Лекција II.9 садржи следеће групе задатака:

Изабери решење задатка:

Задатак 13

Кратко решење

\[ 20 + 19 + 18 + \dots + 2 + 1 = (20+1) + (19+2) + \dots + (11+10) = 10 \cdot 21 = 210 \]\[ 215 - 210 = 5 \]\[ 215 - 20 = 195,\quad 195 - 19 = 176,\quad 176 - 18 = 158 \]\[ 158 - 17 = 141,\quad 141 - 16 = 125,\quad 125 - 15 = 110 \]Зец стаје у тачку \( 110 \). Крајњи положај зеца је \( 5 \), па тачку \( 4 \) не достиже.

Детаљно решење

Корак 1: Колико зец укупно пређе?

Зец скаче редом за дужине \( 20, 19, 18, \dots, 2, 1 \). Укупан пут је збир свих тих дужина. Бројеве груписамо у парове тако да први пар чине најмањи и највећи број, други пар други по величини и други по реду, итд. \[ 20 + 1 = 21,\quad 19 + 2 = 21,\quad 18 + 3 = 21,\ \dots,\ 11 + 10 = 21 \] Бројева има \( 20 \), па је парова \( 20 : 2 = 10 \). Сваки пар има збир \( 21 \). \[ 10 \cdot 21 = 210 \] Зец укупно пређе \( 210 \).

Корак 2: Где се зец налази на крају пута?

Зец скаче ка почетку бројевне праве, па од почетног положаја одузимамо пређени пут. \[ 215 - 210 = 5 \] \[ \begin{array}{r@{}l} 215 & \\ -\,210 & \\ \hline 5 & \end{array} \] На крају пута зец се налази у тачки \( 5 \).

Корак 3: Да ли зец проналази шаргарепу у тачки 110?

Пратимо положаје зеца после сваког скока (од претходног положаја одузимамо дужину скока): \[ 215 - 20 = 195 \] \[ 195 - 19 = 176 \] \[ 176 - 18 = 158 \] \[ 158 - 17 = 141 \] \[ 141 - 16 = 125 \] \[ 125 - 15 = 110 \] После шестог скока зец стаје тачно у тачку \( 110 \). Зец ће пронаћи шаргарепу у тачки \( 110 \).

Корак 4: Да ли зец проналази шаргарепу у тачки 4?

Последњи скок је за дужину \( 1 \). Пре њега зец је био у тачки \( 5 + 1 = 6 \), па скаче са \( 6 \) на \( 5 \). Тачка \( 4 \) је лево од тачке \( 5 \), а зец после последњег скока стаје у \( 5 \). Зец не стиже до тачке \( 4 \), па шаргарепу у тој тачки неће пронаћи.

Кратак запис решења:

\[ 10 \cdot 21 = 210 \] \[ 215 - 210 = 5 \] \[ 215 - 20 - 19 - 18 - 17 - 16 - 15 = 215 - 105 = 110 \]

Најважније из лекције

Ознаке: Скуп природних бројева обележава се са \(N = \{1, 2, 3, \dots\}\), а ако му се дода нула, са \(N_0 = \{0, 1, 2, \dots\}\).
Бесконачност: Природних бројева има бесконачно много; не постоји највећи природни број.
Уређеност: Свака два броја се могу упоредити (\(<\) или \(>\)). Број који је мањи на бројевној правој је лево, а већи десно.
Претходник и следбеник: Број за један мањи је претходник, а за један већи је следбеник. Узастопни бројеви немају ниједан природан број између себе.
Низ који чине бројеви 1, 2, 3, 4, 5... називамо низ природних бројева.
Природних бројева има бесконачно много. То значи да не постоји највећи природни број и да их не можемо све избројати.
Скуп чији су чланови сви природни бројеви обележавамо словом \(N\): \[ N=\{1, 2, 3, 4, 5, \dots \} \]
Ако скупу природних бројева додамо нулу, такав скуп обележавамо са \(N_0\): \[ N_0=\{0, 1, 2, 3, 4, 5, \dots \} \]
Да ли број 0 припада скупу \(N\)?
Одговор: Не. Број 0 припада скупу \(N_0\), док скуп \(N\) почиње бројем 1.
Скуп природних бројева је уређен скуп. То значи да за свака два различита природна броја можемо утврдити који је већи, односно мањи, користећи знакове \(<\) или \(>\).
Ако између два природна броја нема других природних бројева, за њих кажемо да су узастопни природни бројеви (нпр. 14 и 15).
За сваки природни број (осим 1 у скупу \(N\), односно 0 у скупу \(N_0\)) можемо одредити број који се налази тачно испред њега – претходник, и број који се налази тачно иза њега – следбеник.
За број 100, претходник је 99, а следбеник је 101.
Напиши претходник и следбеник највећег троцифреног броја.
Највећи троцифрени број је 999.
Његов претходник је 998, а следбеник је 1 000.
Природне бројеве можемо графички приказати на бројевној правој.
{Илустрација бројевне праве са почетном тачком 0 и једнако удаљеним тачкама означеним редом 1, 2, 3, 4, 5... које представљају природне бројеве}
Мањи је онај број који се на бројевној правој налази са леве стране (ближи је нули).
Када приказујемо велике бројеве, растојања на бројевној правој можемо прилагодити (скалирати) тако да један подељак представља 10, 100, 1000 или више јединица, уз могућност прекида праве.
{Илустрација бројевне праве која не иде по један корак, већ приказује бројеве у већим размацима (нпр. 0, 100, 200, 300...) како би се илустровали већи бројеви}
Ако су на бројевној правој означени бројеви 450 и 540, који ће се налазити десно од оног другог?
Пошто је \(540 > 450\), број 540 ће се налазити десно од броја 450 на бројевној правој.

Задаци за вежбање

Лак: Запиши све природне бројеве који су већи од 12, а мањи од 17.
То су бројеви: 13, 14, 15 и 16.
Средњи: Поређај следеће бројеве од најмањег до највећег (у растућем редоследу): 10 001, 9 999, 10 100, 9 099, 10 010.
Редослед је: 9 099 \(<\) 9 999 \(<\) 10 001 \(<\) 10 010 \(<\) 10 100.
Тежак: Колико укупно природних бројева има између бројева 3 461 и 3 467? Наведи их и објасни како можеш доћи до тог броја без бројања на прсте.
То су бројеви: 3 462, 3 463, 3 464, 3 465 и 3 466.
Има их укупно 5.
Број природних бројева између било која два природна броја \(a\) и \(b\) (где је \(a > b\)) може се израчунати формулом: \(a - b - 1\).
У овом случају: \(3 467 - 3 461 - 1 = 6 - 1 = 5\).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: