Корице уџбеника

1.13. Исхрана

Изабери решење задатка:

Задатак 9

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Значај хране за жива бића

    1. Храна је извор енергије која се ослобађа њеним разлагањем.
    2. Енергија се користи за одржавање живота: раст, развиће, кретање, дисање, размножавање, као и за изградњу и обнову ћелија.
  2. Типови исхране живих бића

    1. Аутотрофи (произвођачи) - сами стварају органске материје из неорганских:
      1. Фотоаутотрофи - користе светлосну енергију Сунца (биљке, алге, цијанобактерије).
      2. Хемоаутотрофи - користе хемијску енергију неорганских једињења (нпр. гвожђевите бактерије користе соли гвожђа).
    2. Хетеротрофи (потрошачи) - хране се готовим органским материјама (животиње, гљиве, већина бактерија):
      1. Биљоједи - хране се биљкама (нпр. европски зец).
      2. Месоједи - хране се другим животињама (нпр. сова кукувија, гуштер зелембаћ).
      3. Сваштоједи - хране се и биљном и животињском храном (нпр. јеж, миш).
      4. Разлагачи - хране се угинулим организмима, њиховим излучевинама или одбаченим деловима (опало лишће).
  3. Процес варења хране

    1. Ензими - беланчевине које омогућавају хемијско разлагање сложених хранљивих честица на једноставније делове.
    2. Унутарћелијско варење - одвија се унутар саме ћелије:
      1. Карактеристично за једноћелијске организме (нпр. амеба) и простије вишећелијске животиње.
      2. Храна се уноси у ћелију где се формира хранљива вакуола, у којој ензими разлажу храну, а несварени остаци се избацују напоље.
    3. Ванћелијско и спољашње варење:
      1. Код већине сложенијих животиња одвија се у посебним органима за варење.
      2. Код паука започиње ван тела - паук убризгава отров да паралише плен, а затим пљувачне жлезде луче ензиме у жртву који је претварају у течност, након чега паук предњим цревом усисава течни садржај.
  4. Прилагођености органа за варење и узимање хране код птица

    1. Органи за варење:
      1. Вољка - кесасто проширење једњака које служи за сакупљање и размекшавање хране.
      2. Преджелудац и мишићни желудац (бубац) - у бупцу се храна ситни и меље уз помоћ снажних мишића и прогутаних каменчића и песка (замена за зубе).
      3. Црева и клоака - храна се даље вари у цревима, а несварени остаци се заједно са мокраћом избацују кроз заједнички отвор (клоаку).
    2. Облик и улога кљуна:
      1. Кљун чине кости горње и доње вилице; служи за лов, прихватање и узимање хране, исхрану младих и дотеривање перја.
      2. Облик и величина кљуна директно зависе од врсте исхране:
        • За месо (нпр. мишар - оштар, савијен).
        • За рибу и рачиће (нпр. водомар).
        • За семење и зрневље (нпр. врабац, петао - кратак, чврст).
        • За биљну храну/траву (нпр. гуска - пљоснат).
        • За инсекте и ларве (нпр. трстењак, детлић).
        • За кишне глисте (нпр. дрозд).
        • За нектар из цветова (нпр. колибри - дуг, танак).
Исхрана је процес којим жива бића уносе и користе храну као извор енергије и градивних материја за одржавање живота, раст, обнављање ћелија и размножавање.
Аутотрофи (произвођачи) – организми који сами стварају органске материје из неорганских једињења. Према извору енергије деле се на:
  • Фотоаутотрофи – користе светлосну енергију Сунца у процесу фотосинтезе (биљке, алге, цијанобактерије).
  • Хемоаутотрофи – користе хемијску енергију насталу оксидацијом неорганских једињења (нпр. гвожђевите бактерије које користе соли гвожђа, археје).
Хетеротрофи (потрошачи) – организми који узимају готове органске материје хранећи се другим бићима или њиховим остацима. У њих спадају:
  • Биљоједи (хербивори) – хране се искључиво биљном храном (нпр. европски зец).
  • Месоједи (карнивори) – хране се другим животињама (нпр. зелембаћ, сова).
  • Сваштоједи (омнивори) – хране се и биљном и животињском храном (нпр. јеж, миш).
  • Разлагачи (сапротрофи) – разлажу угинуле организме, њихове излучевине и одбачене делове (нпр. опало лишће).
Ензими су специфичне беланчевине које омогућавају разлагање сложених хранљивих материја на једноставније делове.

1. Унутарћелијско варење

Карактеристично је за једноћелијске организме (нпр. амеба) и простије вишећелијске животиње. Одвија се унутар саме ћелије.

Амеба својим телом обухвата честицу хране и формира хранљиву вакуолу. У вакуолу се луче ензими који разлажу храну, хранљиве материје одлазе у цитоплазму, а несварени остаци се избацују ван ћелије.

{Шема процеса унутарћелијског варења код амебе: фагоцитоза хране, стварање хранљиве вакуоле, деловање ензима на честицу хране и егзоцитоза односно избацивање несварених остатака кроз ћелијску мембрану}

2. Ванћелијско (спољашње) варење

Варење које почиње или се у потпуности одвија ван ћелија организма.
Пример варења код паука:
  1. Паук убацује отров у уловљени плен како би га паралисао.
  2. У тело жртве убризгава ензиме из пљувачних жлезда.
  3. Ензими разлажу унутрашњост плена у течну масу.
  4. Паук својим предњим цревом (сисаљком) усисава течни садржај и наставља варење унутар црева.
Пошто птице немају зубе нити пљувачне жлезде, њихов систем за варење има посебне прилагођености за обраду чврсте хране.
{Дијаграм анатомске грађе система за варење птице са означеним деловима: кљун, једњак са кесастим проширењем (вољка), дводелни желудац са преджелудцем и мишићним желудцем (бубцем) у коме се налазе каменчићи, танко и дебело црево, и клоака}
  • Кљун – служи за хватање, прихватање и узимање хране.
  • Вољка – кесасто проширење једњака у коме се храна сакупља, складишти и размекшава пре даљег варења.
  • Преджелудац – жлездани део желуца у коме се луче сокови за варење.
  • Мишићни желудац (бубац) – орган са снажним мишићним зидовима; садржи ситне прогутане каменчиће и песак (гастролите) који механички ситне и мељу тврду храну (нпр. семењаче).
  • Црева – место где се наставља варење и врши упијање хранљивих састојака.
  • Клоака – заједнички завршни отвор кроз који се избацују несварени остаци хране, као и мокраћа из бубрега.
Облик, величина и грађа кљуна директно зависе од врсте хране коју птица користи и начина на који до ње долази.
Тип исхране Карактеристике кљуна Пример птице
Месоједи (грабљивице) Снажан, оштар и повијен врх за кидање меса плена Мишар, орао, сова
Рибоједи Дугачак, оштар и шиљаст за хватање клизавог плена (риба и рачића) Водомар
Семеноједи Кратак, дебео, јак и конусан за ломљење чврстих семенки Врабац
Инсектоједи Танак, раван и шиљаст за хватање инсеката у лету или на биљкама Трстењак
Нектароједи Изузетно дуг, танак и цеваст за узимање нектара из дубоких цветова Колибри
Исхрана биљем и процеђивање воде Спљоштен и широк са назубљеним ивицама за филтрирање воде и сечење траве Гуска, патка
Храњење ларвама испод коре Чврст, длетаст кљун за бушење дрвета Детлић
Исхрана кишним глистама Издужен и прав за извлачење глиста из влажног земљишта Дрозд
Типови исхране: Организми се према начину исхране деле на аутотрофе (фотоаутотрофи и хемоаутотрофи) и хетеротрофе (биљоједи, месоједи, сваштоједи и разлагачи).
Варење: Одвија се уз помоћ ензима и може бити унутарћелијско (у хранљивој вакуоли, нпр. амеба) или ванћелијско/спољашње (нпр. пауци који разлажу плен пре уношења).
Особености птица: Птице храну ситне у мишићном желуцу (бупцу) уз помоћ прогутаних каменчића, храну претходно омекшавају у вољци, а несварене материје избацују кроз клоаку.
Еволутивна прилагођеност: Облик и чврстина кљуна код птица савршено одговарају врсти хране коју узимају (од танких цевастих за нектар до масивних конусних за семе или повијених за месо).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: