Најважније из лекције
План-резиме
-
Основни подаци о спирогири
- Зелена алга са издуженим ћелијама повезаним у низове (конце).
- Станиште: Топле, стајаће и загађене воде (баре, локве, језера, бурад с кишницом, појила за стоку).
- Погодност за микроскопирање: Крупне ћелије са лако уочљивим структурама.
-
Поступак израде и посматрања препарата
- Пинцетом поставити неколико конаца алге на предметно стакло.
- Капаљком додати једну до две капи воде.
- Прекрити препарат покровним стакалцем.
- Посматрати под микроскопом - прво под малим, а затим под већим увећањем.
-
Грађа ћелије спирогире
- Ћелијски зид: Чврсти спољашњи слој који одржава облик ћелије.
- Ћелијска мембрана: Омотач испод зида који одваја унутрашњост од спољашње средине.
- Цитоплазма: Течни садржај који испуњава унутрашњост ћелије.
- Једро: Крупна органела која управља радом и процесима у ћелији.
- Хлоропласт: Зелена органела у облику спирално увијене траке (место где се врши фотосинтеза; даје име алги).
- Вакуола: Крупна органела испуњена ћелијским соком.
Спирогира је вишећелијска зелена алга чије су ћелије издужене и повезане у дугачке нити (конце).
Станиште: Живи у стајаћим, топлим и незагађеним или умерено загађеним водама - барама, локвама, језерима, бурадима са кишницом и појилима за стоку. На површини воде формира густу мрежу зелених конаца.
Због својих крупних ћелија, спиралних хлоропласта, великог једра и добро развијене вакуоле, спирогира представља одличан модел за микроскопско проучавање биљне ћелије.
Потребан прибор и материјал: микроскоп, конци алге спирогире, предметно стакло, покровно стакалце, пинцета, капалка и вода.
Мере опреза: Са предметним и покровним стаклом треба руковати пажљиво јер је ломљиво и може изазвати посекотине. Рад се обавља уз присуство одрасле особе.
Пинцетом узети један до два конца спирогире и поставити их на средину предметног стакла.
Капалком нанети једну до две капи воде директно преко конца алге.
Пажљиво спустити покровно стакалце преко узорка како се не би створили мехурићи ваздуха.
Поставити препарат на сточић микроскопа и посматрати узорак - прво под малим увећањем ради проналажења ћелија, а затим под већим увећањем ради уочавања појединачних органела.
- Ћелијски зид - чврст и еластичан спољашњи омотач који даје сталан облик ћелији и пружа механичку заштиту.
- Ћелијска мембрана - танак слој испод ћелијског зида који регулише промет материја између ћелије и спољашње средине.
- Цитоплазма - полутечна унутрашња средина у којој се налазе органеле и одвијају животни процеси.
- Једро - контролни центар ћелије који управља свим животним активностима и садржи наследни материјал.
- Хлоропласт - органела карактеристичног тракастог и спирално увијеног облика (по којој је спирогира добила име); садржи зелени пигмент хлорофил и у њој се обавља процес фотосинтезе.
- Вакуола - велика ћелијска шупљина испуњена ћелијским соком (водом и раствореним материјама), која одржава унутрашњи притисак ћелије.
Спирогира: Вишећелијска зелена кончаста алга која живи у стајаћим и споротекућим водама.
Микроскопски препарат: Прави се постављањем конца алге у кап воде између предметног и покровног стакла; посматра се прво под малим, а потом под већим увећањем.
Делови ћелије: Ћелијски зид, ћелијска мембрана, цитоплазма, једро, велика вакуола и спирално увијен хлоропласт (носилац фотосинтезе).
Микроскопски препарат: Прави се постављањем конца алге у кап воде између предметног и покровног стакла; посматра се прво под малим, а потом под већим увећањем.
Делови ћелије: Ћелијски зид, ћелијска мембрана, цитоплазма, једро, велика вакуола и спирално увијен хлоропласт (носилац фотосинтезе).
