Од чега се састојао феуд?

Феуд је био земљишни посед који је владар или крупни феудалац давао своме вазалу на коришћење. Био је подељен на део на коме је живео сам феудалац са својом породицом (замак и околина, ливаде, шуме и слично) и на парцеле (поља, њиве) које је феудалац давао на коришћење кметовима. Кметови су за коришћење тих парцела имали обавезу да један део производа дају феудалцу и да за њега обављају разне послове.

Феудално друштво

Најважније из лекције

План-резиме

Структура феудалног друштва
1. Друштвени слојеви су били строго дефинисани рођењем:
  1. Феудалци (племство): поседовали земљу, власт и ратовали.
  2. Свештенство: посвећено вери и молитви.
  3. Кметови, слободни сељаци, сточари, занатлије и трговци: производили добра и плаћали порезе.
2. Земљишни посед (феуд):
  1. Основно мерило богатства и моћи у средњем веку.
  2. Додељиван од стране владара војсковођама, ратницима, рођацима и дворанима.
  3. Подељен на властелински део (замак, шуме, ливаде) и парцеле уступљене кметовима.
  4. Кметови су били везани за земљу, давали део производа и бесплатно радили за феудалца (кулук).
Вазални односи
1. Доживотни хијерархијски однос личне оданости заснован на заклетви:
  1. Сениор: моћнији заштитник који додељује феуд и пружа заштиту (храна, одећа, одбрана пред судом).
  2. Вазал: слабији појединац који узвраћа верношћу, послушношћу и пре свега војном службом.
2. Хијерархијска лествица: владар $\rightarrow$ велможе (вазали владара) $\rightarrow$ витезови (вазали велможа).
Витезови (ритери)
1. Наоружани коњаници из реда ситног племства који су чинили срж војске.
2. Пут до витештва:
  1. Служба као паж у раној младости.
  2. Штитоноша (од око 15. године): обука у јахању, руковању оружјем, лову и физичким вештинама.
  3. Проглашење за витеза и полагање заклетве (око 20. године живота).
3. Ратничка опрема: мач, копље, штит, оклоп, кацига и коњ.
4. Идеал и стварност:
  1. Идеални кодекс: заштита немоћних (цркве, сирочади, удовица), поштовање дама, верност и храброст.
  2. Стварност: насиље, пљачке, похлепа и окрутност.
Средњовековна привреда
1. Рани средњи век: натурална (затворена) привреда - производња за сопствене потребе феуда и трампа.
2. Позни средњи век: робноновчана привреда - производња за тржиште и употреба новца.
3. Развој од XI века:
  1. Повећање становништва услед повољне климе и технолошког напретка (гвоздени плуг, амови, боље сорте жита).
  2. Јачање градских заната, трговине и настанак нових слојева (трговци, банкари).
Упоредни преглед: Франачка држава и Византија
1. Франачка држава:
  1. Трајање и територија: крај V века – 843. године; некадашња провинција Галија; престоница Ахен.
  2. Уређење: краљевина (крај V века – 800), царство (800–843).
  3. Династије и владари: Меровинзи (Хлодовех 481–511), Каролинзи (Пипин Мали 751–768; Карло Велики 768–814).
  4. Култура и друштво: западно хришћанство; латиница; каролиншка ренесанса; натурална привреда.
2. Византија:
  1. Трајање и територија: 395–1453. године; источне римске провинције; престоница Цариград.
  2. Уређење: царство.
  3. Значајне династије и владари: Јустинијан I (527–565), Ираклије (610–641), Василије I (867–886), Василије II (976–1025), Алексије I Комнин (1081–1118); династије: Македонска, Комнини, Палеолози.
  4. Култура и друштво: источно хришћанство (од 1054. православље); хеленистичка култура; латиница и грчки алфабет; натурална и робноновчана привреда; снажан утицај на Словене (Србе, Бугаре, Русе).

Лекција кроз датуме

395 г. | Настанак Византије

Византија (Источно римско царство) настаје на простору источних провинција Римског царства.

5 век | Настанак Франачке државе

Крајем V века на простору некадашње римске провинције Галије (територија данашње Француске) настаје Франачка држава, која је по државном уређењу у почетку била краљевина.

481 г. | Почетак владавине краља Хлодовеха

Франачки краљ Хлодовех започиње своју владавину.

511 г. | Крај владавине краља Хлодовеха

Завршава се владавина франачког краља Хлодовеха.

527 г. | Почетак владавине цара Јустинијана I

Јустинијан I ступа на престо Византијског царства.

565 г. | Крај владавине цара Јустинијана I

Завршава се владавина византијског цара Јустинијана I.

7 век | Настанак збирке образаца у Туру

У граду Туру у VII веку настаје збирка образаца која служи као важан историјски извор за проучавање услова склапања вазалног односа у феудалном друштву.

610 г. | Почетак владавине цара Ираклија

Ираклије започиње своју владавину Византијским царством.

641 г. | Крај владавине цара Ираклија

Завршава се владавина византијског цара Ираклија.

751 г. | Почетак владавине краља Пипина Малог

Пипин Мали ступа на престо као краљ Франачке.

768 г. | Крај владавине краља Пипина Малог и почетак владавине Карла Великог

Завршава се владавина краља Пипина Малог, а на франачки престо ступа Карло Велики.

9 век | Проглашење Франачког царства

Завршава се период Франачке краљевине. Карло Велики бива крунисан за цара, чиме Франачка држава постаје царство.

814 г. | Крај владавине цара Карла Великог

Завршава се владавина франачког цара Карла Великог.

843 г. | Крај Франачког царства

Ова година означава коначни крај постојања Франачке државе.

867 г. | Почетак владавине цара Василија I

Василије I ступа на престо Византијског царства.

886 г. | Крај владавине цара Василија I

Завршава се владавина византијског цара Василија I.

10 век | Запис о витешкој молитви

Историјски извори из X века бележе како један витез моли Бога да благослови његов мач како би њиме бранио цркве, удовице и сирочад, што осликава идеал витешких врлина тог доба.

976 г. | Почетак владавине цара Василија II

Василије II започиње своју владавину Византијским царством.

11 век | Почетак демографског и привредног раста у Европи

Од XI века долази до повећања становништва у Европи услед побољшања пољопривредне производње (гвоздени плуг, амови, боље сорте жита) и повољније климе. Развија се робноновчана привреда, трговина и настају нови друштвени слојеви попут трговаца и банкара.

1025 г. | Крај владавине цара Василија II

Завршава се владавина византијског цара Василија II.

1054 г. | Настанак православља у Византији

Религија у Византији, источно хришћанство, од 1054. године постаје званично познато као православље након црквеног раскола.

1081 г. | Почетак владавине цара Алексија I Комнина

Алексије I Комнин ступа на престо Византијског царства.

1118 г. | Крај владавине цара Алексија I Комнина

Завршава се владавина византијског цара Алексија I Комнина.

1453 г. | Пад Византије

Ова година означава коначни пад и крај постојања Византијског царства.

Друштвена структура

Средњовековна друштвена хијерархија почивала је на чврстој подели улога за које се веровало да су одређене божанском вољом, уз изразито ограничену друштвену покретљивост:

Племство (феудалци): Држало је политичку власт, поседовало земљиште и имало војну улогу.
Свештенство: Руководило је верским животом и молитвама.
Зависни и слободни произвођачи (кметови, сељаци, сточари, занатлије, трговци): Привређивали су, стварали материјална добра и измиривали пореске обавезе према владару и властели.

Феуд

Земљишни посед представљао је кључно мерило богатства и моћи у средњем веку:

Настанак: Владари су додељивали поседе (феуде) војсковођама, ратницима, дворанима и рођацима као признање за верност и војне заслуге.
Структура имања: Феуд се састојао од непосредног господаревог дела (замак са пратећим имањем, шумама и пашњацима) и обрадивих парцела уступљених кметовима.
Положај кметова: Зависни сељаци су располагали сопственим оруђем и обрађивали додељене њиве, али су господару предавали део приноса и вршили бесплатне физичке послове (кулук, градња утврђења, помоћ у лову). Били су везани за земљу и нису смели да напусте посед без одобрења властелина.

Вазални односи

Односи међу властелом регулисани су личним вазалним везама, потврђеним свечаним обредом и полагањем заклетве верности:

Обавезе сениора: Моћнији племић (сениор) узимао је слабијег у заштиту, додељивао му феуд и пружао правну, материјалну и егзистенцијалну сигурност.
Обавезе вазала: Потчињени племић (вазал) обавезивао се на послушност, верност и пружање уговорених услуга, од којих је примарна била војна служба.
Хијерархијски ланац: Велможе су биле непосредни вазали монарха, док су витезови служили као вазали велможама, одговарајући искључиво свом директном господару, а не владару.

Витезови

Витезови (ритери) представљали су тешко наоружану коњицу и чинили су језгро средњовековне војске:

Сталеж и опрема: Припадали су ситном племству и поседовали комплетно наоружање (мач, копље, штит, кацигу, оклоп) уз борбеног коња.
Процес обуке и проглашења:
- Дечаци племићког порекла прво су служили као пажеви.
- Са око петнаест година постајали су штитоноше, вежбајући руковање оружјем, јахање, лов и физичку спретност.
- Са двадесет година полагали су витешку заклетву и били проглашавани за витезове кроз ритуални додир мачем по раменима или симболичан ударац шаком.
Идеал наспрам стварности: У епској књижевности и легендама (попут прича о Роланду, Зигфриду и Персивалу) приказивани су као непорочни, одани и побожни заштитници слабих и цркве. У пракси су витезови често учествовали у насиљу, пљачкама и ратним пустошењима.

Привреда

Рани средњи век: Доминирала је затворена (натурална) привреда, где се производило искључиво за непосредне потребе самог феуда, а добра која нису могла бити произведена прибављана су робном разменом.
Позни средњи век: Развила се робноновчана привреда; производи су пласирани на тржиште и продавани за новац.
Аграрни и демографски напредак: Од XI века долази до значајног раста броја становника услед климатских погодности и унапређења земљорадње (употреба гвозденог плуга, коњских амова и квалитетнијег семена).
Урбанизација и друштвене промене: Развој трговине и градских насеља довео је до јачања занатства и успона нових друштвених група – трговаца и банкара.

Упоредни преглед: Франачка држава и Византија

Франачка држава:
- Период постојања: Крај V века – 843. година.
- Територија и престоница: Некадашња римска провинција Галија (Француска); престоница Ахен.
- Уређење и династије: Краљевина (крај V века – 800), затим царство (800–843); династије Меровинзи и Каролинзи.
- Кључни владари: Хлодовех (481–511), Пипин Мали (751–768), Карло Велики (768–814).
- Култура и друштво: Феудализам, натурална привреда, западно хришћанство, латинично писмо и каролиншка ренесанса, са утицајем на простор Западне Европе.
Византијско царство:
- Период постојања: 395–1453. година.
- Територија и престоница: Источне провинције Римског царства; престоница Цариград (Константинопољ).
- Уређење и династије: Царство; истакнуте династије Македонска, Комнини, Палеолози.
- Кључни владари: Јустинијан I (527–565), Ираклије (610–641), Василије I (867–886), Василије II (976–1025), Алексије I Комнин (1081–1118).
- Култура и друштво: Феудализам, комбинована натурална и робноновчана привреда, источно хришћанство (православље од 1054), хеленистичка култура, грчко и латинично писмо, са пресудним утицајем на Србе, Бугаре и Русе.

Изабери решење задатка:

Кратак одговор

Одговор

Детаљан одговор