Корице уџбеника

V.2. График Линеарне Функције

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

а) \( y = x \)

\( x = 0 \Rightarrow y = 0 \Rightarrow O(0, 0) \) \( x = 1 \Rightarrow y = 1 \Rightarrow A(1, 1) \) \[ \begin{array}{|c|c|c|} \hline x & 0 & 1 \\ \hline y & 0 & 1 \\ \hline \end{array} \] Нацртај Декартов правоугли координатни систем. X-оса треба да се протеже од око -2 до 4, а Y-оса од око -3.5 до 4.5. Обе осе треба да имају стрелице на позитивним крајевима и да буду означене са 'x' и 'y' респективно. Уцртај мале ознаке (тикеве) на целим бројевима дуж обе осе. Означи координатни почетак O(0,0) малом тачком и словом 'O'.

Уцртај тачку A(1, 1), означи је малом тачком и словом 'A'. Повуци праву линију кроз тачке O и A, која треба да се протеже изван тачака и да буде означена са '\( y = x \)' поред линије.

Уцртај тачку B(1, 3), означи је малом тачком и словом 'B'. Повуци праву линију кроз тачке O и B, која треба да се протеже изван тачака и да буде означена са '\( y = 3x \)' поред линије.

Уцртај тачку C(1, -1), означи је малом тачком и словом 'C'. Повуци праву линију кроз тачке O и C, која треба да се протеже изван тачака и да буде означена са '\( y = -x \)' поред линије.

Уцртај тачку D(3, -2), означи је малом тачком и словом 'D'. Повуци праву линију кроз тачке O и D, која треба да се протеже изван тачака и да буде означена са '\( y = -\frac{2}{3}x \)' поред линије.

б) \( y = 3x \)

\( x = 0 \Rightarrow y = 3 \cdot 0 = 0 \Rightarrow O(0, 0) \) \( x = 1 \Rightarrow y = 3 \cdot 1 = 3 \Rightarrow B(1, 3) \) \[ \begin{array}{|c|c|c|} \hline x & 0 & 1 \\ \hline y & 0 & 3 \\ \hline \end{array} \] Нацртајте дводимензионални Декартов координатни систем. Укључите хоризонталну x-осу и вертикалну y-осу, са стрелицама на крајевима и одговарајућим етикетама 'x' и 'y'. Означите координатни почетак тачком O на координатама (0,0) и етикетирајте је 'O'. Уцртајте тачку B на координатама (1,3) и етикетирајте је 'B'. Повуците праву линију која пролази кроз тачку O и тачку B. Ова права линија треба да буде етикетирана са 'y = 3x'.

в) \( y = -x \)

\( x = 0 \Rightarrow y = 0 \Rightarrow O(0, 0) \) \( x = 1 \Rightarrow y = -1 \Rightarrow C(1, -1) \) \[ \begin{array}{|c|c|c|} \hline x & 0 & 1 \\ \hline y & 0 & -1 \\ \hline \end{array} \] Нацртајте дводимензионални Декартов координатни систем. Укључите хоризонталну x-осу која се протеже од -2 до 4 и вертикалну y-осу која се протеже од -3.5 до 4.5, са стрелицама на позитивним крајевима и одговарајућим етикетама 'x' и 'y'. Уцртајте мале ознаке (тикеве) на целим бројевима дуж обе осе. Означите координатни почетак O(0,0) малом тачком и етикетирајте је 'O'. Уцртајте тачку C(1, -1), означите је малом тачком и етикетирајте је 'C'. Повуците праву линију која пролази кроз тачке O и C, која треба да се протеже изван тачака и да буде етикетирана са '\( y = -x \)' поред линије.

г) \( y = -\frac{2}{3}x \)

\( x = 0 \Rightarrow y = 0 \Rightarrow O(0, 0) \) \( x = 3 \Rightarrow y = -\frac{2}{\cancel{3}_1} \cdot \cancel{3}^1 = -2 \Rightarrow D(3, -2) \) \[ \begin{array}{|c|c|c|} \hline x & 0 & 3 \\ \hline y & 0 & -2 \\ \hline \end{array} \] Нацртајте Декартов правоугли координатни систем. X-оса треба да се протеже од око -1 до 4, а Y-оса од око -4 до 1. Обе осе треба да имају стрелице на позитивним крајевима и да буду означене са 'x' и 'y' респективно. Уцртајте мале ознаке (тикеве) на целим бројевима дуж обе осе. Означите координатни почетак O(0,0) малом тачком и словом 'O'.
Уцртајте тачку D(3, -2), означите је малом тачком и словом 'D'. Повуците праву линију кроз тачке O и D, која треба да се протеже изван тачака. Ову праву означите са '\( y = -\frac{2}{3}x \)' поред линије.

Детаљно решење

Разумевање графика функције директне пропорционалности

Све четири задате функције су облика \( y = kx \), што значи да је слободан члан \( n = 0 \). Ове функције представљају директну пропорционалност, а њихови графици су праве линије које обавезно пролазе кроз координатни почетак, односно тачку \( O(0,0) \). Да бисмо нацртали сваки од ових графика, довољно је да поред тачке \( O \) одредимо још једну тачку заменом произвољне вредности за \( x \).

а) Функција \( y = x \)

Корак 1: Одређивање тачака

За \( x = 0 \), \( y = 0 \), па имамо тачку \( O(0,0) \). За \( x = 1 \), добијамо \( y = 1 \), па имамо тачку \( A(1, 1) \).

Корак 2: Цртање графика


Нацртај Декартов правоугли координатни систем. X-оса треба да се протеже од око -2 до 4, а Y-оса од око -3.5 до 4.5. Обе осе треба да имају стрелице на позитивним крајевима и да буду означене са 'x' и 'y' респективно. Уцртај мале ознаке (тикеве) на целим бројевима дуж обе осе. Означи координатни почетак O(0,0) малом тачком и словом 'O'. Уцртај тачку A(1, 1), означи је малом тачком и словом 'A'. Повуци праву линију кроз тачке O и A, која треба да се протеже изван тачака и да буде означена са '\( y = x \)' поред линије. Уцртај тачку B(1, 3), означи је малом тачком и словом 'B'. Повуци праву линију кроз тачке O и B, која треба да се протеже изван тачака и да буде означена са '\( y = 3x \)' поред линије. Уцртај тачку C(1, -1), означи је малом тачком и словом 'C'. Повуци праву линију кроз тачке O и C, која треба да се протеже изван тачака и да буде означена са '\( y = -x \)' поред линије. Уцртај тачку D(3, -2), означи је малом тачком и словом 'D'. Повуци праву линију кроз тачке O и D, која треба да се протеже изван тачака и да буде означена са '\( y = -\frac{2}{3}x \)' поред линије.

б) Функција \( y = 3x \)

Корак 1: Одређивање тачака

За \( x = 0 \), \( y = 0 \), па имамо тачку \( O(0,0) \). За \( x = 1 \), \( y = 3 \cdot 1 = 3 \), па имамо тачку \( B(1, 3) \).

Корак 2: Цртање графика


Нацртајте дводимензионални Декартов координатни систем. Укључите хоризонталну x-осу и вертикалну y-осу, са стрелицама на крајевима и одговарајућим етикетама 'x' и 'y'. Означите координатни почетак тачком O на координатама (0,0) и етикетирајте је 'O'. Уцртајте тачку B на координатама (1,3) и етикетирајте је 'B'. Повуците праву линију која пролази кроз тачку O и тачку B. Ова права линија треба да буде етикетирана са 'y = 3x'.

в) Функција \( y = -x \)

Корак 1: Одређивање тачака

За \( x = 0 \), \( y = 0 \), па имамо тачку \( O(0,0) \). За \( x = 1 \), \( y = -1 \), па имамо тачку \( C(1, -1) \).

Корак 2: Цртање графика


Нацртајте дводимензионални Декартов координатни систем. Укључите хоризонталну x-осу која се протеже од -2 до 4 и вертикалну y-осу која се протеже од -3.5 до 4.5, са стрелицама на позитивним крајевима и одговарајућим етикетама 'x' и 'y'. Уцртајте мале ознаке (тикеве) на целим бројевима дуж обе осе. Означите координатни почетак O(0,0) малом тачком и етикетирајте је 'O'. Уцртајте тачку C(1, -1), означите је малом тачком и етикетирајте је 'C'. Повуците праву линију која пролази кроз тачке O и C, која треба да се протеже изван тачака и да буде етикетирана са '\( y = -x \)' поред линије.

г) Функција \( y = -\frac{2}{3}x \)

Корак 1: Одређивање тачака

За \( x = 0 \), \( y = 0 \), па имамо тачку \( O(0,0) \). Да бисмо избегли разломке, за \( x \) ћемо изабрати вредност \( 3 \) (именилац разломка): \[ y = -\frac{2}{\cancel{3}_1} \cdot \cancel{3}^1 = -2 \] Имамо тачку \( D(3, -2) \).

Корак 2: Цртање графика


Нацртајте Декартов правоугли координатни систем. X-оса треба да се протеже од око -1 до 4, а Y-оса од око -4 до 1. Обе осе треба да имају стрелице на позитивним крајевима и да буду означене са 'x' и 'y' респективно. Уцртајте мале ознаке (тикеве) на целим бројевима дуж обе осе. Означите координатни почетак O(0,0) малом тачком и словом 'O'. Уцртајте тачку D(3, -2), означите је малом тачком и словом 'D'. Повуците праву линију кроз тачке O и D, која треба да се протеже изван тачака. Ову праву означите са '\( y = -\frac{2}{3}x \)' поред линије.

Кратак запис решења:

а) \( y=x \rightarrow (0,0), (1,1) \); б) \( y=3x \rightarrow (0,0), (1,3) \); в) \( y=-x \rightarrow (0,0), (1,-1) \); г) \( y=-\frac{2}{3}x \rightarrow (0,0), (3,-2) \). Сви графици су праве које пролазе кроз \( O(0,0) \) и наведену тачку.

Најважније из лекције

  • Облик графика: График линеарне функције \( y = kx + n \) је права линија.
  • Коефицијент правца (\(k\)): Одређује нагиб праве. Ако је \( k > 0 \), угао са x-осом је оштар; ако је \( k < 0 \), угао је туп. Праве са истим \( k \) су паралелне.
  • Слободни члан (\(n\)): Показује где график сече y-осу. Пресек је у тачки \( (0, n) \).
  • Цртање: Најбрже се црта проналажењем тачака пресека са x-осом (\( y=0 \)) и y-осом (\( x=0 \)).
  • Пресек правих: Добија се решавањем једначине \( k_1x + n_1 = k_2x + n_2 \).
График линеарне функције \( y = kx + n \), \( x \in R \), је права линија. То је скуп свих тачака \( (x, y) \) чије координате задовољавају једнакост \( y = kx + n \).
График функције \( y = kx + n \) се може добити транслацијом (померањем) графика директне пропорционалности \( y = kx \) дуж y-осе за вредност \( n \).
Ако посматрамо функцију \( y = 2x + 3 \), њен график је права која је паралелна са графиком функције \( y = 2x \), али је транслирана за 3 мерне јединице нагоре дуж y-осе.
Коефицијент правца (\(k\)) одређује правац праве, односно угао који график заклапа са позитивним делом x-осе.
  • Ако је \( k > 0 \), график заклапа оштар угао са позитивним делом x-осе.
  • Ако је \( k < 0 \), график заклапа туп угао.
  • Ако је \( k = 0 \), график је паралелан x-оси (у питању је константна функција \( y = n \)).
Илустрација три одвојена правоугаона координатна система, сваки са означеним x и y осама које се секу у координатном почетку (0,0). Системи су постављени хоризонтално један поред другог.

1.  **Први систем (k>0):** Приказује праву линију која се уздиже (има позитиван нагиб). Права пресеца x-осу и y-осу. Линија је означена са `y = kx + n` и условом `k > 0`. Оштар угао, означен са `\alpha`, формиран је између позитивног дела x-осе и праве, са врхом у тачки пресека праве са x-осом.

2.  **Други систем (k<0):** Приказује праву линију која опада (има негативан нагиб). Права пресеца x-осу и y-осу. Линија је означена са `y = kx + n` и условом `k < 0`. Туп угао, означен са `\beta`, формиран је између позитивног дела x-осе и праве, са врхом у тачки пресека праве са x-осом.

3.  **Трећи систем (k=0):** Приказује хоризонталну праву линију, паралелну са x-осом. Права пресеца y-осу у тачки `(0, n)`. Линија је означена са `y = n` и условом `k = 0`. Угао није потребно експлицитно означавати.
Графици линеарних функција које имају једнаке коефицијенте правца (\( k_1 = k_2 \)) су међусобно паралелне праве.
Слободни члан (\(n\)) одређује пресек графика са y-осом. График увек садржи тачку \( (0, n) \).
С обзиром на то да је график линеарне функције права линија, за његово цртање довољно је одредити координате две различите тачке које му припадају. Најпрактичнији начин је одређивање пресека са координатним осама (ако права не пролази кроз координатни почетак).
Пресек са y-осом: Добија се када се за апсцису узме \( x = 0 \). Тада је \( y = n \), па је тачка пресека \( (0, n) \).
Пресек са x-осом: Добија се када се за ординату узме \( y = 0 \). Решавањем једначине \( 0 = kx + n \) добија се апсциса пресечне тачке \( x = -\frac{n}{k} \), па је тачка пресека \( (-\frac{n}{k}, 0) \).
Да бисмо нацртали график функције \( y = x + 2 \):
1. За \( x = 0 \), добијамо \( y = 0 + 2 = 2 \). Тачка на y-оси је \( (0, 2) \).
2. За \( y = 0 \), решавамо \( 0 = x + 2 \), одакле је \( x = -2 \). Тачка на x-оси је \( (-2, 0) \).
Спајањем ове две тачке у координатном систему добијамо тражени график.
Свака права у правоуглом координатном систему одређена је једначином у имплицитном облику:
\[ ax + by + c = 0 \] где су \(a, b, c \in R\), при чему \(a\) и \(b\) не могу истовремено бити једнаки нули (\(a^2 + b^2 \neq 0\)).
Праве код којих је \( b = 0 \) (на пример \( x = 4 \)) паралелне су са y-осом и оне нису графици линеарних функција, јер једној вредности \( x \) придружују бесконачно много вредности \( y \).
Две различите праве које нису паралелне имају тачно једну заједничку тачку (тачку пресека). Координате те тачке се могу одредити рачунски изједначавањем вредности функција.
Одређивање пресека правих \( y = 2x - 1 \) и \( y = -x + 5 \):
Изједначавањем десних страна добијамо једначину по \( x \):
\[ 2x - 1 = -x + 5 \] \[ 3x = 6 \Rightarrow x = 2 \] Заменом добијеног \( x \) у било коју од почетних једначина добијамо \( y \):
\[ y = 2 \cdot 2 - 1 = 3 \] Тачка пресека ове две праве је \( P(2, 3) \).

Задаци за вежбање

Лак задатак: Дате су функције \( y = 3x - 4 \), \( y = -3x + 2 \) и \( y = 3x + 7 \). Које од ових функција имају међусобно паралелне графике?
Графици су паралелни ако функције имају исти коефицијент правца (\(k\)).
Код функције \( y = 3x - 4 \), \( k = 3 \).
Код функције \( y = -3x + 2 \), \( k = -3 \).
Код функције \( y = 3x + 7 \), \( k = 3 \).
Одговор: Функције \( y = 3x - 4 \) и \( y = 3x + 7 \) имају паралелне графике.
Средњи задатак: За линеарну функцију \( y = -4x + 8 \), одреди какав угао њен график заклапа са позитивним делом x-осе и одреди координате пресека њеног графика са координатним осама.
Коефицијент правца је \( k = -4 \). Како је \( k < 0 \), график заклапа туп угао са позитивним делом x-осе.

Пресек са y-осом: \( x = 0 \Rightarrow y = -4 \cdot 0 + 8 = 8 \). Тачка је \((0, 8)\).
Пресек са x-осом: \( y = 0 \Rightarrow 0 = -4x + 8 \Rightarrow 4x = 8 \Rightarrow x = 2 \). Тачка је \((2, 0)\).
Тежак задатак: Рачунским путем одреди координате тачке пресека графика функција \( y = \frac{1}{2}x + 3 \) и \( y = -x + 6 \).
Да бисмо нашли пресек, изједначавамо изразе за \( y \): \[ \frac{1}{2}x + 3 = -x + 6 \] Множимо целу једначину са 2 да бисмо се ослободили разломка: \[ x + 6 = -2x + 12 \] \[ x + 2x = 12 - 6 \] \[ 3x = 6 \Rightarrow x = 2 \] Сада мењамо вредност \( x \) у једну од почетних једначина да нађемо \( y \): \[ y = -2 + 6 = 4 \] Одговор: Координате тачке пресека су \( P(2, 4) \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: