Који узроци су довели до слабљења Млетачке републике?

Млетачка република (Венеција) налазила се на врхунцу моћи у XV веку, када је била највећа поморска сила на Средоземљу и средиште светске трговине. Њено слабљење почело је од XVI века због померања трговачких путева са обала Средоземља на обале Атлантског океана и исток, што је уследило након открића Америке и поморског пута до Индије. На њено опадање утицала су и османска освајања, којом приликом су Турци Османлије пресекли трговачке путеве и запосели поједине млетачке поседе (Кипар и Крит). Реп...

Дубровник и Срби под влашћу Млетачке републике

Најважније из лекције

План-резиме

Млетачка република од XV до XVIII века
1. Врхунац и опадање моћи:
  1. Током XV века била је водећа поморска сила Средоземља („господарица мора”) и центар трговине.
  2. Од XVI века слаби услед померања трговачких путева на Атлантик и ратова са Османлијама.
  3. Губитак кључних поседа: Кипар (1571) и Крит (1669).
  4. Пад државе: 1797. године осваја је Наполеон Бонапарта.
2. Поседи на Јадрану (XVI–XVIII век):
  1. Контролисала западну Истру, далматинску обалу, острва и залеђе.
  2. Седиште намесника за Далмацију било је у Задру.
  3. Територијално ширење у XVII веку: залеђе Задра и Шибеника, Клис, Скрадин и долазак до Неретве.
Срби под влашћу Млетачке републике
1. Друштвени и економски положај:
  1. Насељавали просторе Далмације и Боке которске (избеглице пред Османлијама).
  2. Имали статус слободних сељака уз обавезу плаћања данка држави (десетина); бавили се земљорадњом, сточарством и трговином.
  3. Војна улога: као ускоци насељавани у пограничне крајеве ради одбране од Турака.
2. Бока которска:
  1. Котор, Пераст, Тиват и Паштровићи под млетачком управом од краја XV и током XVI века.
  2. Рисан и Херцег Нови освојени у XVII веку, чиме је цео залив стављен под власт Венеције.
  3. Центар ускочких дејстава и ослонац Црној Гори.
3. Верске прилике:
  1. Притисци Католичке цркве кроз покушаје унијаћења и покатоличавања (израженије у Далмацији него у Боки).
  2. Очување православне вере и културе захваљујући манастирима:
    1. Крка, Крупа и Драговић (Далмација).
    2. Савина (Бока которска).
Дубровачка република и српско становништво
1. Државно и привредно уређење:
  1. Аристократска република са званичним латинским језиком (временом становништво словенизовано уз превласт говорног српског).
  2. Од средине XV века плаћа данак султану, чиме стиче слободу трговине и монопол током османско-млетачких ратова.
  3. Врхунац привредног и поморског развоја трајао од XVI до XVIII века.
2. Слабљење и пад републике:
  1. 1. године – разарајући земљотрес покреће економско опадање.
  2. 1. године – Французи укидају Дубровачку републику.
3. Срби и културни живот Дубровника:
  1. Долазак великог броја Срба након пада српских средњовековних земаља; многи примају католичанство ради напредовања у служби.
  2. Значајни ствараоци:
    1. Марин Држић (1508–1567) – писао комедије на српском језику.
    2. Мавро Орбин (1563–1610) – историчар, аутор дела Краљевство Словена (почетак XVII века).
    3. Руђер Бошковић (1711–1781) – математичар, физичар и астроном светског гласа.

Лекција кроз датуме

15 век | Врхунац моћи Млетачке републике

Током XV века Млетачка република се налазила на врхунцу моћи као највећа поморска сила на Средоземљу и средиште светске трговине.

1450 г. | Дубровачка република почиње да плаћа данак Османском царству

Од средине XV века Дубровачка република је плаћала редован годишњи данак султану, чиме је осигурала повластице за слободну трговину и кретање у Османском царству.

16 век | Почетак слабљења Млетачке републике и привредни процват Дубровника

Померањем трговачких путева на Атлантски океан и османским освајањима од XVI века почиње опадање моћи Венеције. Истовремено, Дубровачка република улази у период свог привредног и културног процвата.

1508 г. | Рођен Марин Држић

Рођен је Марин Држић, чувени дубровачки књижевник и комедиограф.

1563 г. | Рођен Мавро Орбин

Рођен је Мавро Орбин, дубровачки историчар и аутор познатог историјског дела „Краљевство Словена”.

1567 г. | Смрт Марина Држића

Преминуо је Марин Држић, један од најзначајнијих дубровачких писаца ренесансног доба.

1571 г. | Млетачки губитак Кипра

Османско царство је преотело острво Кипар од Млетачке републике, чиме су значајно ослабљени њени трговачки путеви и утицај на Средоземљу.

17 век | Објављивање дела „Краљевство Словена” Мавра Орбина

Почетком XVII века историчар Мавро Орбин објавио је на италијанском језику дело „Краљевство Словена”, у којем је обрадио рану српску историју и везе Срба са суседним народима.

1610 г. | Смрт Мавра Орбина

Преминуо је дубровачки историчар Мавро Орбин.

1667 г. | Велики земљотрес у Дубровнику

Разоран земљотрес погодио је и у великој мери уништио Дубровник, што је означило почетак опадања економске и политичке снаге Дубровачке републике.

1669 г. | Млетачки губитак Крита

Млетачка република је након дуготрајног рата са Османским царством изгубила острво Крит, што је додатно убрзало њено опадање.

1711 г. | Рођен Руђер Бошковић

Рођен је Руђер Бошковић, дубровачки математичар, физичар, астроном и један од најистакнутијих научника свог доба.

1781 г. | Смрт Руђера Бошковића

Преминуо је светски признати научник и полихистор Руђер Бошковић.

1797 г. | Пад Млетачке републике

Француски војсковођа Наполеон Бонапарта освојио је Венецију, чиме је престала да постоји Млетачка република као независна држава.

1808 г. | Француско укидање Дубровачке републике

Француске снаге под вођством Наполеона Бонапарте окупирале су Дубровник и званично укинуле вишевековну Дубровачку републику.

Млетачка република достигла је врхунац своје поморске и трговачке моћи током XV века. Њено опадање започело је у XVI веку са преусмеравањем светских трговачких путева ка Атлантском океану и услед османских освајања, током којих је Венеција изгубила кључна упоришта попут Кипра (1571) и Крита (1669). Ова поморска држава коначно је престала да постоји 1797. године, када ју је укинуо Наполеон Бонапарта.

Између XVI и XVIII века српски народ је насељавао просторе Далмације и Боке которске. Срби под млетачком управом нису били кметови, већ слободни сељаци који су се бавили земљорадњом, сточарством и поморском трговином, уз обавезу плаћања десетине држави.

Млетачки поседи

Током новог века Млетачка република је контролисала готово целу источну обалу Јадрана: запад Истре, далматинска острва, обалу и залеђе. Остатак обале делиле су друге силе – Хабзбуршка монархија је излазила на море код Сења, Дубровачка република се простирала од Неретве до Боке, док је Османско царство држало Макарско приморје, Бар и Улцињ. Због демографских губитака изазваних болестима, млетачке власти су током XVI и XVII века плански насељавале Истру становништвом из Далмације, Босне, Херцеговине и Црне Горе.

Срби у Далмацији

Далмацијом је у име Венеције руководио намесник чије се седиште налазило у Задру. Кроз ратне сукобе са Османлијама током XVII века, често у савезу са Хабзбурзима, Млечани су проширили поседе на Скрадин, Клис, залеђе Задра и Шибеника све до реке Неретве. На опустелу далматинску територију уз границу власти су прихватале и насељавале српске избеглице, које су као граничари и ускоци бранили млетачке поседе од османских напада.

Срби у Боки которској

Млетачка упоришта у Боки которској била су под сталним притиском Османског царства. Крајем XV и током XVI века Венеција је контролисала Котор, Пераст, Тиват и Паштровиће, док је освајањем Рисна и Херцег Новог у XVII веку читав залив дошао под њену управу. Ово подручје служило је као средиште ускочких операција и важна подршка суседној Црној Гори у борби против турске власти.

Верске прилике

Православни Срби на млетачкој територији били су изложени сталним притисцима Римокатоличке цркве да прихвате унију или пређу у католицизам, што је имало већег учинка у Далмацији него у Боки которској. Православна вера, језик и свест очувани су првенствено захваљујући црквама и манастирима, који су били средишта културе и писмености. Најзначајнији духовни центри били су манастири Крка, Крупа и Драговић у Далмацији, као и манастир Савина у Боки которској.

Срби у Дубровачкој републици

Дубровник је од средњег века био организован као аристократска република у којој је службени језик био латински. Временом је романско становништво пословењено, а у граду су живели православни и католички Срби. Плаћањем редовног годишњег данка султану од средине XV века, Дубровчани су стекли изузетне трговачке повластице широм Османског царства, што им је омогућило стварање моћне трговачке флоте и довело до великог ривалства са Венецијом.

Привредни врхунац републике трајао је од XVI до XVIII века. Опадање њене моћи отпочело је након разорног земљотреса 1667. године, а државу су коначно укинули Французи 1808. године.

Након пада средњовековних српских земаља, удео Срба у граду знатно је порастао, па је говорни српски језик постепено потиснуо латински из свакодневне употребе. Ради стицања државних служби, многи Срби су прихватали католичку веру. У доба економског и културног процвата града стварали су значајни аутори:

Марин Држић (1508–1567) – књижевник који је комедије писао на српском народном језику.
Мавро Орбин (1563–1610) – историчар, аутор знаменитог дела Краљевство Словена са почетка XVII века.
Руђер Бошковић (1711–1781) – светски признати математичар, физичар и астроном XVIII века.

35. Дубровник и Срби под влашћу Млетачке републике

Изабери решење задатка:

Најважније из лекције

План-резиме