3.4. Друштвене и културне прилике у савременом свету

„Златне године”

• Глобализација и економски развој: Након превазилажења ратних разарања, друга половина XX века донела је интензивно међународно повезивање кроз привреду, политику, културу и комуникације. Период педесетих и шездесетих година XX века у развијеним државама (попут САД и западноевропских земаља) обележен је изразитим привредним процватом и растом животног стандарда, због чега је назван „златне године”, мада се истовремено продубио јаз између развијеног и неразвијеног дела света.
• Технолошка и индустријска револуција: Убрзани напредак информационо-комуникационих технологија, хемијске и фармацеутске индустрије, као и аутоматизација производње, условили су масовну потрошњу енергената (нафте, гаса и електричне струје).
• Нуклеарна енергија и еколошки изазови: Атомска енергија добила је широку цивилну примену (данас обезбеђује око 15% глобалне струје), али је донела и озбиљне ризике, што је потврдила хаварија у нуклеарној електрани у Чернобиљу (СССР/Украјина) 1986. године као највећа еколошка катастрофа савременог доба.
• Потрошачко друштво: Доступност робе широке потрошње – попут беле технике, кућних апарата, телевизора и аутомобила (нпр. „буба”) – коренито је трансформисала свакодневни живот становништва.

Књижевно и уметничко стваралаштво

• Модерна књижевност: Савремени књижевни правац бави се питањима отуђења појединца у модерном свету и егзистенцијалном судбином човечанства. Захваљујући преводилаштву, писци и добитници Нобелове награде стекли су глобални значај:
  • Симон де Бовоар: француска ауторка дела „Други пол”, којим је поставила темеље модерне феминистичке мисли.
  • Џорџ Орвел: британски писац романа „1984”, у коме је изнео критику тоталитарних система XX века.
  • Александар Солжењицин: руски дисидент и аутор дела „Архипелаг Гулаг”, глаголски симбол отпора совјетском режиму.
  • Надин Гордимер: јужноафричка списатељица („Прича мог сина”) позната по бескомпромисној критици апартхејда и расне неједнакости.
• Савремена ликовна уметност: Од средине XX века уметност брзо реагује на друштвено-политичка збивања. Кроз поп-арт, предвођен Ендијем Ворхолом (аутором „Диптиха Мерилин”), иронично су приказивани обрасци масовне културе и потрошачког менталитета.
• Социјалистички реализам (соцреализам): Стил заступљен у Совјетском Савезу и источном блоку током друге половине века, усмерен на идеализовање и пропагирање социјалистичке идеологије и колективних вредности.

Популарна култура

• Масовни медији и глобална култура: Експанзија радија, штампе, телевизије и касније интернета омогућила је стварање поп културе усмерене на најшире слојеве друштва, под снажним утицајем западних, пре свега америчких стандарда.
• Филм и телевизија: Холивуд (САД) је задржао примат у глобалној филмској индустрији уз престижну награду Оскар, док је индијски Боливуд (Мумбај) постао највећи светски произвођач филмова по обиму. Међу значајним остварењима истичу се филм „Кум” (1972) Франсиса Форда Кополе и дуговечна ТВ серија „Симпсонови” (од 1989).
• Музика:
  • Глобалну популарност дефинисали су састави попут британских Битлса и шведске групе Аба (победници Песме Евровизије 1974. са нумером „Ватерло”).
  • Фестивал у Вудстоку (1969): прекретнички догађај рок музике који је окупио око пола милиона младих.
  • Лајв ејд (13. јул 1985): хуманитарни сателитски концерт у организацији Боба Гелдофа за помоћ гладнима у Етиопији, уз учешће музичара широм света, укључујући југословенски допринос песмом „За милион година” и пратећим концертом у Београду.
• Спорт као глобална забава:
  • Мухамед Али – светски боксерски првак коме је 1967. одузета титула због противљења учешћу у Вијетнамском рату.
  • Пеле – предводник фудбалске репрезентације Бразила која је тријумфовала на Светском првенству у Мексику 1970. године.
  • Нађа Команечи – румунска гимнастичарка која је 1976. у Монтреалу забележила прву максималну оцену десет у историји гимнастике.
  • Мартина Навратилова – врхунска тенисерка која је 1975. емигрирала из Чехословачке у САД.
  • Амерички „Дрим-тим” – легендарни кошаркашки састав који је доминантно освојио злато на Олимпијским играма у Барселони 1992. године.
• Мода и стрип: Мода је постала простор друштвене еманципације и изражавања идентитета, док је стрип („девета уметност”), кроз јунаке попут Корта Малтезеа италијанског аутора Хуга Прата, признат као спој књижевног, драмског и ликовног израза.

Мировни покрети и борба за људска права

• Покрет за грађанска права у САД: Током шездесетих година ненасилни отпор предвођен Афроамериканцима довео је до сузбијања институционалне дискриминације:
  • Роза Паркс: њено хапшење 1955. године након одбијања да уступи место у аутобусу покренуло је масовни бојкот и протесте против сегрегације.
  • Мартин Лутер Кинг: одржао је 1963. године чувени говор „Имам сан” током Марша на Вашингтон пред 200.000 људи, што је убрзало укидање расних закона средином 60-их.
• Протести 1968. године: Талас студентских и грађанских демонстрација захватио је и западне и источне државе:
  • У западним земљама (САД, Француска, Западна Немачка) протести су били усмерени против империјализма, друштвеног конзервативизма и Вијетнамског рата.
  • У социјалистичким земљама (Чехословачка, Пољска, Југославија) демонстранти су захтевали слободу говора, укидање цензуре и већа грађанска права.
• Други талас феминизма (1960–1990): За разлику од првог таласа усмереног на бирачко право, нови покрет је у фокус ставио једнаке плате, забрану дискриминације на раду, репродуктивна права, право на прекид трудноће (абортус) и слободан приступ контрацепцији.
• ЛГБТ покрети: Формирање активистичких група широм света са циљем заштите права и елиминисања друштвене и правне неједнакости сексуалних мањина.
• Демонстрације на Тргу Тјенанмен (1989): Масовни студентски протести за демократизацију и борбу против корупције у Пекингу, које је кинески војни врх насилно угушио уз велике људске жртве.