Корице уџбеника

33. Отпор османској власти и учешће Срба у ратовима Хабзбуршке монархије и Млетачке републике против Османског царства

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Одметници од Турака; чете под харамбашом; народни јунаци.

Одговор

Хајдуци су били одметници од турске власти који су се, због насиља Турака, окупљали у чете под харамбашом, нападали Турке и турске караване, а народ их је славио као јунаке у епским песмама.

Детаљан одговор

Хајдуци су били одметници од турске власти на балканским поседима Османског царства, а хајдучија је постојала од XVI до краја XIX века. Највише су се одметали због неправде и насиља Турака, али су чинили и разбојништва и пљачке. Окупљали су се у хајдучке дружине (чете) до тридесетак чланова, које је предводио харамбаша; на окуп су се сакупљали у пролеће, о Ђурђевдану, били активни до Митровдана, а зиму проводили код јатака. Нападали су турске караване и богате Турке, а народ их је сматрао својим јунацима и опевао у епским песмама.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Облици отпора Срба османској власти (XVI–XIX век)

    1. Хајдуци
      • Одметници од турске власти унутар Османског царства (одметнути због насиља и неправде).
      • Организација: чете од 10 до 30 људи, предвођене харамбашом.
      • Сезонски карактер: од Ђурђевдана (6. мај) до Митровдана (8. новембар); преко зиме се скривали код јатака.
      • Истакнути хајдуци: Старина Новак (1530–1601), Бајо Пивљанин, Дели Марко; касније у Првом српском устанку: Карађорђе, Станоје Главаш, Хајдук Вељко.
    2. Ускоци
      • Пребези на територију Хабзбуршке монархије и Млетачке републике (од XV века).
      • Деловање: упади („ускакање”) и гусарење на османској територији са центром у Сењу (сењски ускоци) и Далмацији.
      • Истакнути ускоци: Стојан Јанковић (око 1635–1687), Илија Смиљанић, Иван Влатковић (Сењанин Иво), Вук Мандушић.
  2. Ратови хришћанских држава против Османског царства и учешће Срба

    1. Дуги рат (1591–1606)
      • Савез европских држава (Хабзбуршка монархија, Млетачка република и др.) против Османског царства.
      • 1594. година: Банатски устанак Срба са заставама Светог Саве.
      • Исход и последице: Устанак угушен; Синан-паша спалио мошти Светог Саве на Врачару (27. април 1594); рат завршен Миром на реци Житви (1606).
    2. Кандијски рат (1645–1669)
      • Сукоб Млетачке републике и Османског царства око Крита (Кандије).
      • Срби учествовали на страни Млечана (првенствено у Далмацији).
      • Исход: Пораз Млетачке републике и османско заузимање Крита (1669).
    3. Велики бечки рат (1683–1699)
      • 1683. година: Неуспешна друга османска опсада Беча.
      • 1684. година: Формирање „Свете лиге” (Хабзбуршка монархија, Млетачка република, Пољска, Русија); српски устанци дуж границе.
      • 1690. година: Османска контраофанзива, пораз хабзбуршке војске код Качаника и Прва велика сеоба Срба преко Саве и Дунава под патријархом Арсенијем III Црнојевићем.
      • Исход: Карловачки мир (1699); граница успостављена на Сави и Дунаву; почетак опадања моћи Османског царства.
  3. Аустро-турски ратови у XVIII веку

    1. Рат 1716–1718. године
      • Исход: Победа Хабзбуршке монархије и Пожаревачки мир (1718).
    2. Рат 1737–1739. године
      • Исход: Османска победа и Београдски мир (1739); последица је Друга велика сеоба Срба под патријархом Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом.
    3. Рат 1788–1791. године („Кочина крајина”)
      • Деловање српских добровољаца (фрајкора) под вођством капетана Коче Анђелковића.
      • Исход: Свиштовски мир (1791), султаново помиловање за устанике и стицање ратног искуства значајног за Први српски устанак (1804).

Лекција кроз датуме

15 век | Почетак деловања ускока

Од XV века, након османског освајања српских земаља, Срби који су пребегли у суседне хришћанске државе (Хабзбуршку монархију и Млетачку републику) почињу да се организују као ускоци и упадају на османску територију.

16 век | Почетак хајдучије на Балкану

Од XVI века развија се хајдучија као масовни облик отпора, одметништва и борбе против османске власти и насиља над хришћанском рајом.

1530 г. | Рођење Старине Новака

У Поречу крај Смедерева рођен је Старина Новак, један од најчувенијих српских хајдука и војсковођа у служби ердељских кнежева и влашких војвода.

1591 г. | Почетак Дугог рата

Избио је Дуги рат (1591–1606) између Османског царства и савеза европских држава предвођених Хабзбуршком монархијом, што је био први копнени рат европског савеза против Османлија у ком су учествовали и Срби.

1594 г. | Банатски устанак

Срби у Банату су подигли велики устанак против Турака Османлија носећи заставе са ликом Светог Саве.

27 април 1594 г. | Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару

По наређењу Синан-паше, мошти Светог Саве су пренете из манастира Милешеве у Београд и спаљене на Врачару у знак одмазде за српски устанак у Банату.

1601 г. | Погибија Старине Новака

Славни српски хајдук Старина Новак мучки је убијен у граду Клужу (у данашњој Румунији).

1606 г. | Крај Дугог рата и Мир на реци Житви

Потписивањем мира на реци Житви завршен је Дуги рат између Хабзбуршке монархије и Османског царства.

1635 г. | Рођење Стојана Јанковића

Рођен је Стојан Јанковић, чувени ускочки вођа из Равних Котара и командант ускочких чета у Далмацији у служби Млетачке републике.

1645 г. | Почетак Кандијског рата

Започео је Кандијски рат (1645–1669) између Млетачке републике и Османског царства око контроле над острвом Крит и источним Средоземљем, у ком су српски ускоци активно ратовали на страни Млечана.

1669 г. | Крај Кандијског рата

Кандијски рат је завршен победом Османског царства, које је освојило острво Крит и осигурало превласт на источном Средоземљу.

1683 г. | Друга опсада Беча и почетак Великог бечког рата

Османска војска је опсела Беч, али је доживела тежак пораз, чиме је отпочео Велики бечки рат (1683–1699) и означена прекретница у турским освајањима према средњој Европи.

1684 г. | Оснивање Свете лиге

Хабзбуршка монархија, Млетачка република, Пољска и Русија формирале су антиосмански савез „Света лига”.

1687 г. | Погибија Стојана Јанковића

Истакнути српски ускочки вођа Стојан Јанковић погинуо је у току борби приликом напада на Дувно.

1690 г. | Битка код Качаника

Турска војска је поразила хабзбуршку војску у бици код Качаника на Косову, покренула офанзиву на север и повратила територије до Саве и Дунава.

1690 г. | Прва велика сеоба Срба

Због турских одмазди и губитка хришћанских позиција, српски народ под вођством пећког патријарха Арсенија III Црнојевића масовно се исељава са Косова, Метохије, из северне Македоније и централне Србије у јужне делове Хабзбуршке монархије.

1699 г. | Карловачки мир и крај Великог бечког рата

Велики бечки рат завршен је миром у Сремским Карловцима; граница између Хабзбуршке монархије и пораженог Османског царства утврђена је на Сави и Дунаву, чиме је почело опадање моћи Османског царства.

1716 г. | Почетак Аустро-турског рата (1716–1718)

Избио је нови рат између Хабзбуршке монархије и Османског царства уз значајно учешће српских ратника на аустријској страни.

1718 г. | Пожаревачки мир

Закључен је Пожаревачки мир којим је Хабзбуршка монархија остварила значајне територијалне добитке јужно и северно од Саве и Дунава.

1737 г. | Почетак Аустро-турског рата (1737–1739)

Почео је рат у коме су се Хабзбуршка монархија и Русија сукобиле са Османским царством, а у борбе су се поново укључили Срби.

1739 г. | Београдски мир и Друга велика сеоба Срба

Османлије побеђују Хабзбуршку монархију и склапају Београдски мир враћајући изгубљене области; уследила је Друга велика сеоба Срба под пећким патријархом Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом преко Саве и Дунава.

1788 г. | Почетак рата Хабзбуршке монархије и Османског царства (Кочина крајина)

Отпочео је последњи аустро-турски рат (1788–1791) у којем су српски добровољци (фрајкори) предвођени капетаном Кочом Анђелковићем ослободили средишње делове Србије са Крушевцем.

1791 г. | Свиштовски мир

Миром у Свиштову окончан је рат (Кочина крајина), а османски султан је гарантовао помиловање свим Србима који су учествовали у рату против османске војске.

19 век | Крај епохе хајдучије

Крајем XIX века завршава се вишевековни период организованог хајдучког покрета и деловања на балканским просторима.

1804 г. | Почетак Првог српског устанка

Подигнут је Први српски устанак у коме су бивши хајдуци и фрајкори (Карађорђе, Станоје Главаш, Хајдук Вељко Петровић) имали водеће војне улоге.

1813 г. | Крај Првог српског устанка

Османска војска је покренула велику офанзиву и угушила Први српски устанак.

