Најважније из лекције
План-резиме
-
Опште одлике Другог светског рата (1939–1945)
- Највећи тотални сукоб у историји са око 50 милиона жртава (већином цивили, уз масовне злочине и геноцид над Јеврејима и Ромима).
- Главни сукобљени савези: Силе Осовине (Немачка, Италија, Јапан) против Антифашистичке коалиције (Велика Британија, СССР, САД).
- Главни узроци: незадовољство Немачке версајским поретком, економска криза, успон фашизма и нацизма, тежња за „животним простором” и нови поредак.
-
Почетак рата и муњевити рат („блицкриг”) на Западу (1939–1940)
- 1. септембар 1939. – Немачки напад на Пољску (повод за објаву рата од стране Британије и Француске 3. септембра); СССР заузима источни део Пољске, прибалтичке земље и део Финске (пакт Рибентроп–Молотов).
- Април – мај 1940. – Немачка окупација Данске, Норвешке, Холандије, Луксембурга и Белгије.
- 22. јун 1940. – Капитулација Француске; стварање окупиране северне зоне и квислиншког режима у Вишију (маршал Филип Петен).
- Јул – октобар 1940. – Битка за Британију (највећа ваздушна битка у историји и први неуспех Адолфа Хитлера).
-
Дипломатски и војни потези током 1940–1941. године
- Септембар 1940. – Потписивање Тројног пакта (Немачка, Италија, Јапан); касније приступају Мађарска, Румунија, Словачка и Бугарска.
- Април 1941. – Окупација Југославије и Грчке од стране немачких и италијанских снага.
- 14. август 1941. – Потписивање Атлантске повеље (Черчил и Рузвелт) са основама за послератни мир и будуће Уједињене нације.
-
Операција „Барбароса” – напад на СССР (1941)
- 22. јун 1941. – Почетак немачког напада на Совјетски Савез у три правца (Лењинград, Москва, Стаљинград).
- Освајање Украјине, Белорусије и Балтика до новембра 1941; почетак дугогодишње опсаде Лењинграда (1941–1944).
- Одбрана Москве уз помоћ обавештајних података Рихарда Зоргеа и пребацивање совјетских снага са Истока.
-
Ширење рата на глобални ниво (1941)
- 7. децембар 1941. – Јапански напад без објаве рата на америчку војну базу Перл Харбур; улазак САД у рат.
- Јапанска експанзија у југоисточној Азији и на Пацифику (пад Сингапура и Филипина).
-
Прекретнице и заустављање офанзива сила Осовине (1942)
- Јун 1942. – Поморска битка код Мидвеја: тежак пораз Јапана и америчко преузимање превласти на Пацифику.
- Август 1942. – Почетак одлучујуће битке за Стаљинград.
- Октобар – новембар 1942. – Друга битка код Ел Аламејна: победа британског генерала Монтгомерија над немачко-италијанским снагама (Ромелов Афрички корпус) у Египту и њихово повлачење према Тунису.
Лекција кроз датуме
11 ноември 1918 г. | Потписивање примирја у Првом светском рату
Немачка је потписала примирје у вагону у Компјењу, у истом оном у којем ће Француска 1940. године потписати капитулацију у Другом светском рату.
1 септември 1939 г. | Почетак Другог светског рата и инвазија на Пољску
Немачка је напала Пољску, чиме је започео највећи оружани сукоб у историји човечанства. Након слабог отпора, Немачка је заузела Варшаву и највећи део земље, док је СССР заузео источни део.
3 септември 1939 г. | Велика Британија и Француска објављују рат Немачкој
Користећи напад на Пољску као повод, Велика Британија и Француска званично су објавиле рат нацистичкој Немачкој.
април 1940 г. | Инвазија Немачке на Данску и Норвешку
У оквиру стратегије муњевитог рата ("блицкриг"), Немачка је окупирала ове државе како би осигурала војне базе на Северном мору за даљи наставак операција.
май 1940 г. | Освајање Холандије, Луксембурга и Белгије
Немачка војска је освојила Холандију и Луксембург, а затим преко планина Ардена ушла у Белгију, заобилазећи најјаче линије француске одбране.
18 юни 1940 г. | Историјски говор Винстона Черчила
Британски премијер Винстон Черчил одржао је чувени говор ("То је био њихов најславнији час") у којем је истакао одлучност Велике Британије да се никада не преда.
22 юни 1940 г. | Капитулација Француске
Након муњевитог продора немачких трупа, Француска је капитулирала. Северни део земље са Паризом је окупиран, док је на југу успостављен квислиншки режим у Вишију на челу са маршалом Петеном.
юли 1940 г. | Почетак Битке за Британију
Почела је највећа ваздушна битка у историји у којој је немачка авијација масовно бомбардовала британске војне циљеве и градове у циљу припреме за копнену инвазију.
27 септември 1940 г. | Потписивање Тројног пакта
Представници Немачке, Италије и Јапана потписали су Тројни пакт, чиме је званично створен војни савез сила Осовине, уз обавезу међусобне помоћи.
октомври 1940 г. | Завршетак Битке за Британију
Британско ваздухопловство успело је да се одбрани и заустави немачке нападе, што је представљало први велики Хитлеров неуспех у рату.
1940 г. | Проширење Тројног пакта (1940)
Током 1940. године, војном савезу сила Осовине (Тројном пакту) званично су приступиле Мађарска, Румунија и Словачка.
1941 г. | Бугарска приступа Тројном пакту
Бугарска се званично придружила савезу Немачке, Италије и Јапана, омогућавајући даље ширење нацистичког утицаја на Балкану.
6 април 1941 г. | Напад на Југославију и Грчку
Немачка је окупирала Југославију и Грчку како би осигурала југоисточну Европу и војне базе пред планирану инвазију на Совјетски Савез.
22 юни 1941 г. | Операција „Барбароса“ (Напад на СССР)
Нацистичка Немачка је без објаве рата напала Совјетски Савез. Напад је био усмерен у три правца: према Лењинграду, Москви и Стаљинграду.
14 август 1941 г. | Потписивање Атлантске повеље
Председник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил донели су политичку декларацију којом су утврђени основни циљеви у борби против нацизма и принципи будућег мира.
8 септември 1941 г. | Почетак опсаде Лењинграда
Немачка војска је започела вишегодишњу блокаду Лењинграда, током које је од глади, смрзавања и гранатирања страдало више од милион цивила.
ноември 1941 г. | Окупација западних совјетских територија
До овог месеца, немачка армија је успешно заузела територије Украјине, Белорусије и балтичких република (Литваније, Летоније и Естоније).
7 декември 1941 г. | Напад на Перл Харбур и улазак САД у рат
Јапанска авијација је изненада бомбардовала америчку поморску базу Перл Харбур на Хавајима. Овај догађај је био повод да Сједињене Америчке Државе уђу у Други светски рат.
юни 1942 г. | Битка код Мидвеја
Америчке поморске снаге нанеле су тежак пораз јапанској флоти на Пацифику, чиме је заустављена јапанска офанзива и преокренут ток рата на овом ратишту.
август 1942 г. | Почетак битке за Стаљинград
Започела је једна од најкрвавијих и најважнијих битака на Источном фронту између Црвене армије и војске нацистичке Немачке за контролу над градом Стаљинградом.
октомври 1942 г. | Почетак друге битке код Ел Аламејна
Започела је кључна битка на северноафричком ратишту у којој су се сукобиле британске снаге под командом генерала Монтгомерија и немачко-италијанске јединице предвођене Ервином Ромелом.
ноември 1942 г. | Завршетак битке код Ел Аламејна
Почетком месеца, Британци су нанели тежак пораз немачком афричком корпусу, натеравши Ромелове италијанско-немачке оклопне јединице на повлачење према Тунису.
1943 г. | Завршетак битке за Стаљинград
Окончана је најжешћа битка на Источном фронту која је трајала током 1942. и 1943. године, чиме је совјетска Црвена армија успешно зауставила продор немачке војске.
27 януари 1944 г. | Завршетак опсаде Лењинграда
Након скоро три године тешких страдања и блокаде града, Црвена армија је коначно успела да пробије опсаду Лењинграда.
1944 г. | Смрт совјетског обавештајца Рихарда Зоргеа
Рихард Зорге, обавештајац који је кључно допринео одбрани Москве тиме што је открио да Јапан неће напасти СССР, обешен је од стране Јапанаца. Касније је проглашен херојем СССР-а.
1944 г. | Смрт фелдмаршала Ервина Ромела
Један од најпознатијих немачких војсковођа, познат као "Пустињска лисица", извршио је самоубиство након што је био осумњичен за учешће у припреми атентата на Адолфа Хитлера.
1945 г. | Завршетак Другог светског рата
Највећи оружани сукоб у историји човечанства званично је завршен. Рат је однео око 50 милиона живота, од којих су већина били цивили, те је остао упамћен као тотални рат у коме је на крају употребљена и атомска бомба.
Други светски рат (1939–1945) представљао је највећи и најразорнији оружани сукоб у историји, вођен између сила Осовине (Немачка, Италија, Јапан) и Антифашистичке коалиције (предвођене Великом Британијом, Совјетским Савезом и Сједињеним Америчким Државама). Сукоб је попримио карактер тоталног рата јер су зараћене стране ангажовале целокупне економске, научне и људске капацитете, а ратна дејства су обухватила Европу, Азију, Северну Африку и Пацифик. Употреба савремене војне технике и масовни злочини над цивилима, укључујући покушаје уништења читавих народа (Холокауст над Јеврејима, страдање Рома и других), резултирали су са више од 50 милиона жртава, међу којима су већину чинили цивили.
УЗРОЦИ И ПОВОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
- Корени конфликта: Незадовољство одредбама Версајског мировног поретка након Првог светског рата, дубока економска криза тридесетих година и ширење фашистичке и нацистичке идеологије у Италији, односно Немачкој.
- Идеолошке и територијалне тежње: Нацистички концепт о расној надмоћи немачког народа и неопходности освајања новог „животног простора” на истоку, уз паралелне империјалне амбиције фашистичке Италије на Средоземљу и Јапана у Источној Азији.
- Претходне агресије: Ремилитаризација Рајнске области, припајање Аустрије („аншлус”) и комадање те окупација Чехословачке.
- Почетак сукоба: Немачким нападом на Пољску 1. септембра 1939. године отпочео је рат, што је навело Велику Британију и Француску да 3. септембра објаве рат Немачкој.
- Подела Пољске и совјетска ширења: На основу тајних одредби пакта Рибентроп–Молотов, немачке снаге су заузеле западни и централни део Пољске са Варшавом, док је Црвена армија запосела њен источни део, а потом окупирала балтичке државе (Естонију, Летонију, Литванију) и делове Финске.
ХИТЛЕРОВ МУЊЕВИТИ РАТ
- Стратегија „блицкрига”: Ратна доктрина заснована на брзим, синхронизованим ударима оклопних снага, моторизоване пешадије и ваздухопловства ради брзог сламања противничке одбране.
- Освајање Западне Европе (1940):
- Април 1940: Инвазија на Данску и Норвешку ради контроле стратешких поморских позиција на Северном мору.
- Мај 1940: Напад на Холандију, Луксембург и Белгију; продором преко Арденских шума немачка војска је заобишла главна француска утврђења.
- 22. јун 1940: Капитулација Француске, потписана у Компјењу. Северни део земље стављен је под директну немачку управу, док је на југу формиран марионетски (квислиншки) режим у граду Вишију под вођством маршала Филипа Петена.
- Битка за Британију (јул–октобар 1940): Први значајан стратешки пораз Адолфа Хитлера. Масовна немачка ваздушна офанзива на британске градове и индустријска средишта није сломила одбрану Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ), чиме је спречена планирана поморска инвазија.
- Дипломатски потези и савези:
- Тројни пакт (септембар 1940): Војно-политички савез Немачке, Италије и Јапана о међусобној помоћи и прерасподели утицаја у Европи и Азији. Пакту су потом приступиле Мађарска, Румунија, Словачка (1940), Бугарска (1941) и накратко Југославија.
- Атлантска повеља (14. август 1941): Декларација Винстона Черчила и Френклина Рузвелта о заједничким ратним циљевима, суверенитету држава након пораза нацизма и основама за будућу међународну безбедност (темељ Уједињених нација).
НАПАД НА СОВЈЕТСКИ САВЕЗ
- Припрема и балканска кампања: Нацистичка Немачка је у априлу 1941. године извршила инвазију и окупирала Краљевину Југославију и Грчку како би осигурала јужно крило пред напад на исток.
- Операција „Барбароса” (22. јун 1941): Немачки напад на Совјетски Савез дуж широког фронта у три главна правца: према Лењинграду на северу, Москви у центру и ка богатим ресурсима Украјине и Кавказа на југу.
- Почетни ток операција и злочини: Немци су брзо окупирали Прибалтик, Белорусију и Украјину, чинећи масовне злочине над ратним заробљеницима и јеврејским и словенским становништвом.
- Кључне битке на Источном фронту:
- Опсада Лењинграда (септембар 1941 – јануар 1944): Вишегодишња блокада града у којој је услед глади, хладноће и бомбардовања преминуло преко милион цивила.
- Битка за Москву (крај 1941): Совјетске снаге су успеле да зауставе немачки продор пред престоницом, чему су допринели подаци совјетског обавештајца Рихарда Зоргеа који су омогућили пребацивање свежих дивизија са Далеког истока.
- Битка за Стаљинград (1942–1943): Почетак најжешћих борби које су означиле коначно заустављање немачке офанзиве на истоку.
УЛАЗАК САД У РАТ
- Напад на Перл Харбур (7. децембар 1941): Јапанске ваздушне снаге су без претходне објаве рата извеле изненадни удар на америчку поморску базу на Хавајима, након чега су САД ступиле у Други светски рат.
- Ширење конфликта: Уласком СССР-а и САД у рат образује се чврста Антифашистичка коалиција, чиме је окончана изолација Велике Британије.
- Јапанска експанзија и прекретница: Јапан је у почетку брзо овладао пространим подручјима југоисточне Азије и Пацифика (укључујући Сингапур и Филипине).
- Битка код Мидвеја (јун 1942): Поморско-ваздушна победа америчке флоте која је зауставила јапанско напредовање и преокренула однос снага на тихоокеанском ратишту у корист Савезника.
СЕВЕРНОАФРИЧКО РАТИШТЕ
- Сукоби у пустињи (1940–1941): Након почетних сукоба између британских и италијанских снага у Либији, Хитлер šalje немачки Афрички корпус под вођством фелдмаршала Ервина Ромела.
- Битка код Ел Аламејна (октобар–новембар 1942): Британска армија под командом генерала Бернарда Монтгомерија нанела је одлучујући пораз осовинским оклопним дивизијама у Египту, присиливши немачко-италијанске трупе на повлачење према Тунису.
- Прекретница 1942. године: Заустављањем снага Осовине код Мидвеја, Стаљинграда и Ел Аламејна прекинута је њихова ратна иницијатива, чиме је отпочела превласт савезничких снага на свим глобалним ратиштима.
