главно седиште постао је раскошни престонички двор. За разлику од средњовековних сталешких монархија, сталешке скупштине су у овом периоду потпуно изгубиле значај јер се нису сазивале или су биле под апсолутном контролом монарха. Државни савет, састављен од одабраних представника племства и свештенства, имао је искључиво саветодавну функцију и спроводио је владареву вољу.
Кључни стуб апсолутизма чинила је стална и опремљена војска под непосредном контролом монарха. Војска је служила за вођење спољних ратова и гушење унутрашњих побуна. Трошкови војног апарата и државне управе финансирани су наметањем бројних пореза широким слојевима становништва, док су племство и црквени ред били ослобођени ових дажбина и уживали посебне привилегије.
Најзначајније апсолутистичке монархије и њихове династије биле су:
- Француска – династија Бурбона (краљ Луј XIV)
- Шпанија – династија Хабзбурга (краљеви Карло V и Филип II)
- Енглеска – династија Тјудора (краљ Хенри VIII и краљица Елизабета I)
- Хабзбуршка монархија – династија Хабзбурга (царица Марија Терезија и цар Јосиф II)
- Пруска – династија Хоенцолерна (краљ Фридрих II Велики)
- Русија – династија Романова (цар Петар I Велики и царица Катарина II Велика)
- Османско царство – Османска династија (султан Сулејман Величанствени)
Апсолутизам у Шпанији
Крајем XV и током XVI века Шпанија се захваљујући великим географским открићима уздигла у најмоћнију европску силу. Поседовање богатих колонија у Америци омогућило је велики прилив злата, сребра, шећера и коже, што је подстакло снажан економски развој, трговину и изградњу моћне ратне флоте. Учвршћивање апсолутизма у Шпанији одвијало се уз чврст савез са Католичком црквом.
Шпанска моћ достигла је врхунац током XVI века под владавином Карла V (1519–1556) из династије Хабзбурга, који је истовремено носио титулу шпанског краља и цара Светог римског царства немачког народа. Његов наследник, краљ Филип II (1556–1598), проширио је утицај управљајући територијама у Италији и Низоземској, припојио је Португалију и остварио значајне успехе у борбама против Османског царства. Међутим, поморски пораз од Енглеске крајем XVI века, у којем је страдала шпанска флота, означио је почетак опадања шпанске војне превласти и политичког утицаја у Европи.
Апсолутизам у Француској
Француски апсолутизам се темељно учврстио под влашћу династије Бурбона, уз начело да су сви појединачни интереси подређени државним. Врхунац француске моћи остварен је у време владавине краља Луја XIV (1643–1715), званог „Краљ Сунце”. Његова чувена изрека „Држава – то сам ја” сажела је суштину неограничене личне власти. Након преузимања власти, сузбио је унутрашње немире, потпуно одузео политичку моћ племству и успоставио чврсту централну управу из престонице.
У привреди је вођена политика подстицања домаће производње и извоза уз истовремено ограничавање увоза. Развијане су мануфактуре, изграђена путна и мостовска инфраструктура, унапређено законодавство и оснажене научне и уметничке институције. Изграђен је раскошни дворац Версај крај Париза, који је постао европски узор апсолутистичког сјаја и моћи.
Француска је у овом периоду створила најбројнију стајаћу војску на континенту и ојачала поморску силу, водећи дуготрајне ратове против коалиција европских држава (Холандије, Шпаније, Енглеске, Аустрије и Пруске) ради проширења граница. Иако је Француска доживела велики успон и културни углед, стални и скупи ратни сукоби у комбинацији са расипништвом на двору крајем владавине Луја XIV довели су до исцрпљивања државне благајне и тешког пореског оптерећења становништва.
