Објасни називе Византија и Ромејско царство.

Царство се службено звало Ромејско царство, а његови становници Ромеји, јер су се сматрали наследницима Римског царства. Назив Византија потиче од грчког града Византа, на чијем је месту подигнута престоница Цариград (Константинопољ). Тако се исто царство назива и Ромејским (по становницима) и Византијом (по старом граду).

Источно римско царство

Најважније из лекције

План-резиме

Настанак и основна обележја Византије
1. Настанак царства:
  1. Цар Теодосије је 395. године поделио Римско царство на Западно и Источно (Византију).
  2. Престоница је био Константинопољ (Цариград), основан 330. године од стране цара Константина Великог на месту грчког града Византа; други значајан град био је Солун.
2. Државна и културна обележја:
  1. Становници су себе звали Ромеји, а државу Ромејско царство.
  2. Темељи државе: хришћанска вера, римско право и хеленистичка култура.
  3. Службени језик био је латински до VII века, када га потискује грчки језик.
  4. Цар је био апсолутни владар, врховни војни заповедник, законодавац и заштитник Цркве.
Доба цара Јустинијана I (527–565)
1. Војна обнова Царства (Renovatio Imperii):
  1. Војсковође Велизар и Нарзес преотеле су од варвара Италију, северну Африку и делове Шпаније (Средоземље поново под римском контролом).
  2. Изградња одбрамбеног система утврђења на Дунаву и Балкану ради заштите од Словена и Авара.
2. Законодавство и градитељство:
  1. Донет Зборник грађанског права (Јустинијанов кодекс).
  2. Изграђена велелепна црква Света Софија у Цариграду (532–537) и Свети Витал у Равени.
  3. Подигнут град Iustiniana Prima (Царичин Град код Лебана).
Криза и реформе у VII веку
1. Напади Персијанаца, Арабљана, Авара и Словена (словенско-аварска опсада Цариграда 626. године; досељавање Срба и Хрвата на Балкан).
2. Владавина цара Ираклија (610–641):
  1. Увођење новог војно-административног уређења: подела на теме на челу са стратезима.
  2. Насељавање слободних сељака и војника који су плаћали порез и бранили земљу, чиме је обновљена војна и економска снага.
Периоди успона, слабљења и коначни пад државе
1. Нови успон:
  1. Владавина царева Василија I (867–886) и Василија II (976–1025) – победе над Арабљанима, Русима, Бугарима и Словенима.
  2. Династија Комнина (крај XI – крај XII века), посебно цар Алексије I (1081–1118).
2. Падови и крај царства:
  1. 1204. година: Крсташи и Млечани освајају Цариград током Четвртог крсташког рата (привремени распад царства).
  2. 1261. година: Обнова Византијског царства.
  3. 29. мај 1453. године: Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II Освајачем освајају Цариград; пад последњег цара Константина XI Палеолога Драгаша и крај Византије.
Култура, дипломатија и ратна вештина
1. Дипломатија и војна технологија:
  1. Вешта дипломатија (начело „непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ”).
  2. „Грчка ватра” – тајно запаљиво оружје коришћено за уништавање непријатељске флоте (посебно против Арабљана).
2. Културни утицај и наслеђе:
  1. Развој образовања (Универзитет у Цариграду основан у V веку), мозаика, фрескосликарства и архитектуре.
  2. Пресудан утицај на описмењавање, веру и културу Јужних Словена и Руса, као и утицај на развој западноевропске културе након 1453. године.

Лекција кроз датуме

753 г. пр. н. е. | Оснивање Рима

Према легенди, Ромул је основао град Рим на левој обали реке Тибар у Лацијуму на Апенинском полуострву.

330 г. | Оснивање Константинопоља

Римски цар Константин Велики основао је нову престоницу царства на месту старог грчког града Византа. Град је грађен по узору на Рим и добио је име Константинопољ (Цариград).

395 г. | Подела Римског царства

Цар Теодосије је донео одлуку да до тада јединствено Римско царство подели на Источно римско царство (Византију) са престоницом у Константинопољу и Западно римско царство са престоницом у Риму.

