Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

а)
\[ y = x + 3 \]\[ k = 1 > 0 \implies \text{растућа} \]\[ x = 0 \implies y = 3 \implies (0, 3) \]\[ y = 0 \implies x + 3 = 0 \implies x = -3 \implies (-3, 0) \]Нацртај Декартов координатни систем са x-осом у опсегу од -4 до 4 и y-осом у опсегу од -1 до 4. Осе треба да имају стрелице на крајевима и да буду обележене са 'x' и 'y'. Обележи координатни почетак (0,0). Обележи тачку (0, 3) на y-оси и тачку (-3, 0) на x-оси, користећи мале кругове за обележавање тачака и приказујући њихове координате поред њих. Повуци праву линију која пролази кроз ове две тачке, продужавајући је до ивица координатног система. Обележи угао \(\alpha\) који права заклапа са позитивним делом x-осе. Угао треба да буде означен малим луком, мерен од позитивног дела x-осе у смеру супротном казаљки на сату до праве, са врхом у тачки (-3,0), и обележен са '\(\alpha\)'. Уочићеш да је то оштар угао. Угао са позитивним делом \( x \)-осе: оштар
б)
\[ y = -3x - 5 \]\[ k = -3 < 0 \implies \text{опадајућа} \]\[ x = 0 \implies y = -5 \implies (0, -5) \]\[ x = -2 \implies y = -3 \cdot (-2) - 5 = 6 - 5 = 1 \implies (-2, 1) \]Нацртај Декартов координатни систем са x-осом и y-осом, обележеним стрелицама на позитивним смеровима. Означи координатни почетак као O(0,0). Обележи тачку A(0, -5) на y-оси и тачку B(-2, 1) у координатном систему. Повуци праву линију кроз тачке A и B, која се протеже изван њих. Пронађи тачку C, пресек ове праве линије са x-осом. На тачки C, обележи туп угао \(\alpha\) који права заклапа са позитивним делом x-осе. Угао треба да буде приказан луком, мереним од позитивног смера x-осе (десно од C) у смеру супротном казаљки на сату до праве линије. Угао са позитивним делом \( x \)-осе: туп
в)
\[ y = \frac{2}{3}x \]\[ k = \frac{2}{3} > 0 \implies \text{растућа} \]\[ x = 0 \implies y = 0 \implies (0, 0) \]\[ x = 3 \implies y = \frac{2}{\cancel{3}_1} \cdot \cancel{3}^1 = 2 \implies (3, 2) \]Нацртај Декартов координатни систем са x-осом и y-осом. Обе осе треба да имају стрелице на позитивним крајевима и да буду означене са 'x' и 'y' респективно. Опсег x-осе нека буде од -1 до 4, а y-осе од -1 до 3. Обележи координатни почетак (0, 0) на пресеку x-осе и y-осе. Обележи тачку (3, 2) на графику. Повуци праву линију која пролази кроз координатни почетак (0, 0) и тачку (3, 2), протежући се изван обе тачке. Обележи угао \alpha (алфа) који ова права заклапа са позитивним делом x-осе. Врх угла је у координатном почетку (0, 0), а угао се мери од позитивног дела x-осе до праве у смеру супротном од казаљке на сату. Визуелно прикажи угао малом лучном ознаком и означи га као \alpha. Напомена: овај угао је оштар. Угао са позитивним делом \( x \)-осе: оштар
г)
\[ y = -\frac{1}{2}x + 1 \]\[ k = -\frac{1}{2} < 0 \implies \text{опадајућа} \]\[ x = 0 \implies y = 1 \implies (0, 1) \]\[ y = 0 \implies -\frac{1}{2}x + 1 = 0 \implies x = 2 \implies (2, 0) \]Нацртај Декартов координатни систем са хоризонталном x-осом и вертикалном y-осом. Обе осе треба да буду обележене одговарајућим словима \(x\) и \(y\), и да имају стрелице које показују позитивне смерове. Координатни почетак \(O(0,0)\) треба да буде јасно означен.
Обележи тачку \(A(0, 1)\) на позитивној y-оси и тачку \(B(2, 0)\) на позитивној x-оси. Обе тачке треба да буду видљиво обележене малим круговима или тачкама и означене својим координатама.
Повуци праву линију \(L\) која пролази кроз тачке \(A\) и \(B\). Ова права треба да се протеже у оба смера, благо изван обележених тачака и граница координатног система, тако да пресеца обе осе.
Обележи угао \(\alpha\) који права \(L\) заклапа са позитивним делом x-осе. Теме овог угла је тачка \(B(2,0)\). Угао се мери од позитивног дела x-осе, у смеру супротном од казаљке на сату, до праве \(L\). Угао треба да буде визуелно означен луком и етикетом \(\alpha\), постављеним тако да јасно приказује туп угао. Угао са позитивним делом \( x \)-осе: туп

Детаљно решење

а) \( y = x + 3 \)

Корак 1: Одређивање монотоности на основу коефицијента правца

Код функције \( y = x + 3 \), коефицијент правца је: \[ k = 1 \] Како је \( k > 0 \), функција је растућа.

Корак 2: Одређивање тачака за цртање графика

Одредимо тачке пресека са осама: - За \( x = 0 \): \[ y = 0 + 3 = 3 \implies (0, 3) \] - За \( y = 0 \): \[ x + 3 = 0 \implies x = -3 \implies (-3, 0) \]

Корак 3: Цртање графика и одређивање угла


Нацртај Декартов координатни систем са x-осом у опсегу од -4 до 4 и y-осом у опсегу од -1 до 4. Осе треба да имају стрелице на крајевима и да буду обележене са 'x' и 'y'. Обележи координатни почетак (0,0). Обележи тачку (0, 3) на y-оси и тачку (-3, 0) на x-оси, користећи мале кругове за обележавање тачака и приказујући њихове координате поред њих. Повуци праву линију која пролази кроз ове две тачке, продужавајући је до ивица координатног система. Обележи угао \(\alpha\) који права заклапа са позитивним делом x-осе. Угао треба да буде означен малим луком, мерен од позитивног дела x-осе у смеру супротном казаљки на сату до праве, са врхом у тачки (-3,0), и обележен са '\(\alpha\)'. Уочићеш да је то оштар угао.
Права пролази кроз тачке \( (-3, 0) \) и \( (0, 3) \). Права заклапа оштар угао са позитивним делом \( x \)-осе.

б) \( y = -3x - 5 \)

Корак 1: Одређивање монотоности на основу коефицијента правца

Код функције \( y = -3x - 5 \), коефицијент правца је: \[ k = -3 \] Како је \( k < 0 \), функција је опадајућа.

Корак 2: Одређивање тачака за цртање графика

Одредимо две тачке са целобројним координатама: - За \( x = 0 \): \[ y = -3 \cdot 0 - 5 = -5 \implies (0, -5) \] - За \( x = -2 \): \[ y = -3 \cdot (-2) - 5 = 6 - 5 = 1 \implies (-2, 1) \]

Корак 3: Цртање графика и одређивање угла


Нацртај Декартов координатни систем са x-осом и y-осом, обележеним стрелицама на позитивним смеровима. Означи координатни почетак као O(0,0). Обележи тачку A(0, -5) на y-оси и тачку B(-2, 1) у координатном систему. Повуци праву линију кроз тачке A и B, која се протеже изван њих. Пронађи тачку C, пресек ове праве линије са x-осом. На тачки C, обележи туп угао \(\alpha\) који права заклапа са позитивним делом x-осе. Угао треба да буде приказан луком, мереним од позитивног смера x-осе (десно од C) у смеру супротном казаљки на сату до праве линије.
Права пролази кроз тачке \( (0, -5) \) и \( (-2, 1) \). Права заклапа туп угао са позитивним делом \( x \)-осе.

в) \( y = \frac{2}{3}x \)

Корак 1: Одређивање монотоности на основу коефицијента правца

Код функције \( y = \frac{2}{3}x \), коефицијент правца је: \[ k = \frac{2}{3} \] Како је \( k > 0 \), функција је растућа.

Корак 2: Одређивање тачака за цртање графика

Ово је функција директне пропорционалности, па график пролази кроз координатни почетак: - За \( x = 0 \): \[ y = \frac{2}{3} \cdot 0 = 0 \implies (0, 0) \] - За \( x = 3 \): \[ y = \frac{2}{\cancel{3}_1} \cdot \cancel{3}^1 = 2 \implies (3, 2) \]

Корак 3: Цртање графика и одређивање угла


Нацртај Декартов координатни систем са x-осом и y-осом. Обе осе треба да имају стрелице на позитивним крајевима и да буду означене са 'x' и 'y' респективно. Опсег x-осе нека буде од -1 до 4, а y-осе од -1 до 3. Обележи координатни почетак (0, 0) на пресеку x-осе и y-осе. Обележи тачку (3, 2) на графику. Повуци праву линију која пролази кроз координатни почетак (0, 0) и тачку (3, 2), протежући се изван обе тачке. Обележи угао \alpha (алфа) који ова права заклапа са позитивним делом x-осе. Врх угла је у координатном почетку (0, 0), а угао се мери од позитивног дела x-осе до праве у смеру супротном од казаљке на сату. Визуелно прикажи угао малом лучном ознаком и означи га као \alpha. Напомена: овај угао је оштар.
Права пролази кроз тачке \( (0, 0) \) и \( (3, 2) \). Права заклапа оштар угао са позитивним делом \( x \)-осе.

г) \( y = -\frac{1}{2}x + 1 \)

Корак 1: Одређивање монотоности на основу коефицијента правца

Код функције \( y = -\frac{1}{2}x + 1 \), коефицијент правца је: \[ k = -\frac{1}{2} \] Како је \( k < 0 \), функција је опадајућа.

Корак 2: Одређивање тачака за цртање графика

Одредимо тачке пресека са осама: - За \( x = 0 \): \[ y = -\frac{1}{2} \cdot 0 + 1 = 1 \implies (0, 1) \] - За \( y = 0 \): \[ -\frac{1}{2}x + 1 = 0 \implies \frac{1}{2}x = 1 \implies x = 2 \implies (2, 0) \]

Корак 3: Цртање графика и одређивање угла


Нацртај Декартов координатни систем са хоризонталном x-осом и вертикалном y-осом. Обе осе треба да буду обележене одговарајућим словима \(x\) и \(y\), и да имају стрелице које показују позитивне смерове. Координатни почетак \(O(0,0)\) треба да буде јасно означен. Обележи тачку \(A(0, 1)\) на позитивној y-оси и тачку \(B(2, 0)\) на позитивној x-оси. Обе тачке треба да буду видљиво обележене малим круговима или тачкама и означене својим координатама. Повуци праву линију \(L\) која пролази кроз тачке \(A\) и \(B\). Ова права треба да се протеже у оба смера, благо изван обележених тачака и граница координатног система, тако да пресеца обе осе. Обележи угао \(\alpha\) који права \(L\) заклапа са позитивним делом x-осе. Теме овог угла је тачка \(B(2,0)\). Угао се мери од позитивног дела x-осе, у смеру супротном од казаљке на сату, до праве \(L\). Угао треба да буде визуелно означен луком и етикетом \(\alpha\), постављеним тако да јасно приказује туп угао.
Права пролази кроз тачке \( (0, 1) \) и \( (2, 0) \). Права заклапа туп угао са позитивним делом \( x \)-осе.

Кратак запис решења:

а)

\( k = 1 > 0 \implies \) растућа, оштар угао Тачке: \( (0, 3) \), \( (-3, 0) \)

б)

\( k = -3 < 0 \implies \) опадајућа, туп угао Тачке: \( (0, -5) \), \( (-2, 1) \)

в)

\( k = \frac{2}{3} > 0 \implies \) растућа, оштар угао Тачке: \( (0, 0) \), \( (3, 2) \)

г)

\( k = -\frac{1}{2} < 0 \implies \) опадајућа, туп угао Тачке: \( (0, 1) \), \( (2, 0) \)

Најважније из лекције

Особине линеарне функције \( y = kx + n \):
  • Растућа: \( k > 0 \) (график иде нагоре, оштар угао са \( x \)-осом).
  • Опадајућа: \( k < 0 \) (график иде надоле, туп угао са \( x \)-осом).
  • Нула функције: Вредност \( x \) за коју је \( y = 0 \) (место где график сече \( x \)-осу).
  • Знак: Одређује за које \( x \) је график изнад \( x \)-осе (\( y > 0 \)), а за које испод (\( y < 0 \)). Зависи од нуле функције и од тога да ли функција расте или опада.
Код линеарних функција, промена вредности независно променљиве \( x \) утиче на вредност зависно променљиве \( y \). У зависности од тога, функција може бити растућа, опадајућа или константна.
Растућа функција: Ако се са повећањем вредности \( x \) повећава и вредност \( y \).
Услов: Коефицијент правца је позитиван (\( k > 0 \)).
График заклапа оштар угао са позитивним делом \( x \)-осе.
Опадајућа функција: Ако се са повећањем вредности \( x \) смањује вредност \( y \).
Услов: Коефицијент правца је негативан (\( k < 0 \)).
График заклапа туп угао са позитивним делом \( x \)-осе.
Константна функција: Повећање вредности \( x \) не утиче на вредност \( y \) (вредност је иста за сваки реалан број).
График је паралелан са \( x \)-осом.
Илустрација три одвојена Декартова координатна система, сваки са означеним x-осом, y-осом и стрелицама на крајевима оса.

**Први систем:** Приказује линеарни график као праву линију која се пружа нагоре од лева ка десно, представљајући растућу функцију. Ова линија формира оштар угао са позитивним делом x-осе, визуелно приказујући коефицијент правца \( k > 0 \). Линија је обележена са 'Растућа'.

**Други систем:** Приказује линеарни график као праву линију која се пружа надоле од лева ка десно, представљајући опадајућу функцију. Ова линија формира туп угао са позитивним делом x-осе, визуелно приказујући коефицијент правца \( k < 0 \). Линија је обележена са 'Опадајућа'.

**Трећи систем:** Приказује линеарни график као хоризонталну праву линију, која је паралелна са x-осом, представљајући константну функцију. Ова линија визуелно приказује коефицијент правца \( k = 0 \). Линија је обележена са 'Константна'.
Да ли су следеће функције растуће или опадајуће?
а) \( y = 3x - 5 \)
б) \( y = -2x + 1 \)
а) За функцију \( y = 3x - 5 \), коефицијент правца је \( k = 3 \). Како је \( k > 0 \), функција је растућа.
б) За функцију \( y = -2x + 1 \), коефицијент правца је \( k = -2 \). Како је \( k < 0 \), функција је опадајућа.
Нула функције је вредност независно променљиве \( x \) за коју је вредност линеарне функције (зависно променљива \( y \)) једнака 0.
Геометријски гледано, нула функције представља \( x \)-координату тачке у којој график функције сече \( x \)-осу.
За функцију облика \( y = kx + n \) (где је \( k \neq 0 \)), нула функције се рачуна изједначавањем \( y \) са нулом: \[ kx + n = 0 \implies x = -\frac{n}{k} \] Тачка пресека са \( x \)-осом је \( (-\frac{n}{k}, 0) \).
Одредити нулу функције \( y = 2x - 6 \).
Изједначавамо функцију са нулом: \[ 2x - 6 = 0 \] \[ 2x = 6 \] \[ x = 3 \] Нула функције је \( x = 3 \). График сече \( x \)-осу у тачки \( (3, 0) \).
Одредити знак функције значи пронаћи за које вредности \( x \) је функција позитивна (\( y > 0 \), график је изнад \( x \)-осе), а за које је негативна (\( y < 0 \), график је испод \( x \)-осе).
За растућу функцију (\( k > 0 \)):
  • Позитивна (\( y > 0 \)) за вредности \( x \) веће од нуле функције.
  • Негативна (\( y < 0 \)) за вредности \( x \) мање од нуле функције.
За опадајућу функцију (\( k < 0 \)):
  • Позитивна (\( y > 0 \)) за вредности \( x \) мање од нуле функције.
  • Негативна (\( y < 0 \)) за вредности \( x \) веће од нуле функције.
Одреди знак функције \( y = -x + 4 \).
Прво одређујемо нулу функције: \[ -x + 4 = 0 \implies x = 4 \] Пошто је коефицијент правца \( k = -1 \) (\( k < 0 \)), функција је опадајућа.
Знак функције:
Функција је позитивна (\( y > 0 \)) за \( x < 4 \).
Функција је негативна (\( y < 0 \)) за \( x > 4 \).

Задаци за вежбање

Лак: На основу датих функција одреди која је растућа, а која опадајућа:
1) \( y = \frac{1}{2}x + 3 \)
2) \( y = -4x - 1 \)
1) За \( y = \frac{1}{2}x + 3 \), коефицијент правца је \( k = \frac{1}{2} \). Како је \( k > 0 \), функција је растућа.
2) За \( y = -4x - 1 \), коефицијент правца је \( k = -4 \). Како је \( k < 0 \), функција је опадајућа.
Средњи: Датa је функција \( y = 3x + 9 \). Одреди нулу ове функције и координате тачке у којој график сече \( x \)-осу.
Да бисмо нашли нулу функције, изједначавамо \( y \) са 0: \[ 3x + 9 = 0 \] \[ 3x = -9 \] \[ x = -3 \] Одговор: Нула функције је \( x = -3 \). Тачка пресека графика са \( x \)-осом је \( (-3, 0) \).
Тежак: За функцију \( 2x + y - 4 = 0 \), преведи је у експлицитни облик, испитај да ли је растућа или опадајућа, одреди њену нулу и испитај знак.
1. Експлицитни облик: Изражавамо \( y \): \[ y = -2x + 4 \] 2. Рашћење/опадање: Коефицијент правца је \( k = -2 \). Како је \( k < 0 \), функција је опадајућа.
3. Нула функције: \[ -2x + 4 = 0 \implies 2x = 4 \implies x = 2 \] 4. Знак функције: Како је функција опадајућа и има нулу у \( x = 2 \):
Функција је позитивна (\( y > 0 \)) за \( x < 2 \).
Функција је негативна (\( y < 0 \)) за \( x > 2 \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: