Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам ћелије
- Основна јединица грађе и функције свих живих бића.
- Функционише попут минијатурне фабрике у којој се непрестано одвијају сложени биохемијски процеси.
-
Основни делови ћелије
- Ћелијска мембрана
- Танак, еластичан спољашњи омотач са ситним отворима (порама).
- Улоге: заштита ћелије, давање облика и размена материја са спољашњом средином.
- Кључна особина: селективна пропустљивост (способност одабира материја које улазе или излазе).
- Цитоплазма
- Течни унутрашњи садржај ћелије (око 80% чини вода, уз минералне соли, масти, беланчевине и шећере).
- Место одвијања кључних животних процеса у коме су смештене ћелијске органеле.
- Једро и организација наследног материјала
- Највећа органела (код еукариота), обавијена селективно пропустљивом једровом опном.
- ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина): дугачак конасти молекул који садржи сва упутства за изградњу и функционисање ћелије.
- Ген: део молекула ДНК који садржи упутство за одређену особину или функцију (синтезу беланчевина).
- Хромозоми: структуре у једру настале паковањем и груписањем молекула ДНК током ћелијске деобе (хијерархија: једро → хромозом → ДНК → ген).
- Подела према присутности једра:
- Еукариоти: организми чије ћелије имају право једро.
- Прокариоти (нпр. бактерије): једноставнији организми без правог једра, чија је прстенаста ДНК слободна у цитоплазми.
- Митохондрије
- Органеле са двоструком мембраном и сопственом прстенастом ДНК.
- Представљају „моторе” ћелије јер производе енергију неопходну за животне процесе.
- Бројније су у ћелијама које троше више енергије (нпр. мишићне ћелије).
- Ћелијска мембрана
-
Специфичности грађе биљне ћелије
- Ћелијски зид: омотач изграђен од целулозе који се налази изван мембране; пружа чврстину, облик и механичку заштиту.
- Хлоропласти: органеле са сопственом ДНК у којима се налази зелени пигмент хлорофил; у њима се одвија процес фотосинтезе (производња шећера коришћењем сунчеве енергије).
- Вакуоле:
- Код биљака: велике органеле које складиште воду и растворене супстанце, одржавајући унутрашњи притисак и чврстину биљке (при недостатку воде биљка вене).
- Код једноћелијских организама (нпр. папучица): контрактилне (пулсирајуће) вакуоле служе за избацивање вишка воде и штетних материја како ћелија не би пукла.
-
Разноврсност облика и величина ћелија
- Облик и величина директно зависе од специфичне функције коју ћелија обавља:
- Нервне ћелије: дуге и издужене ради преноса информација на даљину.
- Мишићне ћелије: издужена влакна са способношћу грчења и скраћивања за кретање.
- Епителијалне ћелије: спљоштене и збијене, служе као покривни слој и за упијање материја.
- Црвена крвна зрнца: прилагођена великој површини за размену гасова.
- Сперматозоиди: поседују бич који им омогућава кретање.
- Јајна ћелија: једна од највећих ћелија, богата резервним храњивим материјама за рани развој ембриона.
- Облик и величина директно зависе од специфичне функције коју ћелија обавља:
Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића.
Иако се ћелије разликују по облику, величини и улози, све имају сличан основни план грађе.
Основни делови сваке ћелије:
- Ћелијска мембрана: танак, еластичан омотач на површини ћелије.
- Штити ћелију и даје јој облик.
- Поседује селективну пропустљивост – способност да „одабира” које ће материје пропустити у ћелију или из ње кроз ситне ћелијске поре.
- Цитоплазма: унутрашњи течни део ћелије (око 80% чини вода, уз растворене минералне соли, беланчевине, масти и шећере). У њој се одвијају сви животни процеси.
- Ћелијске органеле: ситна телашца уроњена у цитоплазму која имају одређен облик, грађу и улогу („мали органи” ћелије).
Једро је најчешће највећа органела у ћелији, обавијена селективно пропустљивом једровом опном, која управља радом ћелије и садржи наследни материјал.
Организација наследног материјала:
\[ \text{Једро} \longrightarrow \text{Хромозоми} \longrightarrow \text{ДНК} \longrightarrow \text{Ген} \]
\[ \text{Једро} \longrightarrow \text{Хромозоми} \longrightarrow \text{ДНК} \longrightarrow \text{Ген} \]
- ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина): дугачак конасти молекул у коме су записана сва упутства за изградњу и функционисање ћелије.
- Ген: део молекула ДНК који представља упутство за одређену особину или функцију (синтезу беланчевина).
- Хромозом: структура од збијеног и организованог молекула ДНК која се уочава током ћелијске деобе.
- Еукариоти: организми са правим једром обавијеним мембраном (биљке, животиње, гљиве). ДНК је конастог облика.
- Прокариоти: организми без правог једра (бактерије). Њихова ДНК је прстенастог облика и налази се слободна у цитоплазми.
Митохондрије су ћелијске органеле у којима се у процесу ћелијског дисања ослобађа енергија неопходна за све животне процесе („мотори” ћелије).
- Обавијене су двоструком мембраном и имају сопствену прстенасту ДНК.
- Број митохондрија зависи од активности ћелије: ћелије које троше више енергије (нпр. мишићне ћелије) имају знатно већи број митохондрија.
- Прокариотски организми (бактерије) немају митохондрије, већ читава ћелија учествује у производњи енергије.
- Ћелијски зид: чврст омотач изграђен од целулозних влакана који се налази споља од ћелијске мембране. Даје биљној ћелији чврстину, заштиту и сталан облик.
- Хлоропласти: крупне органеле са двоструком мембраном и сопственом прстенастом ДНК, карактеристичне за аутотрофне организме (биљке). Садрже зелени пигмент хлорофил помоћу ког везују сунчеву енергију и обављају процес фотосинтезе (производња хране – шећера).
- Вакуоле: органеле у којима се складиште вода и минералне материје.
- Биљне вакуоле: крупне (често једна централна), пуне воде врше притисак на ћелијски зид и одржавају чврстину и усправан положај зељастих биљака.
- Контрактилне (пулсирајуће) вакуоле: код једноћелијских организама (нпр. папучице) ритмичким скупљањем и ширењем избацују вишак воде и штетне материје како ћелија не би пукла.
| Структура / Органела | Биљна ћелија | Животињска ћелија |
|---|---|---|
| Ћелијски зид | Има (од целулозе) | Нема |
| Хлоропласти (хлорофил) | Има | Нема |
| Вакуола | Једна велика (централна) | Мале или одсутне (осим контрактилних) |
| Митохондрије и једро | Има | Има |
Облик и величина ћелије директно су прилагођени њеној специфичној улози у организму:
- Нервне ћелије: имају дугачке наставке преко којих преносе информације кроз тело.
- Мишићне ћелије: издужене, састављене од влакана која се скраћују и омогућавају покретање.
- Црвена крвна зрнца (еритроцити): удубљеног облика ради повећане површине за размену гасова.
- Бела крвна зрнца (леукоцити): могу мењати облик како би се провукла између других ћелија и стигла до места инфекције.
- Јајна ћелија: највећа људска ћелија, округла, садржи хранљиве материје за рани развој ембриона.
- Сперматозоид: ситна, покретна ћелија са бичем за кретање.
- Епителне ћелије црева: на површини имају ресице за боље упијање сварене хране.
Основни делови еукариотске ћелије: ћелијска мембрана (селективно пропустљива), цитоплазма и једро (са ДНК, хромозомима и генима).
Енергија: митохондрије производе енергију за ћелијске процесе (посебно бројне у мишићним ћелијама).
Биљна наспрам животињске ћелије: биљна ћелија додатно поседује ћелијски зид (заштита и облик), хлоропласте са хлорофилом (фотосинтеза) и крупну централну вакуолу (чување воде и чврстина).
Прилагођеност грађе: облик и величина ћелије директно зависе од њене улоге (издужене нервне ћелије за сигнале, еластичне мишићне за покрет, покретни сперматозоиди са бичем).
Енергија: митохондрије производе енергију за ћелијске процесе (посебно бројне у мишићним ћелијама).
Биљна наспрам животињске ћелије: биљна ћелија додатно поседује ћелијски зид (заштита и облик), хлоропласте са хлорофилом (фотосинтеза) и крупну централну вакуолу (чување воде и чврстина).
Прилагођеност грађе: облик и величина ћелије директно зависе од њене улоге (издужене нервне ћелије за сигнале, еластичне мишићне за покрет, покретни сперматозоиди са бичем).
