Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам и тип исхране биљака
- Биљке су аутотрофни организми јер саме себи производе храну.
- За производњу хране неопходна им је светлосна енергија (сунчева или вештачка).
-
Дефиниција и ток фотосинтезе
- Фотосинтеза је процес у коме се уз помоћ светлости од неорганских материја ствара органска храна (шећер) и ослобађа кисеоник.
- Улазне материје (реактанти):
- Вода - биљка је упија из земљишта преко корена.
- Угљен-диоксид - биљка га узима из ваздуха.
- Светлосна енергија - извор енергије за процес.
- Излазне материје (производи):
- Шећер - основни производ (храна).
- Кисеоник - споредни производ који се ослобађа у ваздух или воду.
- Шема процеса: угљен-диоксид + вода + светлосна енергија (уз хлорофил) $\rightarrow$ шећер + кисеоник.
-
Место одвијања фотосинтезе
- Одвија се у ћелијским органелама које се зову хлоропласти.
- Хлоропласти садрже хлорофил - зелени пигмент који упија светлост и даје биљкама зелену боју.
-
Биљни делови који врше фотосинтезу
- Сви делови биљке зелене боје (који садрже хлорофил) могу да врше фотосинтезу:
- Листови - главни органи за фотосинтезу код већине биљака.
- Стабло, цвет, плод и семе - само уколико су зелене боје.
- Корен скоро никада не садржи хлорофил, па не врши фотосинтезу.
- Сви делови биљке зелене боје (који садрже хлорофил) могу да врше фотосинтезу:
-
Значај фотосинтезе
- За саму биљку: шећер служи као извор енергије (гориво за животне процесе) и као градивни материјал за раст.
- За остала жива бића: ослобађа кисеоник неопходан за дисање већине организама на Земљи.
Аутотрофни организми су организми (попут биљака) који имају способност да сами себи производе храну користећи светлосну енергију.
Фотосинтеза је основни биохемијски процес у којем биљке производе храну (шећер) из неорганских једињења (угљен-диоксида и воде) користећи светлосну енергију, при чему се у спољашњу средину ослобађа кисеоник.
\[ \text{угљен-диоксид} + \text{вода} \xrightarrow[\text{хлорофил}]{\text{светлосна енергија}} \text{шећер} + \text{кисеоник} \]
Неопходни услови за одвијање фотосинтезе су присуство светлости (сунчеве или вештачке) и зеленог пигмента хлорофила.
- Вода (\( \text{H}_2\text{O} \)) – биљка је упија преко корена из земљишта.
- Угљен-диоксид (\( \text{CO}_2 \)) – биљка узима из ваздуха преко листова.
- Светлосна енергија – апсорбује се од Сунца или вештачког извора светлости.
Хлоропласти су ћелијске органеле биљне ћелије у којима се обавља процес фотосинтезе.
Хлорофил је пигмент зелене боје смештен у хлоропластима који има улогу да упија светлосну енергију неопходну за фотосинтезу.
Делови биљке: Фотосинтезу могу да врше сви делови биљке који садрже хлорофил (најчешће листови, а ређе зелена стабла, зелени цветови или плодови). Корен по правилу не садржи хлорофил, те не може вршити фотосинтезу.
Шећер (храна) – настали шећер биљка троши као извор енергије за све своје животне процесе или га уграђује у своја ткива током раста и развоја.
Кисеоник (\( \text{O}_2 \)) – ослобађа се у околну средину (ваздух или воду) и неопходан је за дисање већине живих бића на Земљи.
Фотосинтеза представља један од најважнијих процеса на Земљи јер обезбеђује примарну органску храну за живи свет и одржава стални ниво кисеоника у атмосфери.
Шта је фотосинтеза: Процес стварања органске хране (шећера) из неорганских материја (\(\text{CO}_2\) и \(\text{H}_2\text{O}\)) уз помоћ светлости.
Где се врши: У хлоропластима који садрже зелени пигмент хлорофил (углавном у листовима).
Улазне материје: Угљен-диоксид (из ваздуха), вода (преко корена) и светлосна енергија.
Крајњи производи: Шећер (који биљка користи за енергију и раст) и кисеоник (који се ослобађа за дисање свих живих бића).
Где се врши: У хлоропластима који садрже зелени пигмент хлорофил (углавном у листовима).
Улазне материје: Угљен-диоксид (из ваздуха), вода (преко корена) и светлосна енергија.
Крајњи производи: Шећер (који биљка користи за енергију и раст) и кисеоник (који се ослобађа за дисање свих живих бића).