5 век | Оснивање универзитета у Цариграду

Током 5. века у Цариграду је основан универзитет на коме су се изучавали реторика, граматика, филозофија и право.

476 г. | Пропаст Западног римског царства

Западно римско царство престало је да постоји након што су га срушила германска варварска племена под вођством Одоакара. Последњи цар био је Ромул Августул.

476 г. | Крај старог века

Пад Западног римског царства историјски означава крај епохе старог века и почетак средњег века.

6 век | Изградња Царичиног Града

У 6. веку, цар Јустинијан I подигао је Царичин Град (Прва Јустинијана / Iustiniana Prima) у близини данашњег Лебана, који је постао важан управни, војни и црквени центар.

527 г. | Почетак владавине цара Јустинијана I

На власт долази цар Јустинијан I, који покреће обнову Римског царства на Средоземљу, доноси Јустинијанов кодекс и гради Цркву Свете Софије.

565 г. | Крај владавине цара Јустинијана I

Завршава се владавина цара Јустинијана I. Након његове смрти, Византија губи бројне територије које су претходно биле освојене у ратовима.

7 век | Грчки језик постаје званични језик Византије

Током 7. века, услед културних и друштвених промена, грчки језик потискује латински и постаје званични језик Ромејског царства.

610 г. | Почетак владавине цара Ираклија

Цар Ираклије ступа на престо и уводи војно-управну поделу територије на теме којима управља стратег, чиме економски и војно јача државу. За време његове владавине Срби и Хрвати се досељавају на Балкан.

626 г. | Опсада Цариграда од стране Словена и Авара

Словени и Авари су заједничким снагама опседали Константинопољ, али захваљујући византијској одбрани нису успели да га освоје.

641 г. | Крај владавине цара Ираклија

Завршава се владавина цара Ираклија који је успешно реформисао државу увођењем тематског уређења.

9 век | Почетак новог успона Византије

Од 9. века почиње нови велики успон и територијално ширење Византије, уз успешне ратне походе против Арабљана, Руса, Бугара и македонских Словена.

867 г. | Почетак владавине цара Василија I

На власт долази цар Василије I, под чијом владавином Византија доживљава поновни привредни и војни успон.

886 г. | Крај владавине цара Василија I

Завршава се владавина цара Василија I, а држава наставља свој развој.

976 г. | Почетак владавине цара Василија II

Почиње владавина цара Василија II током које Византија достиже врхунац своје моћи у средњем веку и враћа контролу над великим делом Балкана.

1025 г. | Крај владавине цара Василија II

Смрт цара Василија II означава крај највећег средњовековног процвата Византијског царства.

1081 г. | Почетак владавине цара Алексија I Комнина

Ступањем Алексија I из династије Комнина на власт, Византија доживљава свој последњи велики политички и војни успон.

1118 г. | Крај владавине цара Алексија I Комнина

Завршава се владавина Алексија I Комнина.

1204 г. | Први пад Цариграда

Војска западних витезова (крсташа) и Венеције освојила је Цариград. Византија је тада привремено престала да постоји као јединствена држава.

1261 г. | Обнова Византијског царства

Византијско царство је обновљено и Цариград је враћен под власт Ромеја, али држава више никада није повратила своју некадашњу моћ.

1453 г. | Пад Византије и Цариграда

Турци Османлије, предвођени султаном Мехмедом II Освајачем, коначно освајају Цариград. У одбрани града гине последњи византијски цар Константин XI Палеолог Драгаш, чиме Источно римско царство престаје да постоји.

1453 г. | Крај средњег века

Пад Византијског царства представља један од кључних догађаја који у историјској науци означавају крај епохе средњег века.

20 век | Света Софија претворена у музеј

Током 20. века, чувена Црква Свете Софије у Истанбулу, која је од 1453. служила као џамија, претворена је у музеј.

2020 г. | Света Софија поново постаје џамија

Одлуком власти у Турској, Света Софија поново добија статус џамије.

Настанак и обележја Византије

Подела царства (395. година): Након одлуке цара Теодосија, јединствена Римска држава подељена је на Западно и Источно римско царство.
Престоница и градови: Седиште царства постао је Константинопољ (Цариград, данашњи Истанбул), који је 330. године на месту античког Византа утемељио цар Константин Велики на стратешком положају на Босфору. Други водећи урбани и привредни центар био је Солун.
Трајање и државно уређење: Док је Западни део пропао 476. године, Источно царство се захваљујући економској снази, повољном положају и војсци одржало све до 1453. године. Цар је био неприкосновени владар, врховни војсковођа, законодавац и заштитник Хришћанске цркве.
Идентитет и културни стубови: Грађани су себе називали Ромејима, а државу Ромејским царством. Главна обележја државе чинили су хришћанство, тековине римског права и хеленистичко наслеђе. Латински језик био је званичан до VII века, када га је потпуно сменио грчки језик.

Успон и слабљење Византије

Јустинијанова обнова (527–565): Цар Јустинијан I, уз помоћ војсковођа Велизара и Нарзеса, повратио је контролу над Апенинским полуострвом, северном обалом Африке и делом Шпаније, претварајући Средоземље поново у унутрашње римско море.
Законодавство и градња: Донета је свеобухватна правна кодификација позната као Зборник грађанског права (Јустинијанов кодекс), а подигнута су бројна утврђења на Дунаву и ремек-дела архитектуре попут цркве Свете Софије.
Криза VII века и најезде: Напади Персијанаца, Арабљана, Авара и Словена (који су 626. године неуспешно опседали престоницу) знатно су умањили територију државе.
Реформе цара Ираклија (610–641): Ради јачања војске и привреде, царство је подељено на војно-административне јединице – теме, на челу са стратезима. Овај систем се ослањао на слободне сељаке и војнике-кориснике земље. Током Ираклијеве епохе Срби и Хрвати су се населили на Балканско полуострво, а грчки језик је преузео потпуни примат у администрацији.

Обнова и пад Византије

Македонска династија (IX–XI век): Под вођством владара као што су Василије I (867–886) и Василије II (976–1025), Византија је доживела војни и привредни препород победама над Бугарима, Арабљанима, Русима и словенским племенима, поново проширивши границе на Балкану и Блиском истоку.
Доба Комнина (крај XI – крај XII века): Последњи велики политички успон остварен је током владавине ове династије, нарочито за време цара Алексија I (1081–1118).
Пад под латинску и османску власт: Унутрашња превирања довела су до тога да крсташи и Млечани 1204. године освоје и опустоше Цариград. Држава је обновљена 1261. године, али знатно ослабљена. Коначан слом наступио је 29. маја 1453. године, када су Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили престоницу, при чему је погинуо последњи византијски цар Константин XI Палеолог Драгаш.

Византијска култура

Уметност и архитектура: Најзначајнији архитектонски споменик је црква Света Софија у Цариграду (место крунисања царева, касније претворена у џамију, потом музеј и поново џамију). Посебан врхунац достигле су технике израде мозаика, фресака и икона.
Образовање и наука: Цариградски универзитет, основан у V веку, био је средиште изучавања филозофије, права, граматике и реторике.
Културни утицај: Преко институције Православне цркве, писмености и уметности, византијски утицај трајно је обликовао културни идентитет Јужних Словена и Руса. Након 1453. године, византијски интелектуалци пренели су античка знања у западну Европу, снажно подстакавши покрет хуманизма и ренесансе.

Византија и суседи

Дипломатија: Специфична византијска спољна политика користила је преговоре, веште савезе и начело супротстављања једних непријатеља другима ради одбране сопствених граница.
Војна технологија („Грчка ватра”): Строго чувано запаљиво хемијско оружје коришћено у поморским биткама било је кључно за одбијање великих арапских поморских опсада Цариграда.
Урбани центри на Балкану: Царичин Град (Iustiniana Prima код Лебана), који је у VI веку основао Јустинијан I, представљао је изузетно важан утврђени административни, војни и црквени центар у унутрашњости Балкана.

Изабери решење задатка:

Садржај је закључан

Пријави се на свој налог:

Немаш налог? Региструј се: