Најважније из лекције
План-резиме
-
Подела света и начини вођења Хладног рата
- Политичка подела на „три света”:
- Први свет: индустријски развијене капиталистичке државе (САД и савезници).
- Други свет: социјалистичке државе на челу са Совјетским Савезом (СССР).
- „Трећи свет”: економски неразвијене и политички нестабилне земље у развоју (Латинска Америка, Азија, Африка), често попришта борбе за утицај суперсила.
- Методе вођења рата: економска и хуманитарна помоћ, шпијунажа, војни савези (НАТО и Варшавски пакт), пропаганда, нуклеарне претње и посреднички ратови (proxy wars).
- Кина:
- Након грађанског рата комунисти предвођени Мао Цедунгом побеђују и 1949. године проглашавају Народну Републику Кину.
- Земља се модернизује и постаје светска сила и стална чланица Савета безбедности ОУН, али уз тоталитарни режим, оштре репресије и гушење грађанских слобода.
- Политичка подела на „три света”:
-
Кључна светска жаришта и кризе
- Корејски рат (1950–1953):
- Након 1945. Кореја подељена на совјетску (север) и америчку (југ) окупациону зону.
- Рат окончан уз посредовање ОУН, са око 4 милиона жртава и трајном поделом на Северну и Јужну Кореју.
- Вијетнамски рат (1955–1975):
- Сукоб комунистичког Севера и Југа; директно војно мешање САД током 1960-их година.
- Повлачење америчких трупа 1973. године под притиском домаће јавности и великих губитака (за време председника Ричарда Никсона).
- Кубанска ракетна криза (1962):
- Кубанска револуција (1953–1959) под вођством Фидела Кастра и Че Геваре доводи до успостављања социјалистичког режима и савеза са СССР-ом.
- Постављање совјетских ракета на Куби (као одговор на америчке ракете у Турској) довело свет на ивицу нуклеарног рата.
- Исход: Договор Џона Кенедија и Никите Хрушчова – СССР повлачи ракете, а САД гарантују да неће напасти Кубу.
- Совјетски рат у Авганистану (1979–1989):
- Совјетска инвазија ради очувања просовјетског режима; отпор пружају исламистички герилци (Муџахедини) потпомогнути од стране САД.
- Завршен повлачењем совјетских трупа; изазвао међусобне бојкоте Олимпијских игара у Москви (1980) и Лос Анђелесу (1984).
- Корејски рат (1950–1953):
-
Хладни рат у Европи и пад комунизма
- Совјетске интервенције у Источном блоку:
- Мађарска (1956): Совјетске трупе гуше побуну коју је предводио либерални комуниста Имре Нађ (касније погубљен).
- Чехословачка (1968): Снаге Варшавског пакта под вођством Леонида Брежњева гуше либералне реформе Александра Дубчека („Прашко пролеће”).
- Реформе Михаила Горбачова (од 1985):
- Гласност (отвореност): демократизација, слобода говора, укидање цензуре и слободнији избори.
- Перестројка (престројавање): увођење тржишних елемената у совјетску економију.
- Окончање Хладног рата:
- 1989. година: Антикомунистичке револуције у Источној Европи (Пољска, Мађарска, Источна Немачка, Бугарска, Чехословачка, Румунија) и пад Берлинског зида (уједињење Немачке 1990).
- 1991. година: Распад Совјетског Савеза – означио дефинитиван крај Хладног рата, успостављање глобалне доминације САД и прелазак на либерално-капиталистички поредак.
- Совјетске интервенције у Источном блоку:
Лекција кроз датуме
1910 г. | Припајање Кореје Јапану
Кореја је припојена Јапану и остала је под његовом окупацијом и контролом све до краја Другог светског рата.
1945 г. | Капитулација Јапана и подела Кореје
Окончан је Други светски рат на Далеком истоку. Кореја је подељена на две окупационе зоне: совјетску на северу и америчку на југу земље.
1949 г. | Успостављање Народне Републике Кине
Након победе комуниста над националистима у грађанском рату, Мао Цедунг је прогласио стварање Народне Републике Кине, која започиње развој у нову глобалну силу.
1950 г. | Почетак Корејског рата
Избијање оружаног сукоба који је представљао кулминацију хладноратовске нетрпељивости између СССР-а и САД на Далеком истоку.
1953 г. | Завршетак Корејског рата
Рат је окончан посредовањем Уједињених нација након великих борби и око 4 милиона жртава. Земља је трајно подељена на Северну и Јужну Кореју.
1953 г. | Почетак Кубанске револуције
Почетак оружане борбе кубанских револуционара предвођених Фиделом Кастром против диктаторског режима који је уживао подршку Сједињених Америчких Држава.
1954 г. | Престанак француске контроле над Вијетнамом
Јужни део Вијетнама излази изван контроле Француске, што ће касније отворити пут за директно уплитање Сједињених Америчких Држава у вијетнамски сукоб.
1955 г. | Почетак Вијетнамског рата
Избијање дводеценијског сукоба у Вијетнаму у којем ће се водити борба између комунистичког севера и југа. Овај рат постаје један од најважнијих примера индиректног сукоба суперсила.
1956 г. | Совјетска инвазија на Мађарску
Совјетске трупе улазе у Мађарску и насилно гуше побуну и реформе либералног комунистичког лидера Имреа Нађа, који је захтевао слободне изборе и одлазак совјетске војске.
1959 г. | Завршетак Кубанске револуције
Фидел Кастро и револуционари побеђују и збацују проамеричког диктатора. Нова власт почиње да прима економску и војну помоћ од Совјетског Савеза.
1962 г. | Кубанска ракетна криза
Најкритичнији моменат Хладног рата изазван постављањем совјетских нуклеарних ракета на Куби. Свет је био на ивици нуклеарног рата све до споразума између Џона Кенедија и Никите Хрушчова.
1968 г. | Инвазија на Чехословачку (крај Прашког пролећа)
Снаге Варшавског пакта предвођене СССР-ом извршиле су инвазију на Чехословачку како би зауставиле либералне реформе комунистичког вође Александра Дубчека.
1969 г. | Спаљивање Јана Палаха
Студент историје Јан Палах полио се бензином и запалио у Прагу како би скренуо пажњу међународне јавности и протестовао због совјетске окупације Чехословачке.
1973 г. | Повлачење САД из Вијетнамског рата
Услед великих жртава и снажног притиска јавности, амерички председник Ричард Никсон повлачи америчке трупе из Вијетнама.
1975 г. | Завршетак Вијетнамског рата
Окончање двадесетогодишњег рата у којем су комунистичке снаге Северног Вијетнама успоставиле контролу над читавом земљом.
1979 г. | Почетак Совјетског рата у Авганистану
Совјетске трупе улазе у Авганистан како би помогле просовјетској влади. Започиње вишегодишњи сукоб са исламистичким герилцима (муџахединима) које су подржавале САД.
1980 г. | Летње Олимпијске игре у Москви и амерички бојкот
Сједињене Америчке Државе и више од 60 других земаља бојкотовале су спортску манифестацију у Москви у знак протеста због совјетске војне инвазије на Авганистан.
1984 г. | Летње Олимпијске игре у Лос Анђелесу и совјетски бојкот
Као одговор на претходни бојкот, Совјетски Савез и земље Источног блока одбијају учешће на Олимпијским играма у Сједињеним Америчким Државама.
1985 г. | Долазак Михаила Горбачова на власт
Михаил Горбачов постаје совјетски лидер и покреће талас политичких (Гласност) и економских (Перестројка) реформи ради модернизације финансијски исцрпљеног СССР-а.
1989 г. | Завршетак Совјетског рата у Авганистану
Након великих губитака и немогућности да успостави контролу над читавом државом, војска Совјетског Савеза се повукла из Авганистана.
1989 г. | Револуције у Источном блоку (Пад комунизма у Европи)
Талас револуција довео је до збацивања просовјетских једнопартијских режима у Пољској, Мађарској, Источној Немачкој, Бугарској, Чехословачкој и Румунији.
ноември 1989 г. | Пад Берлинског зида
Један од најзначајнијих догађаја из 1989. године који је симболично означио крај хладноратовске поделе Европе.
1991 г. | Распад Совјетског Савеза и завршетак Хладног рата
СССР се званично распао на више независних држава, чиме је Хладни рат окончан. Овај догађај донео је успостављање глобалне политичке доминације САД и ширење либерално-капиталистичких односа.
Заоштравање сукоба
Након Другог светског рата дошло је до глобалне поделе на три политичко-економске сфере:
- Први свет – индустријски развијене капиталистичке западне земље предвођене Сједињеним Америчким Државама;
- Други свет – социјалистички блок на челу са Совјетским Савезом;
- Трећи свет – претежно некадашње колоније и земље у развоју у Азији, Африци и Латинској Америци, економски ослабљене и политички нестабилне, због чега су постале главно поприште борбе за превласт између водећих сила.
Хладни рат се одвијао без директног оружаног судара суперсила, кроз:
- стварање супротстављених војних савеза (НАТО пакт и Варшавски пакт);
- обавештајни рад и шпијунажу;
- пружање финансијске и хуманитарне помоћи ради придобијања савезника;
- интензивну идеолошку пропаганду путем масовних медија;
- константно застрашивање нуклеарним арсеналом;
- индиректно учешће у локалним сукобима широм света.
У Кини је након огромних ратних разарања и вишегодишњег грађанског рата победила комунистичка струја. Мао Цедунг је 1949. године прогласио Народну Републику Кину. Нова власт је спровела радикалне друштвено-економске реформе, изградивши снажну привреду и централизовану државу кроз ауторитарни тоталитарни систем и масовне чистке. Кина је постала стална чланица Савета безбедности ОУН и један од кључних чинилаца у међународној политици.
Светска жаришта и кризе
Идеолошко и економско надметање САД и СССР-а изазвало је низ тешких регионалних криза и ратова:
- Корејски рат (1950–1953): Након ослобођења од јапанске окупације 1945. године, Корејско полуострво је подељено дуж совјетске и америчке зоне. Рат који је уследио однео је око четири милиона живота, а окончан је уз посредовање УН, чиме је озваничена трајна подела на Северну и Јужну Кореју.
- Вијетнамски рат (1955–1975): Сукоб између комунистичког Севера и Јужног Вијетнама. Током шездесетих година САД су се директно војно укључиле како би зауставиле ширење комунизма. Услед великих људских губитака и снажног притиска антиратног покрета у земљи, амерички председник Ричард Никсон донео је одлуку о повлачењу снага САД 1973. године.
- Кубанска револуција (1953–1959) и Ракетна криза (1962): Револуционари предвођени Фиделом Кастром и Че Геваром оборили су проамерички режим на Куби и успоставили савезништво са СССР-ом. Постављање совјетских нуклеарних пројектила на Куби (као одговор на америчке ракете у Турској) довело је човечанство до ивице нуклеарног рата. Споразумом између председника САД Џона Кенедија и совјетског вође Никите Хрушчова, нуклеарно оружје је повучено са Кубе у замену за гаранцију САД да неће извршити инвазију на то острво.
- Совјетски рат у Авганистану (1979–1989): Војна инвазија СССР-а са циљем очувања просовјетског режима наишла је на јак отпор исламистичких бораца (муџахедина), подржаних од стране САД. Након дуготрајног исцрпљујућег рата, совјетске трупе су се повукле. Овај сукоб проузроковао је и дипломатске бојкоте Олимпијских игара у Москви (1980) и Лос Анђелесу (1984).
Хладни рат на територији Европе
СССР је источноевропским сателитским државама наметнуо планску привреду усклађену са совјетским потребама, а сваки покушај демократизације гушио је војном силом:
- Мађарска (1956): Покушај реформисте Имреа Нађа да уведе вишестраначје и повуче земљу из совјетског загрљаја угушен је совјетском војном интервенцијом, након чега је Нађ погубљен.
- Чехословачка (1968): Покрет политичких реформи Александра Дубчека („Прашко пролеће”) прекинут је окупацијом од стране трупа Варшавског пакта по налогу совјетског лидера Леонида Брежњева, што је изазвало и протестно самоспаљивање студента Јана Палаха почетком 1969. године.
Преокрет је уследио 1985. године када је Михаил Горбачов преузео вођство над СССР-ом и покренуо корените реформе:
- Гласност – укидање цензуре, промовисање слободе говора, ослобађање политичких затвореника и увођење слободних избора;
- Перестројка – економска реорганизација увођењем тржишних механизама у совјетски систем.
Реформе су покренуле талас демократских револуција 1989. године у државама Источног блока (Пољској, Мађарској, Источној Немачкој, Бугарској, Чехословачкој и Румунији), што је симболички означено падом Берлинског зида у новембру 1989, а затим и уједињењем Немачке 1990. године.
Коначни распад Совјетског Савеза 1991. године означио је крај социјалистичког блока и званични завршетак Хладног рата, чиме су Сједињене Америчке Државе и либерално-капиталистички модел остварили глобалну доминацију.
