Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам микроскопа и порекло назива
- Микроскоп је оптички уређај за посматрање објеката невидљивих голим оком (од грчких речи микрос – мали и скопеин – посматрати, видети).
- Реч микроскоп први је употребио Ђовани Фабер (1625).
- Врсте микроскопа:
- Светлосни микроскоп – користи светлост за осветљавање препарата; састоји се од оптичких делова (окулар, објектив, огледало) и механичких делова (постоље, ручица, цев, сточић, револвер, велики завртањ).
- Електронски микроскоп – направљен 1931. године (Ернст Руска и Макс Кнол); користи сноп електрона и омогућава знатно већа увеличања.
- Криоелектронска микроскопија – савремена метода посматрања замрзавањем делова објекта (развој награђен Нобеловом наградом 2017).
-
Историја открића ћелије и микроорганизама
- Роберт Хук (1665) – први је описао и именовао ћелију посматрајући под микроскопом пресек мртвог биљног ткива плуте (назвао их према латинској речи cella – мала соба).
- Антони ван Левенхук (1674) – усавршио једноставне микроскопе и први посматрао живе микроорганизме и живе ћелије (крвне ћелије, квасац, сперматозоиде, бића у капи воде).
-
Ћелијска теорија
- Оснивачи:
- Матијас Шлајден (1838) – доказао да су све биљке изграђене од ћелија.
- Теодор Шван (1839) – доказао да су све животиње изграђене од ћелија.
- Роберт Ремак (1855) – доказао да нове ћелије настају деобом постојећих живих ћелија.
- Основне поставке ћелијске теорије:
- Сва жива бића на Земљи изграђена су од једне или више ћелија.
- Ћелија је основна грађевна и функционална јединица живота у којој се одвијају сви животни процеси.
- Нове ћелије настају искључиво од већ постојећих живих ћелија.
- Оснивачи:
Микроскоп (грч. micros – мали, skopein – посматрати) је оптички инструмент који омогућава посматрање објеката који се не могу видети голим оком. Назив је први употребио Ђовани Фабер (1625).
| Делови светлосног микроскопа | Елементи | Улога |
|---|---|---|
| Оптички делови | Окулар, објективи, огледало (или светлосни извор) | Преламају и усмеравају светлост, стварају увећану слику објекта. |
| Механички делови | Постоље, ручица, тубус (цев), сточић, револвер, велики и мали завртањ | Повезују делове, носе препарат и омогућавају изоштравање слике. |
\[ \text{Укупно увеличање} = \text{увеличање окулара} \times \text{увеличање објектива} \]
Пример: Ако окулар увеличава \( 10\times \), а објектив \( 40\times \), укупно увеличање микроскопа је \( 10 \times 40 = 400\times \).
Електронски микроскоп (конструисан 1931, Ернст Руска и Макс Кнол) – уместо светлости користи сноп електрона. Омогућава више стотина хиљада пута веће увеличање у односу на светлосни микроскоп и детаљно посматрање унутрашњих делова ћелије.
Роберт Хук (1665) – енглески научник који је први открио и описао ћелију. Посматрајући танак пресек мртвог ткива плуте под микроскопом, уочио је ситне шупљине које су га подсетиле на манастирске собе (келије). Дао им је назив ћелије (лат. cella – мала соба).
Антони ван Левенхук (1674) – холандски истраживач који је усавршио сочива микроскопа и први посматрао живе микроорганизме у капи барске воде, као и живе ћелије крви, квасца и сперматозоиде.
Основе ћелијске теорије поставили су немачки научници Матијас Шлајден (1838, ботаничар) и Теодор Шван (1839, зоолог), а допунио ју је Роберт Ремак (1855).
Основне поставке ћелијске теорије:
- Сва жива бића на Земљи сачињена су од једне или више ћелија.
- Ћелија је основна јединица грађе и живота - у њој се одвијају сви основни животни процеси.
- Нове ћелије настају искључиво деобом већ постојећих живих ћелија.
Микроскоп: Оптички уређај неопходан за посматрање ћелија. Укупно увеличање се рачуна множењем увеличања окулара и објектива. Постоје светлосни (користе светлост) и електронски микроскопи (користе сноп електрона).
Прва открића: Роберт Хук (1665) први је употребио термин ћелија посматрајући плуту; Антони ван Левенхук (1674) први је посматрао живе једноћелијске организме.
Ћелијска теорија: Творци су Шлајден, Шван и Ремак. Према овој теорији, сви организми су грађени од ћелија, ћелија је основна функционална јединица свих бића, а свака ћелија настаје од већ постојеће живе ћелије.
Прва открића: Роберт Хук (1665) први је употребио термин ћелија посматрајући плуту; Антони ван Левенхук (1674) први је посматрао живе једноћелијске организме.
Ћелијска теорија: Творци су Шлајден, Шван и Ремак. Према овој теорији, сви организми су грађени од ћелија, ћелија је основна функционална јединица свих бића, а свака ћелија настаје од већ постојеће живе ћелије.
