Најважније из лекције
План-резиме
-
Облици отпора Срба османској власти (XVI–XIX век)
- Хајдуци
- Одметници од турске власти унутар Османског царства (одметнути због насиља и неправде).
- Организација: чете од 10 до 30 људи, предвођене харамбашом.
- Сезонски карактер: од Ђурђевдана (6. мај) до Митровдана (8. новембар); преко зиме се скривали код јатака.
- Истакнути хајдуци: Старина Новак (1530–1601), Бајо Пивљанин, Дели Марко; касније у Првом српском устанку: Карађорђе, Станоје Главаш, Хајдук Вељко.
- Ускоци
- Пребези на територију Хабзбуршке монархије и Млетачке републике (од XV века).
- Деловање: упади („ускакање”) и гусарење на османској територији са центром у Сењу (сењски ускоци) и Далмацији.
- Истакнути ускоци: Стојан Јанковић (око 1635–1687), Илија Смиљанић, Иван Влатковић (Сењанин Иво), Вук Мандушић.
- Хајдуци
-
Ратови хришћанских држава против Османског царства и учешће Срба
- Дуги рат (1591–1606)
- Савез европских држава (Хабзбуршка монархија, Млетачка република и др.) против Османског царства.
- 1594. година: Банатски устанак Срба са заставама Светог Саве.
- Исход и последице: Устанак угушен; Синан-паша спалио мошти Светог Саве на Врачару (27. април 1594); рат завршен Миром на реци Житви (1606).
- Кандијски рат (1645–1669)
- Сукоб Млетачке републике и Османског царства око Крита (Кандије).
- Срби учествовали на страни Млечана (првенствено у Далмацији).
- Исход: Пораз Млетачке републике и османско заузимање Крита (1669).
- Велики бечки рат (1683–1699)
- 1683. година: Неуспешна друга османска опсада Беча.
- 1684. година: Формирање „Свете лиге” (Хабзбуршка монархија, Млетачка република, Пољска, Русија); српски устанци дуж границе.
- 1690. година: Османска контраофанзива, пораз хабзбуршке војске код Качаника и Прва велика сеоба Срба преко Саве и Дунава под патријархом Арсенијем III Црнојевићем.
- Исход: Карловачки мир (1699); граница успостављена на Сави и Дунаву; почетак опадања моћи Османског царства.
- Дуги рат (1591–1606)
-
Аустро-турски ратови у XVIII веку
- Рат 1716–1718. године
- Исход: Победа Хабзбуршке монархије и Пожаревачки мир (1718).
- Рат 1737–1739. године
- Исход: Османска победа и Београдски мир (1739); последица је Друга велика сеоба Срба под патријархом Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом.
- Рат 1788–1791. године („Кочина крајина”)
- Деловање српских добровољаца (фрајкора) под вођством капетана Коче Анђелковића.
- Исход: Свиштовски мир (1791), султаново помиловање за устанике и стицање ратног искуства значајног за Први српски устанак (1804).
- Рат 1716–1718. године
Лекција кроз датуме
15 век | Почетак деловања ускока
Од XV века, након османског освајања српских земаља, Срби који су пребегли у суседне хришћанске државе (Хабзбуршку монархију и Млетачку републику) почињу да се организују као ускоци и упадају на османску територију.
16 век | Почетак хајдучије на Балкану
Од XVI века развија се хајдучија као масовни облик отпора, одметништва и борбе против османске власти и насиља над хришћанском рајом.
1530 г. | Рођење Старине Новака
У Поречу крај Смедерева рођен је Старина Новак, један од најчувенијих српских хајдука и војсковођа у служби ердељских кнежева и влашких војвода.
1591 г. | Почетак Дугог рата
Избио је Дуги рат (1591–1606) између Османског царства и савеза европских држава предвођених Хабзбуршком монархијом, што је био први копнени рат европског савеза против Османлија у ком су учествовали и Срби.
1594 г. | Банатски устанак
Срби у Банату су подигли велики устанак против Турака Османлија носећи заставе са ликом Светог Саве.
27 април 1594 г. | Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару
По наређењу Синан-паше, мошти Светог Саве су пренете из манастира Милешеве у Београд и спаљене на Врачару у знак одмазде за српски устанак у Банату.
1601 г. | Погибија Старине Новака
Славни српски хајдук Старина Новак мучки је убијен у граду Клужу (у данашњој Румунији).
1606 г. | Крај Дугог рата и Мир на реци Житви
Потписивањем мира на реци Житви завршен је Дуги рат између Хабзбуршке монархије и Османског царства.
1635 г. | Рођење Стојана Јанковића
Рођен је Стојан Јанковић, чувени ускочки вођа из Равних Котара и командант ускочких чета у Далмацији у служби Млетачке републике.
1645 г. | Почетак Кандијског рата
Започео је Кандијски рат (1645–1669) између Млетачке републике и Османског царства око контроле над острвом Крит и источним Средоземљем, у ком су српски ускоци активно ратовали на страни Млечана.
1669 г. | Крај Кандијског рата
Кандијски рат је завршен победом Османског царства, које је освојило острво Крит и осигурало превласт на источном Средоземљу.
1683 г. | Друга опсада Беча и почетак Великог бечког рата
Османска војска је опсела Беч, али је доживела тежак пораз, чиме је отпочео Велики бечки рат (1683–1699) и означена прекретница у турским освајањима према средњој Европи.
1684 г. | Оснивање Свете лиге
Хабзбуршка монархија, Млетачка република, Пољска и Русија формирале су антиосмански савез „Света лига”.
1687 г. | Погибија Стојана Јанковића
Истакнути српски ускочки вођа Стојан Јанковић погинуо је у току борби приликом напада на Дувно.
1690 г. | Битка код Качаника
Турска војска је поразила хабзбуршку војску у бици код Качаника на Косову, покренула офанзиву на север и повратила територије до Саве и Дунава.
1690 г. | Прва велика сеоба Срба
Због турских одмазди и губитка хришћанских позиција, српски народ под вођством пећког патријарха Арсенија III Црнојевића масовно се исељава са Косова, Метохије, из северне Македоније и централне Србије у јужне делове Хабзбуршке монархије.
1699 г. | Карловачки мир и крај Великог бечког рата
Велики бечки рат завршен је миром у Сремским Карловцима; граница између Хабзбуршке монархије и пораженог Османског царства утврђена је на Сави и Дунаву, чиме је почело опадање моћи Османског царства.
1716 г. | Почетак Аустро-турског рата (1716–1718)
Избио је нови рат између Хабзбуршке монархије и Османског царства уз значајно учешће српских ратника на аустријској страни.
1718 г. | Пожаревачки мир
Закључен је Пожаревачки мир којим је Хабзбуршка монархија остварила значајне територијалне добитке јужно и северно од Саве и Дунава.
1737 г. | Почетак Аустро-турског рата (1737–1739)
Почео је рат у коме су се Хабзбуршка монархија и Русија сукобиле са Османским царством, а у борбе су се поново укључили Срби.
1739 г. | Београдски мир и Друга велика сеоба Срба
Османлије побеђују Хабзбуршку монархију и склапају Београдски мир враћајући изгубљене области; уследила је Друга велика сеоба Срба под пећким патријархом Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом преко Саве и Дунава.
1788 г. | Почетак рата Хабзбуршке монархије и Османског царства (Кочина крајина)
Отпочео је последњи аустро-турски рат (1788–1791) у којем су српски добровољци (фрајкори) предвођени капетаном Кочом Анђелковићем ослободили средишње делове Србије са Крушевцем.
1791 г. | Свиштовски мир
Миром у Свиштову окончан је рат (Кочина крајина), а османски султан је гарантовао помиловање свим Србима који су учествовали у рату против османске војске.
19 век | Крај епохе хајдучије
Крајем XIX века завршава се вишевековни период организованог хајдучког покрета и деловања на балканским просторима.
1804 г. | Почетак Првог српског устанка
Подигнут је Први српски устанак у коме су бивши хајдуци и фрајкори (Карађорђе, Станоје Главаш, Хајдук Вељко Петровић) имали водеће војне улоге.
1813 г. | Крај Првог српског устанка
Османска војска је покренула велику офанзиву и угушила Први српски устанак.
Хајдуци
- Појам и узроци: Хајдучија је трајала од XVI до завршетка XIX века на свим балканским територијама под турском влашћу. Главни разлог одметања у шуме били су турско насиље, неправде и отпор исламизацији, док је ређи мотив било разбојништво.
- Организација и начин живота:
- Деловали су у наоружаним четама од 10 до 30 људи на чијем се челу налазио харамбаша.
- Активност је била сезонска: почињала је окупљањем на Ђурђевдан (6. мај), а завршавала се разилажењем на Митровдан (8. новембар).
- Зимски период проводили су у тајности код јатака (сељака од поверења) који су им пружали храну и склониште.
- Деловање и казне: Из заседе су нападали порернике, богате турске трговце и караване, а плен су делили међусобно, са породицама и јатацима. Османлије су хајдуке и јатаке кажњавали смрћу и мучењем (најчешће набијањем на колац).
- Значај и истакнуте личности: У народу су сматрани заштитницима раје и опевани су у епским песмама. Истакли су се:
- Старина Новак (1530–1601) – чувени борац против Османлија на тлу Србије, Румуније и Бугарске, војсковођа у служби ердељских и влашких владара.
- Бајо Пивљанин и Дели Марко.
- Хајдучки кадар имао је пресудну улогу у Првом српском устанку (Ђорђе Петровић Карађорђе, Хајдук Вељко Петровић, Станоје Главаш).
Ускоци
- Порекло и одлике: Ускоци су били српски борци који су од XV века, бежећи пред османским освајањем, прелазили на територије хришћанских суседа – Хабзбуршке монархије и Млетачке републике.
- Разлика у односу на хајдуке: За разлику од хајдука (који су живели у Османском царству као одметници), ускоци су живели слободно са породицама на хришћанској територији, одакле су упадали („ускакали”) у османске области, вршили нападе и враћали се са пленом.
- Подручје деловања и седишта:
- Крстарили су дуж јадранског приморја (од Истре и Далмације до Боке которске) бавећи се и гусарењем.
- Најзначајније војно упориште био је град Сењ (сењски ускоци са утврђењем Нехај).
- Истакнуте личности: Стојан Јанковић (око 1635–1687, чувени вођа далматинских ускока и млетачки официр из Равних Котара), Илија Смиљанић, Иван Влатковић (Сењанин Иво) и Вук Мандушић.
Ратови Хабзбуршке монархије и Млетачке републике против Османског царства
Од краја XVI до XVIII века српски народ је масовно учествовао на страни хришћанских држава у сукобима који су претежно вођени на српским историјским просторима.
-
Дуги рат (1591–1606):
- Савез европских земаља предвођен Хабзбурговцима против Османског царства.
- Срби у Банату су 1594. године подигли велики устанак носећи заставе са ликом Светог Саве.
- Након гушења буне, београдски везир Синан-паша је исте 1594. године спалио мошти Светог Саве на Врачару, пренете из манастира Милешеве.
- Рат је завршен миром на реци Житви (1606).
-
Кандијски рат (1645–1669):
- Поморски и копнени сукоб Млетачке републике и Османског царства за контролу над острвом Крит (Кандија).
- Срби су активно ратовали на страни Млечана у Далмацији. Османлије су однеле победу и освојиле острво.
-
Велики бечки рат (1683–1699):
- Започео је другом неуспелом турском опсадом Беча 1683. године.
- Године 1684. формирана је Света лига (Хабзбуршка монархија, Млетачка република, Пољска и Русија). Срби су дизали устанке и помагали напредовање савезника.
- Након пораза аустријске војске код Качаника (1690), османска војска је повратила поседе до Дунава и Саве, вршећи сурове одмазде.
- Прва велика сеоба Срба (1690): Патријарх Арсеније III Црнојевић повео је српски народ са простора Косова, Метохије, северне Македоније и средње Србије у Хабзбуршку монархију.
- Карловачки мир (1699): Успоставио је границу на Сави и Дунаву, означивши коначни почетак слабљења Османског царства.
-
Сукоби током XVIII века:
- Рат 1716–1718.: Завршен Пожаревачким миром (1718) уз хабзбуршке војне успехе и територијално ширење.
- Рат 1737–1739.: Победа Османског царства и закључење Београдског мира (1739), којим су Хабзбурзи изгубили претходно освојене територије јужно од Саве и Дунава. То је довело до Друге велике сеобе Срба под вођством патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте.
- Рат 1788–1791. (Кочина крајина): Српски добровољци у аустријској војсци (фрајкори), под заповедништвом капетана Коче Анђелковића, ослободили су средишњу Србију. Рат је завршен Свиштовским миром (1791) уз општу султанову амнестију за устанике, а стечено ратно искуство директно је послужило у каснијем устанку 1804. године.