Хајдуци

  • Појам и узроци: Хајдучија је трајала од XVI до завршетка XIX века на свим балканским територијама под турском влашћу. Главни разлог одметања у шуме били су турско насиље, неправде и отпор исламизацији, док је ређи мотив било разбојништво.
  • Организација и начин живота:
    • Деловали су у наоружаним четама од 10 до 30 људи на чијем се челу налазио харамбаша.
    • Активност је била сезонска: почињала је окупљањем на Ђурђевдан (6. мај), а завршавала се разилажењем на Митровдан (8. новембар).
    • Зимски период проводили су у тајности код јатака (сељака од поверења) који су им пружали храну и склониште.
  • Деловање и казне: Из заседе су нападали порернике, богате турске трговце и караване, а плен су делили међусобно, са породицама и јатацима. Османлије су хајдуке и јатаке кажњавали смрћу и мучењем (најчешће набијањем на колац).
  • Значај и истакнуте личности: У народу су сматрани заштитницима раје и опевани су у епским песмама. Истакли су се:
    • Старина Новак (1530–1601) – чувени борац против Османлија на тлу Србије, Румуније и Бугарске, војсковођа у служби ердељских и влашких владара.
    • Бајо Пивљанин и Дели Марко.
    • Хајдучки кадар имао је пресудну улогу у Првом српском устанку (Ђорђе Петровић Карађорђе, Хајдук Вељко Петровић, Станоје Главаш).

Ускоци

  • Порекло и одлике: Ускоци су били српски борци који су од XV века, бежећи пред османским освајањем, прелазили на територије хришћанских суседа – Хабзбуршке монархије и Млетачке републике.
  • Разлика у односу на хајдуке: За разлику од хајдука (који су живели у Османском царству као одметници), ускоци су живели слободно са породицама на хришћанској територији, одакле су упадали („ускакали”) у османске области, вршили нападе и враћали се са пленом.
  • Подручје деловања и седишта:
    • Крстарили су дуж јадранског приморја (од Истре и Далмације до Боке которске) бавећи се и гусарењем.
    • Најзначајније војно упориште био је град Сењ (сењски ускоци са утврђењем Нехај).
  • Истакнуте личности: Стојан Јанковић (око 1635–1687, чувени вођа далматинских ускока и млетачки официр из Равних Котара), Илија Смиљанић, Иван Влатковић (Сењанин Иво) и Вук Мандушић.

Ратови Хабзбуршке монархије и Млетачке републике против Османског царства

Од краја XVI до XVIII века српски народ је масовно учествовао на страни хришћанских држава у сукобима који су претежно вођени на српским историјским просторима.

  • Дуги рат (1591–1606):

    • Савез европских земаља предвођен Хабзбурговцима против Османског царства.
    • Срби у Банату су 1594. године подигли велики устанак носећи заставе са ликом Светог Саве.
    • Након гушења буне, београдски везир Синан-паша је исте 1594. године спалио мошти Светог Саве на Врачару, пренете из манастира Милешеве.
    • Рат је завршен миром на реци Житви (1606).
  • Кандијски рат (1645–1669):

    • Поморски и копнени сукоб Млетачке републике и Османског царства за контролу над острвом Крит (Кандија).
    • Срби су активно ратовали на страни Млечана у Далмацији. Османлије су однеле победу и освојиле острво.
  • Велики бечки рат (1683–1699):

    • Започео је другом неуспелом турском опсадом Беча 1683. године.
    • Године 1684. формирана је Света лига (Хабзбуршка монархија, Млетачка република, Пољска и Русија). Срби су дизали устанке и помагали напредовање савезника.
    • Након пораза аустријске војске код Качаника (1690), османска војска је повратила поседе до Дунава и Саве, вршећи сурове одмазде.
    • Прва велика сеоба Срба (1690): Патријарх Арсеније III Црнојевић повео је српски народ са простора Косова, Метохије, северне Македоније и средње Србије у Хабзбуршку монархију.
    • Карловачки мир (1699): Успоставио је границу на Сави и Дунаву, означивши коначни почетак слабљења Османског царства.
  • Сукоби током XVIII века:

    • Рат 1716–1718.: Завршен Пожаревачким миром (1718) уз хабзбуршке војне успехе и територијално ширење.
    • Рат 1737–1739.: Победа Османског царства и закључење Београдског мира (1739), којим су Хабзбурзи изгубили претходно освојене територије јужно од Саве и Дунава. То је довело до Друге велике сеобе Срба под вођством патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте.
    • Рат 1788–1791. (Кочина крајина): Српски добровољци у аустријској војсци (фрајкори), под заповедништвом капетана Коче Анђелковића, ослободили су средишњу Србију. Рат је завршен Свиштовским миром (1791) уз општу султанову амнестију за устанике, а стечено ратно искуство директно је послужило у каснијем устанку 1804. године.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: