Најважније из лекције
План-резиме
-
Србија (Рашка) у раном средњем веку
- Географски положај и назив:
- Назив према престоници Расу (код данашњег Новог Пазара).
- Територија: простор између река Пиве, Таре, Лима, Ибра, Западне Мораве и Дрине (обухватала и Босну западно од Дрине).
- Спољнополитички положај (од IX до XI века): балансирање и зависност од односа Византије и Бугарске.
- Династија Властимировића:
- Кнез Властимир (средина IX века, владао до око 851): родоначелник династије; успешно одбио трогодишње нападе бугарског кана Пресијама.
- Мутимир, Стројимир и Гојник (друга половина IX века): заједнички одбили бугарског владара Михаила Бориса; након династичког сукоба Мутимир протерао браћу и владао сâм до 891. године.
- Петар Гојниковић (892–917): приклонио се Византији, због чега га је бугарски цар Симеон заробио и сменио.
- Бугарско освајање (924): цар Симеон покорио целу Србију и одвео становништво у ропство.
- Кнез Часлав (око 927 – око 950): уз помоћ Византије обновио државу; погинуо у сукобу са Мађарима око 950. године, чиме је окончана владавина Властимировића, а Србија ослабила и поделила се на жупе.
- Географски положај и назив:
-
Дукља у раном средњем веку
- Географски оквир и називи:
- Простор: између Бококоторског залива и ушћа реке Бојане.
- Назив од античког града Доклеје; од XII века позната као Зета, а од краја XV века као Црна Гора.
- Владари и развој државе:
- Кнез Јован Владимир (990–1016): вазал цара Самуила и његов зет; мученички погубљен 1016. године по наређењу Јована Владислава; први српски светац и заштитник града Бара. Након његове смрти Дукља пада под византијску власт.
- Династија Војислављевића:
- Стефан Војислав (прва половина XI века): подигао успешне устанке против Византије, изборио независност и припојио Травунију и Захумље.
- Михаило (друга половина XI века): до 1077. године добио краљевску круну од папе; постао први српски краљ, а Дукља прва српска краљевина.
- Краљ Бодин (крај XI века): проширио власт на Рашку и Босну; издејствовао уздизање Барске бискупије у ранг надбискупије.
- Опадање моћи након Бодинове смрти због династичких сукоба почетком XII века.
- Географски оквир и називи:
-
Српске земље у XI и XII веку (Велики жупани Рашке)
- Титула великог жупана:
- Означавала владара који је објединио више жупа под својом влашћу; титула коришћена до крунисања Стефана Првовенчаног 1217. године.
- Политичке прилике и владари:
- Велики жупан Вукан (крај XI – почетак XII века): ратовао против Византије према Косову, али након византијског похода принуђен на вазалство (давање талаца и војне помоћи).
- XII век: јачање значаја Србије кроз савезе са Угарском против Византије.
- Велики жупан Тихомир: постављен као византијски вазал.
- Стефан Немања (1166): збацио брата Тихомира са власти и утемељио династију Немањића.
- Титула великог жупана:
Лекција кроз датуме
7 век | Досељавање Срба на Балканско полуострво (VII век)
Српска племена су се населила на Балканско полуострво у VII веку. Први српски владари били су потомци племенског вође који је довео Србе. Срби су се почетком овог века населили и у области Дукље, где су признавали врховну власт Византије.
780 г. | Владавина кнеза Вишеслава
Око 780. године владао је кнез Вишеслав, први познати владар наведен у родослову прве српске династије Властимировића.
9 век | Успешна одбрана Србије од бугарских напада (IX век)
Средином IX века, за време владе кнеза Властимира (по којем је династија добила име), Србија је успела да одбије трогодишње нападе бугарске војске предвођене архонтом Пресијамом.
851 г. | Крај владавине кнеза Властимира
Око 851. године завршена је владавина кнеза Властимира. Након његове смрти, власт су првобитно заједнички преузела његова три сина: Мутимир, Стројимир и Гојник, који су наставили да се успешно одупиру Бугарима.
891 г. | Крај владавине кнеза Мутимира
Кнез Мутимир, најстарији Властимиров син који је протерао браћу и самостално владао, владао је до 891. године. Након његове смрти дошло је до нових борби за власт у кнежевској породици.
892 г. | Почетак владавине кнеза Петра Гојниковића
Након династичких борби, Петар Гојниковић је изашао као победник и преузео власт 892. године. Дуго је одржавао пријатељске односе са Бугарима пре него што је стао на страну Византије.
917 г. | Крај владавине кнеза Петра Гојниковића
Због савезништва са Византијом, бугарски цар Симеон је заробио кнеза Петра Гојниковића 917. године и на његово место поставио другог владара из династије Властимировића.
924 г. | Пад Србије под бугарску власт
Бугари су поново напали Србију 924. године, успевши да заузму целу земљу. Велики број људи тада је одведен у ропство.
927 г. | Обнова Србије под кнезом Чаславом
Око 927. године, неколико година након пада Србије, кнез Часлав је уз помоћ Византије успео да обнови власт српских кнежева и ослободи земљу од бугарске доминације.
950 г. | Смрт кнеза Часлава и крај династије Властимировића
Кнез Часлав, који је успешно бранио Србију од Мађара, заробљен је и погубљен у једној бици око 950. године. Овим догађајем завршава се владавина династије Властимировића. Србија је ослабила, поделила се на мање жупе, а примат полако преузима Дукља.
990 г. | Почетак владавине кнеза Јована Владимира
Око 990. године власт у Дукљи преузима кнез Јован Владимир. Он се оженио ћерком моћног цара Самуила, владајући као његов вазал.
11 век | Устанак кнеза Стефана Војислава (XI век)
Током прве половине XI века, кнез Стефан Војислав, родоначелник династије Војислављевића, дизао је устанке и успео да ослободи Дукљу византијске власти. Проширио је територију припојивши Травунију и Захумље.
11 век | Владавина краља Бодина (крај XI века)
Крајем XI века Дукљом, Рашком и Босном владао је краљ Бодин. Успео је да издејствује код папе подизање бискупије у Бару у ранг надбискупије.
1016 г. | Убиство кнеза Јована Владимира
По наређењу Јована Владислава, синовца цара Самуила, кнез Јован Владимир убијен је испред цркве у Преспи 1016. године. Након његове смрти Дукља је пала под византијску власт. Остао је упамћен као први српски светац.
1077 г. | Дукља постаје прва српска краљевина
Кнез Михаило, син Стефана Војислава, успео је да се осамостали и до 1077. године добије краљевску круну од римског папе. Тиме је Михаило постао први српски краљ, а Дукља прва српска краљевина.
12 век | Слабљење Дукље и поновни успон Рашке (XII век)
Након смрти краља Бодина почетком XII века, услед борби за власт међу наследницима, Дукља слаби. Тиме се завршава период њене доминације, а најзначајнија српска земља поново постаје Рашка, којом управљају велики жупани (попут Вукана).
1166 г. | Долазак Стефана Немање на власт
Велики жупан Тихомир је збачен са власти од стране свог најмлађег брата Стефана Немање 1166. године. Овим догађајем Стефан Немања постаје владар Рашке и родоначелник најзначајније српске средњовековне династије – Немањића.
1217 г. | Крунисање Стефана Првовенчаног и крај значаја титуле великог жупана
Стефан Првовенчани се 1217. године крунише за краља. Овај догађај означава крај периода у којем је титула великог жупана била главна владарска титула у Србији, јер након крунисања она трајно губи на значају.
Србија (Рашка) у раном средњем веку
- Географски положај и назив: Рана српска држава формирана је у планинским пределима између речних токова Пиве, Таре, Лима, Ибра, Западне Мораве и Дрине. Назив Рашка добила је према свом средишту, утврђеном граду Расу (код данашњег Новог Пазара).
- Династија Властимировића: Прва српска владарска лоза води порекло од вође који је довео Србе на Балканско полуострво у VII веку, а названа је по кнезу Властимиру.
- Односи са суседима у IX и X веку: Положај српске кнежевине зависио је од односа снага између Византијског царства и Бугарске. Српски кнежеви су прихватали врховну власт једне од ове две силе како би очували унутрашњу самосталност.
- Кључни сукоби и владари:
- Кнез Властимир (средина IX века): Успешно је сузбио трогодишње нападе бугарског кана Пресијама.
- Мутимир, Стројимир и Гојник: Властимирови синови су поразили бугарску војску под кнезом Борисом и заробили његовог сина Владимира, након чега је склопљен мир. Мутимир је потом преузео сву власт прогнавши браћу.
- Петар Гојниковић (крај IX – почетак X века): Током византијско-бугарских ратова стао је на страну Византије, због чега га је бугарски цар Симеон заробио и уклонио с власти.
- Бугарска окупација (924. године): Бугарска војска је опустошила и привремено покорила Србију, одвевши знатан део становништва.
- Кнез Часлав (око 927–950. године): Након Симеонове смрти, уз подршку Цариграда обновио је српску државу и бранио њене границе од упада Мађара јужно од Саве. Након што су га Мађари заробили и погубили око 950. године, угасила се династија Властимировића.
- Последице: Србија је ослабила и распала се на жупе, док је средиште српске државности прешло у приморску област Дукљу.
Дукља у раном средњем веку
- Територијални опсег и имена: Дукља је обухватала простор између Бококоторског залива и ушћа реке Бојане. Име потиче од античког града Доклеје. Од XII века ово подручје носи назив Зета (по истоименој реци и жупи), а од краја XV века улази у употребу име Црна Гора.
- Јован Владимир (крај X – 1016. године): Први значајнији владар Дукље признавао је врховну власт цара Самуила и био ожењен његовом ћерком Косаром. По наређењу Самуиловог синовца Јована Владислава, мученички је убијен у Преспи 1016. године. Поштован је као први српски светитељ и заштитник града Бара, а његовом смрћу Дукља је пала под власт Византије.
- Стефан Војислав и династија Војислављевића: Током прве половине XI века подигао је неколико устанака против Византије, изборио независност и проширио границе припајањем Травуније и Захумља.
- Краљ Михаило: Син Стефана Војислава прекинуо је вазалство према Византији и до 1077. године од папе примио круну, чиме је Дукља постала прва српска краљевина, а Михаило први српски краљ.
- Краљ Бодин (крај XI века): Михаилов наследник проширио је утицај на Рашку и Босну и обезбедио уздизање Барске бискупије у ранг надбискупије, чиме је држава ојачала црквену самосталност.
- Опадање Дукље: Након Бодинове смрти избијају међусобни сукоби наследника за престо, што је довело до слабљења државе и премештања политичког тежишта назад у Рашку почетком XII века.
Велики жупани Рашке
- Владарска титула: Владари Рашке су у XI и XII веку носили титулу великог жупана, као старешине над месним жупанима који су управљали жупама.
- Велики жупан Вукан (крај XI – почетак XII века): Први поименце познати велики жупан. Преко долине Ибра изводио је војне упаде на византијске поседе на Косову, али је након доласка царске војске био принуђен на вазалне обавезе – давање талаца и војне помоћи Византији.
- Улога Србије у XII веку: Рашка је стекла значајан геополитички положај током сукоба Византије и Угарске. Српски жупани су се често повезивали са Угарском ради свргавања византијске врховне власти.
- Долазак Стефана Немање (1166. године): После честих преврата, Византија је на престо поставила великог жупана Тихомира. Њега је 1166. године с власти збацио најмлађи брат Стефан Немања, чиме је започела владавина династије Немањића.
