Корице уџбеника

1.18. Дисање

Изабери решење задатка:

Задатак 13

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Појам и типови дисања

    1. Спољашње дисање (размена гасова):
      • Процес узимања кисеоника ($\text{O}_2$) из спољашње средине и избацивања угљен-диоксида ($\text{CO}_2$).
    2. Ћелијско (унутрашње) дисање:
      • Хемијски процес који се одвија у митохондријама сваке ћелије.
      • Уз присуство кисеоника разграђује се шећер, при чему настају угљен-диоксид и вода, уз ослобађање енергије неопходне за животне процесе.
  2. Систем органа за дисање код човека

    1. Пут ваздуха (дисајни путеви):
      • Носна шупљина: пречишћава, загрева и влажи удахнути ваздух.
      • Ждрело: мишићно-слузокожни орган где се укрштају путеви хране и ваздуха.
      • Душник: цевасти орган који спроводи ваздух ка плућима.
      • Бронхије (душнице): две главне гране душника које улазе у лево и десно плућно крило.
      • Бронхиоле: мање гране настале рачвањем бронхија.
      • Плућни мехурићи (алвеоле): сићушне структуре на крају бронхиола, густо обавијене крвним капиларима.
    2. Механизам размене гасова у алвеолама:
      • Кисеоник из алвеола прелази кроз танке зидове у крв (капиларе) и разноси се до ћелија.
      • Угљен-диоксид из крви прелази у алвеоле ради издисања.
    3. Плућа и покрети дисања:
      • Плућа су грађена од левог (два режња) и десног крила (три режња).
      • Удисај: дијафрагма се грчи и спушта надоле, међуребарни мишићи шире грудни кош, притисак опада и ваздух улази у плућа.
      • Издисај: дијафрагма се опушта и подиже нагоре, грудни кош се скупља, а ваздух се истискује напоље.
      • Мањи део размене гасова (око 1%) обавља се и преко коже.
  3. Размена гасова код других живих бића

    1. Птице:
      • Имају најефикаснији систем за дисање због високих енергетских потреба при летењу.
      • Поседују плућа и пет пари ваздушних кеса које служе као резервоари ваздуха, појачавају проветравање плућа и смањују густину тела.
    2. Инсекти:
      • Дишу путем трахеја (систем разгранатих цевчица).
      • Трахеје се отварају на површини тела и директно доводе кисеоник до свих ћелија, без помоћи крвотока.
    3. Водоземци:
      • Одрасле јединке дишу преко плућа и преко влажне, слузаве коже.
      • Ларве (пуноглавци) дишу помоћу спољашњих шкрга и преко коже.
    4. Рибе и водени организми:
      • Дишу помоћу шкрга које садрже бројне шкржне листиће богате капиларима.
      • Користе кисеоник растворен у води захваљујући сталном протоку воде кроз шкрге.
    5. Биљке:
      • Дишу непрекидно (и дању и ноћу) узимајући кисеоник из ваздуха или воде преко свих органа.
      • Кисеоник им је, као и животињама, неопходан за ослобађање енергије потребне за животне функције (клијање, раст и развој).
Дисање је основни животни процес размене гасова између организма и спољашње средине, при чему се узима кисеоник (\(O_2\)), а избацује угљен-диоксид (\(CO_2\)).
Спољашње дисање представља физичку размену гасова између тела (дисајних органа) и спољашње средине (удисање \(O_2\) и издисање \(CO_2\)).
Ћелијско (унутрашње) дисање је биохемијски процес који се одвија у митохондријама сваке ћелије, где се уз присуство кисеоника разграђују органске материје (шећери) ради ослобађања неопходне животне енергије.
\[\text{глукоза (шећер)} + \text{кисеоник } (O_2) \longrightarrow \text{угљен-диоксид } (CO_2) + \text{вода } (H_2O) + \text{ЕНЕРГИЈА}\] Хемијска реакција ћелијског дисања у митохондријама.
Ваздух приликом удисаја пролази кроз низ дисајних органа следећим редоследом:
  1. Носна шупљина – загрева, влажи и пречишћава ваздух од честица прашине и микроорганизама помоћу слузокоже и трепљи.
  2. Ждрело – мишићно-слузокожни орган у којем се укрштају путеви ваздуха и хране.
  3. Душник – еластична цев изграђена од хрскавичавих полупрстенова која спроводи ваздух ка плућима.
  4. Бронхије (душнице) – гране душника (лева и десна) које улазе у одговарајуће плућно крило.
  5. Бронхиоле – ситнији огранци бронхија унутар плућа.
  6. Плућни мехурићи (алвеоле) – завршни мехурасти делови бронхиола у којима се врши размена гасова.
{Шематски приказ алвеоле оплетене мрежом крвних капилара; стрелицама је приказан прелазак кисеоника из алвеоле у крв и прелазак угљен-диоксида из крви у алвеолу.}
Човек има око 500 милиона алвеола чиме се остварује огромна респираторна површина. Алвеоле су обавијене густом мрежом капилара. Кисеоник прелази у крв (везује се за хемоглобин), а угљен-диоксид прелази из крви у алвеоле и издише се.
Око 1% размене гасова код човека обавља се и преко коже (углавном одавање \(CO_2\)). Десно плућно крило има 3 режња, а лево 2 режња (мање је због положаја срца).
Плућа немају сопствене мишиће, већ се шире и скупљају под дејством респираторних мишића – пре свега дијафрагме (пречаге) и међуребарних мишића.
Фаза дисања Рад дијафрагме Грудни кош и плућа Кретање ваздуха
Удисај (инспирација) Грчи се и помера надоле (спушта се за 1,5–7 cm) Грудни кош се шири, плућа се растежу Ваздух богат са \(O_2\) улази у плућа
Издисај (експирација) Опушта се и помера нагоре Грудни кош се скупља, плућа се сужавају Ваздух богат са \(CO_2\) истискује се напоље
Повећана концентрација \(CO_2\) у крви (нпр. током трчања или вежбања) шаље сигнал мозгу да убрза и продуби дисање како би се избацио вишак гаса и унео кисеоник.
Органи за дисање су прилагођени животној средини и начину живота организма:
Група организама Органи за дисање Карактеристике процеса
Птице Плућа + 5 пари ваздушних кеса Најефикаснији респираторни систем; ваздушне кесе омогућавају стално струјање свежег ваздуха кроз плућа и олакшавају тело при лету.
Инсекти Трахеје (густа мрежа цевчица) Ваздух улази кроз отворе (стигме) и трахејама се доводи директно до сваке ћелије без посредовања крвотока.
Водоземци Плућа, влажна кожа и шкрге (код ларви) Одрасле јединке дишу плућима и преко слузаве коже (кожно дисање је код неких врста заступљено и преко 70%).
Рибе и водене животиње Шкрге (шкржни листићи) Шкржни листићи су богато снабдевени капиларима; узимају кисеоник растворен у води која струји преко њих.
Биљке Стоме и ћелијска површина Биљке дишу непрекидно (и дању и ноћу), трошећи кисеоник и ослобађајући \(CO_2\) за потребе ослобађања енергије.
Дисање: Састоји се од спољашњег (размена \(O_2\) и \(CO_2\) између тела и средине) и ћелијског дисања (ослобађање енергије у митохондријама уз утрошак \(O_2\)).
Пут ваздуха код човека: Носна шупљина \(\rightarrow\) ждрело \(\rightarrow\) душник \(\rightarrow\) бронхије \(\rightarrow\) бронхиоле \(\rightarrow\) плућни мехурићи (алвеоле, где се врши размена са крвљу у капиларима).
Механика: Удисај настаје спуштањем дијафрагме и ширењем грудног коша; издисај подизањем дијафрагме и скупљањем грудног коша.
Разноврсност у природи: Птице користе плућа и ваздушне кесе; инсекти трахеје; водоземци плућа и влажну кожу; рибе шкрге; биљке дишу непрекидно (и дању и ноћу).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: