Објасни на који начин се мењало југословенско друштво у послератном периоду.

У периоду после Другог светског рата југословенско друштво се преобликовало од земљорадничког (аграрног) ка индустријском друштву. Те промене пратиле су измене свакодневног начина живота, а због преласка великог броја људи са села у градове почела су да се граде насеља са великим бројем стамбених зграда. Нова стамбена насеља била су прилагођена животу просечне градске породице у којој су и мајка и отац радили. Развој потрошачког друштва довео је и до отварања првих супермаркета и до развоја модн...

Друштвене и културне прилике у социјалистичкој Југославији

Најважније из лекције

План-резиме

Друштвене прилике у социјалистичкој Југославији
1. Трансформација друштва и свакодневни живот
  1. Прелазак из аграрног у индустријско друштво и масовна урбанизација кроз изградњу нових планских стамбених насеља са пратећом инфраструктуром (школе, вртићи).
  2. Животни стандард 1950-их био је скроман (око 50% прихода одлазило је на храну, само сваки пети стан имао је струју и воду).
  3. Појава модерног потрошачког друштва: отварање првог супермаркета у Београду на Цветном тргу (25. април 1958. године).
2. Положај жена и деце у друштву
  1. Формално правно изједначавање положаја жена са мушкарцима, праћено дуготрајним процесом еманципације кроз образовање и запошљавање; фабрика „Борово” 1968. године лансира обућу „Боросана” као симбол запослене жене.
  2. Стварање новог култа детињства: обухват основношколаца у оквиру Савеза пионира Југославије (основан 1942. године у Бихаћу).
3. Државни празници и култови
  1. Установљење Дана младости 1957. године (прослављао се 25. маја на рођендан Јосипа Броза Тита) уз слет на стадиону ЈНА и уручење Штафете младости; последњи пут обележен 1988. године.
Културне прилике
1. Књижевност и ликовна уметност
  1. Прелазак са догматског социјалистичког реализма (непосредно после 1945. године, нпр. Ђорђе Андрејевић Кун) на апстракцију и модернизам након раскида са СССР-ом (нпр. Петар Лубарда 1951. године).
  2. Истакнути књижевници: Иво Андрић (Нобелова награда за књижевност 1961. године), Борислав Пекић (емигрирао 1971. године), Данило Киш, Добрица Ћосић, Мира Алечковић, Бранко Ћопић („Орлови рано лете”, 1959. године) и Дубравка Угрешић (прва жена добитница НИН-ове награде 1988. године).
2. Архитектура и културне институције
  1. Модернистичка и бруталистичка градња: Музеј савремене уметности у Београду (Иван Антић, 1965. године) и Блок 23 на Новом Београду (Александар Стјепановић, 1968–1977. године).
  2. Оснивање Студентског културног центра (СКЦ) у Београду 1968. године као платформе за алтернативну сцену младих.
3. Међународни фестивали
  1. БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал) основан 1967. године (Мира Траиловић).
  2. ФЕСТ (Међународни филмски фестивал) основан 1971. године.
Популарна култура
1. Медији и кинематографија
  1. Почетак емитовања РТВ Београд 1958. године; цела територија Србије покривена ТВ сигналом до 1970. године.
  2. Развој филмских праваца:
    1. Партизански филмови: „Валтер брани Сарајево” (1972) и „Битка на Сутјесци” (1973).
    2. „Црни талас” (1960-е и ране 1970-е): критички осврт на друштвене проблеме (нпр. „Скупљачи перја” Александра Петровића из 1967. године).
    3. Златно доба југословенског филма: „Ко то тамо пева” (1980) и „Отац на службеном путу” (Златна палма у Кану 1985. године).
  3. Телевизијске серије као водећи феномен 1970-их и 1980-их: „Позориште у кући” (1972–1984) и „Бољи живот” (1987–1991).
2. Музичка сцена
  1. Рок и поп музика: мегаконцерт Бијелог дугмета код Хајдучке чесме (1977. године), Здравко Чолић.
  2. „Нови талас” (крај 1970-их и почетак 1980-их) као аутентичан бунт и уметнички одговор младе генерације.
  3. Експанзија новокомпоноване народне музике (Лепа Брена, Мирослав Илић).
3. Спорт и мода
  1. Највећи спортски догађај: XIV Зимске олимпијске игре у Сарајеву 1984. године (маскота Вучко).
  2. Спортски великани: боксер Мате Парлов, тенисерка Моника Селеш, кошаркаш Радивој Кораћ, и титула клупског првака Европе и света ФК Црвена звезда (1991. године).
  3. Развој домаће модне и текстилне индустрије према светским стандардима.

Лекција кроз датуме

1942 г. | Оснивање Пионирске организације у Бихаћу

Током Другог светског рата у Бихаћу је основана Пионирска организација (Савез пионира Југославије), друштвена организација која је у социјалистичкој Југославији окупљала сву децу основношколског узраста.

25 май 1957 г. | Установљење Дана младости

Празник који је раније обележаван као рођендан председника Јосипа Броза Тита званично је установљен као Дан младости. Прослављао се сваког 25. маја масовним слетом на стадиону ЈНА у Београду уз свечано уручење Штафете младости.

1958 г. | Почетак емитовања телевизијског програма Радио-телевизије Београд

Радио-телевизија Београд је започела са емитовањем редовног телевизијског програма, чиме је започела нова ера у развоју масовних медија и популарне културе у Србији.

1959 г. | Објављен роман „Орлови рано лете” Бранка Ћопића

Писац Бранко Ћопић објавио је свој чувени роман за децу „Орлови рано лете”, који је постао класично и антологијско дело југословенске и српске књижевности.

1967 г. | Оснивање Београдског интернационалног театарског фестивала (БИТЕФ)

Основан је БИТЕФ, један од најзначајнијих позоришних фестивала на простору Југославије и Европе, који је значајно допринео интернационализацији домаће позоришне уметности.

1967 г. | Премијера филма „Скупљачи перја”

Приказан је филм Александра Петровића „Скупљачи перја”, једно од најуспешнијих и међународно најпризнатијих остварења југословенске кинематографије и филмског покрета „црни талас”.

1968 г. | Лансирана обућа „Боросана”

Фабрика „Борово” из Вуковара лансирала је „Боросану”, специјално дизајнирану радну обућу која је побољшавала удобност женама на послу и постала препознатљив симбол запослене жене.

1968 г. | Оснивање Студентског културног центра (СКЦ) у Београду

Основан је Студентски културни центар као простор у којем су млади уметници могли слободно да изражавају своје идеје и ставове, одакле су потекле многе значајне личности културне сцене.

1970 г. | Покривање целе територије Србије ТВ сигналом

Територија целе Републике Србије потпуно је прекривена телевизијским сигналом, што је омогућило да телевизија постане доминантан медиј у свакодневном животу.

1971 г. | Оснивање Међународног филмског фестивала (ФЕСТ)

Четири године након БИТЕФ-а, у Београду је основан ФЕСТ, међународни филмски фестивал који је домаћој публици представио најзначајнија светска филмска остварења.

1972 г. | Премијера култног филма „Валтер брани Сарајево”

Приказан је изузетно успешан и популаран партизански филм „Валтер брани Сарајево” у режији Хајрудина Крвавца.

1972 г. | Почетак емитовања ТВ серије „Позориште у кући”

Започело је емитовање хумористичке и породичне телевизијске серије „Позориште у кући” у режији Дејана Ћорковића, која је обрађивала свакодневицу просечне градске породице.

1973 г. | Премијера ратног филмског спектакла „Битка на Сутјесци”

Премијерно је приказан велики партизански филм „Битка на Сутјесци”, у коме је лик Јосипа Броза Тита глумио чувени холивудски глумац Ричард Бартон.

1977 г. | Концерт групе „Бијело дугме” код Хајдучке чесме

Рок састав „Бијело дугме” одржао је бесплатан концерт на београдском Кошутњаку пред десетинама хиљада људи, што је био преломан тренутак у историји југословенске рок музике.

1980 г. | Премијера филма „Ко то тамо пева”

Приказан је филм „Ко то тамо пева” у режији Слободана Шијана и по сценарију Душана Ковачевића, једно од најпопуларнијих остварења југословенске кинематографије.

1984 г. | Одржавање XIV Зимских олимпијских игара у Сарајеву

У Сарајеву су одржане XIV Зимске олимпијске игре, највећа и најзначајнија међународна спортска манифестација организована у СФР Југославији.

1984 г. | Завршетак емитовања серије „Позориште у кући”

Завршено је снимање и емитовање популарне телевизијске серије „Позориште у кући” након више од једне деценије приказивања.

1985 г. | Премијера филма „Отац на службеном путу”

Приказан је филм „Отац на службеном путу” Емира Кустурице, који је освојио Златну палму у Кану и стекао изузетно светско признање.

1987 г. | Почетак емитовања ТВ серије „Бољи живот”

Почело је емитовање изузетно популарне породичне телевизијске серије „Бољи живот”, по сценарију Синише Павића.

1988 г. | Последња прослава Дана младости

На стадиону ЈНА у Београду последњи пут је одржан свечани омладински слет поводом празника Дан младости.

1991 г. | ФК Црвена звезда освојила титулу клупског првака Европе

Фудбалски клуб Црвена звезда остварио је највећи успех југословенског клупског фудбала освајањем Купа европских шампиона у Барију.

1991 г. | Завршетак емитовања ТВ серије „Бољи живот”

Емитовањем последње епизоде завршена је популарна телевизијска серија „Бољи живот”.

Друштвене прилике

Трансформација друштва и урбанизација: Након 1945. године Југославија је прошла кроз убрзан прелазак из пољопривредне у индустријску земљу. Масовно досељавање сеоског становништва у градове условило је изградњу планских стамбених блокова са пратећом инфраструктуром (школе, обданишта, домови здравља).
Животни стандард и потрошња: Током педесетих година материјални положај породица био је скроман, а половина кућног буџета издвајала се искључиво за основну прехрану богату угљеним хидратима. Стамбени услови су се постепено поправљали тек ширењем водоводне и електричне мреже. Симбол почетка потрошачког друштва било је отварање прве савремене самопослуге у Београду на Цветном тргу 1958. године.
Еманципација жена: Иако је закон гарантовао пуну равноправност полова, патријархални обрасци су споро превазилажени кроз постепено описмењавање, више образовање и улазак жена у производне процесе. Појава наменске радне обуће „Боросана” из фабрике „Борово” 1968. године постала је својеврсни симбол запослене жене тог доба.
Положај деце и омладине: Власти су градиле култ младости кроз друштвене организације. Савез пионира Југославије (формиран 1942. у Бихаћу) обухватао је све ђаке основних школа, који су полагали свечану заклетву држави и партијском руководству.
Дан младости: Као централни државни празник од 1957. до 1988. године обележавао се 25. мај (рођендан Јосипа Броза Тита). Манифестација је кулминирала масовним слетом на стадиону ЈНА у Београду и свечаним уручењем Штафете младости председнику државе.

Културне прилике у социјалистичкој Југославији

Идеолошки и стилски заокрети у уметности: У првој послератној фази доминирао је социјалистички реализам са фокусом на ратне победе и обнову земље (Ђорђе Андрејевић Кун, слика Колона из 1946). Након политичког раскида са Совјетским Савезом 1948. године, уметници се окрећу модернизму, индивидуализму и апстрактном изразу (Петар Лубарда, дело Фантастични предео из 1951).
Књижевно стваралаштво: Период је обележио списатељски врхунац више генерација: Иво Андрић је 1961. добио Нобелову награду за књижевност; Бранко Ћопић је 1959. објавио роман Орлови рано лете; значајан траг оставили су Борислав Пекић (емигрирао 1971), Данило Киш, Добрица Ћосић, песникиња Мира Алечковић, као и Дубравка Угрешић, прва списатељица награђена НИН-овом наградом (1988).
Архитектура и културне установе: Урбанистички развој огледао се у градитељским подухватима попут Музеја савремене уметности (Иван Антић, 1965) и новобеоградског Блока 23 (Александар Стјепановић). Године 1968. формиран је Студентски културни центар (СКЦ) као жариште алтернативних идеја и уметничких перформанса.
Међународни фестивали: Препознатљивост југословенске сцене у свету учвршћена је оснивањем Београдског интернационалног театарског фестивала (БИТЕФ, 1967, под вођством Мире Траиловић) и Међународног филмског фестивала (ФЕСТ, 1971).

Популарна култура

Експанзија медија и филма: Редовни програм Радио-телевизије Београд започет је 1958, док је целокупна територија Србије телевизијском мрежом покривена до 1970. године. Након 1950. совјетска кинематографија у биоскопима уступа место домаћим и западним остварењима.
Филмски правци и ремек-дела:
- Партизански спектакли: Жанр који је афирмисао ратне подвиге партизана уз учешће страних звезда попут Ричарда Бартона (Валтер брани Сарајево 1972, Сутјеска 1973).
- Црни талас: Ауторски филмски покрет 60-их и почетка 70-их година који је критички приказивао мрачне стране социјализма, маргиналне групе и друштвене кризе (филм Александра Петровића Скупљачи перја, награђен у Кану 1967).
- Ауторски и комерцијални успеси: Домаћу кинематографију обележили су култни наслови попут комедије Слободана Шијана Ко то тамо пева (1980) и драме Емира Кустурице Отац на службеном путу (Златна палма у Кану 1985).
Телевизијски програм: Серијски формат постао је доминантни вид породичне забаве, обрађујући животне и економске дилеме грађана кроз популарне серије попут Позоришта у кући (1972–1984) и Бољег живота (1987–1991).
Музичка сцена: Распон понуде кретао се од масовно слушаног новокомпонованог фолка (Лепа Брена, Мирослав Илић) и поп музике (Здравко Чолић), преко стадионског рока (чувени наступ групе Бијело дугме код Хајдучке чесме 1977), до урбаног и друштвено критичног „новог таласа” крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година.
Спортски тријумфи: Југославија је остварила значајне међународне спортске резултате преко боксера Мате Парлова, кошаркаша Радивоја Кораћа, тенисерке Монике Селеш и фудбалског клуба Црвена звезда, који је 1991. године освојио Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп. Врхунац међународне спортске афирмације земље биле су Зимске олимпијске игре одржане 1984. године у Сарајеву.

3.7. Друштвене и културне прилике у социјалистичкој Југославији

Изабери решење задатка: