Најважније из лекције
План-резиме
-
Значај хране за жива бића
- Храна је извор енергије која се ослобађа њеним разлагањем.
- Енергија се користи за одржавање живота: раст, развиће, кретање, дисање, размножавање, као и за изградњу и обнову ћелија.
-
Типови исхране живих бића
- Аутотрофи (произвођачи) - сами стварају органске материје из неорганских:
- Фотоаутотрофи - користе светлосну енергију Сунца (биљке, алге, цијанобактерије).
- Хемоаутотрофи - користе хемијску енергију неорганских једињења (нпр. гвожђевите бактерије користе соли гвожђа).
- Хетеротрофи (потрошачи) - хране се готовим органским материјама (животиње, гљиве, већина бактерија):
- Биљоједи - хране се биљкама (нпр. европски зец).
- Месоједи - хране се другим животињама (нпр. сова кукувија, гуштер зелембаћ).
- Сваштоједи - хране се и биљном и животињском храном (нпр. јеж, миш).
- Разлагачи - хране се угинулим организмима, њиховим излучевинама или одбаченим деловима (опало лишће).
- Аутотрофи (произвођачи) - сами стварају органске материје из неорганских:
-
Процес варења хране
- Ензими - беланчевине које омогућавају хемијско разлагање сложених хранљивих честица на једноставније делове.
- Унутарћелијско варење - одвија се унутар саме ћелије:
- Карактеристично за једноћелијске организме (нпр. амеба) и простије вишећелијске животиње.
- Храна се уноси у ћелију где се формира хранљива вакуола, у којој ензими разлажу храну, а несварени остаци се избацују напоље.
- Ванћелијско и спољашње варење:
- Код већине сложенијих животиња одвија се у посебним органима за варење.
- Код паука започиње ван тела - паук убризгава отров да паралише плен, а затим пљувачне жлезде луче ензиме у жртву који је претварају у течност, након чега паук предњим цревом усисава течни садржај.
-
Прилагођености органа за варење и узимање хране код птица
- Органи за варење:
- Вољка - кесасто проширење једњака које служи за сакупљање и размекшавање хране.
- Преджелудац и мишићни желудац (бубац) - у бупцу се храна ситни и меље уз помоћ снажних мишића и прогутаних каменчића и песка (замена за зубе).
- Црева и клоака - храна се даље вари у цревима, а несварени остаци се заједно са мокраћом избацују кроз заједнички отвор (клоаку).
- Облик и улога кљуна:
- Кљун чине кости горње и доње вилице; служи за лов, прихватање и узимање хране, исхрану младих и дотеривање перја.
- Облик и величина кљуна директно зависе од врсте исхране:
- За месо (нпр. мишар - оштар, савијен).
- За рибу и рачиће (нпр. водомар).
- За семење и зрневље (нпр. врабац, петао - кратак, чврст).
- За биљну храну/траву (нпр. гуска - пљоснат).
- За инсекте и ларве (нпр. трстењак, детлић).
- За кишне глисте (нпр. дрозд).
- За нектар из цветова (нпр. колибри - дуг, танак).
- Органи за варење:
Исхрана је процес којим жива бића уносе и користе храну као извор енергије и градивних материја за одржавање живота, раст, обнављање ћелија и размножавање.
Аутотрофи (произвођачи) – организми који сами стварају органске материје из неорганских једињења. Према извору енергије деле се на:
- Фотоаутотрофи – користе светлосну енергију Сунца у процесу фотосинтезе (биљке, алге, цијанобактерије).
- Хемоаутотрофи – користе хемијску енергију насталу оксидацијом неорганских једињења (нпр. гвожђевите бактерије које користе соли гвожђа, археје).
Хетеротрофи (потрошачи) – организми који узимају готове органске материје хранећи се другим бићима или њиховим остацима. У њих спадају:
- Биљоједи (хербивори) – хране се искључиво биљном храном (нпр. европски зец).
- Месоједи (карнивори) – хране се другим животињама (нпр. зелембаћ, сова).
- Сваштоједи (омнивори) – хране се и биљном и животињском храном (нпр. јеж, миш).
- Разлагачи (сапротрофи) – разлажу угинуле организме, њихове излучевине и одбачене делове (нпр. опало лишће).
Ензими су специфичне беланчевине које омогућавају разлагање сложених хранљивих материја на једноставније делове.
1. Унутарћелијско варење
Карактеристично је за једноћелијске организме (нпр. амеба) и простије вишећелијске животиње. Одвија се унутар саме ћелије.
Амеба својим телом обухвата честицу хране и формира хранљиву вакуолу. У вакуолу се луче ензими који разлажу храну, хранљиве материје одлазе у цитоплазму, а несварени остаци се избацују ван ћелије.
2. Ванћелијско (спољашње) варење
Варење које почиње или се у потпуности одвија ван ћелија организма.
Пример варења код паука:
- Паук убацује отров у уловљени плен како би га паралисао.
- У тело жртве убризгава ензиме из пљувачних жлезда.
- Ензими разлажу унутрашњост плена у течну масу.
- Паук својим предњим цревом (сисаљком) усисава течни садржај и наставља варење унутар црева.
Пошто птице немају зубе нити пљувачне жлезде, њихов систем за варење има посебне прилагођености за обраду чврсте хране.
- Кљун – служи за хватање, прихватање и узимање хране.
- Вољка – кесасто проширење једњака у коме се храна сакупља, складишти и размекшава пре даљег варења.
- Преджелудац – жлездани део желуца у коме се луче сокови за варење.
- Мишићни желудац (бубац) – орган са снажним мишићним зидовима; садржи ситне прогутане каменчиће и песак (гастролите) који механички ситне и мељу тврду храну (нпр. семењаче).
- Црева – место где се наставља варење и врши упијање хранљивих састојака.
- Клоака – заједнички завршни отвор кроз који се избацују несварени остаци хране, као и мокраћа из бубрега.
Облик, величина и грађа кљуна директно зависе од врсте хране коју птица користи и начина на који до ње долази.
| Тип исхране | Карактеристике кљуна | Пример птице |
|---|---|---|
| Месоједи (грабљивице) | Снажан, оштар и повијен врх за кидање меса плена | Мишар, орао, сова |
| Рибоједи | Дугачак, оштар и шиљаст за хватање клизавог плена (риба и рачића) | Водомар |
| Семеноједи | Кратак, дебео, јак и конусан за ломљење чврстих семенки | Врабац |
| Инсектоједи | Танак, раван и шиљаст за хватање инсеката у лету или на биљкама | Трстењак |
| Нектароједи | Изузетно дуг, танак и цеваст за узимање нектара из дубоких цветова | Колибри |
| Исхрана биљем и процеђивање воде | Спљоштен и широк са назубљеним ивицама за филтрирање воде и сечење траве | Гуска, патка |
| Храњење ларвама испод коре | Чврст, длетаст кљун за бушење дрвета | Детлић |
| Исхрана кишним глистама | Издужен и прав за извлачење глиста из влажног земљишта | Дрозд |
Типови исхране: Организми се према начину исхране деле на аутотрофе (фотоаутотрофи и хемоаутотрофи) и хетеротрофе (биљоједи, месоједи, сваштоједи и разлагачи).
Варење: Одвија се уз помоћ ензима и може бити унутарћелијско (у хранљивој вакуоли, нпр. амеба) или ванћелијско/спољашње (нпр. пауци који разлажу плен пре уношења).
Особености птица: Птице храну ситне у мишићном желуцу (бупцу) уз помоћ прогутаних каменчића, храну претходно омекшавају у вољци, а несварене материје избацују кроз клоаку.
Еволутивна прилагођеност: Облик и чврстина кљуна код птица савршено одговарају врсти хране коју узимају (од танких цевастих за нектар до масивних конусних за семе или повијених за месо).
Варење: Одвија се уз помоћ ензима и може бити унутарћелијско (у хранљивој вакуоли, нпр. амеба) или ванћелијско/спољашње (нпр. пауци који разлажу плен пре уношења).
Особености птица: Птице храну ситне у мишићном желуцу (бупцу) уз помоћ прогутаних каменчића, храну претходно омекшавају у вољци, а несварене материје избацују кроз клоаку.
Еволутивна прилагођеност: Облик и чврстина кљуна код птица савршено одговарају врсти хране коју узимају (од танких цевастих за нектар до масивних конусних за семе или повијених за месо).
