Најважније из лекције
План-резиме
-
Подела једноћелијских организама (микроорганизама)
- Сви једноћелијски организми састоје се од само једне ћелије.
- Према унутрашњој организацији деле се на:
- Прокариоте – организми једноставне грађе без формираног једра и ћелијских органела (бактерије и археје).
- Еукариоте – организми сложеније грађе са правим једром у коме се налази ДНК и органелама (амеба, квасац).
-
Бактерије
- Грађа ћелије:
- Наследни материјал (прстенаста ДНК) – слободно pluta у цитоплазми (нема једро).
- Цитоплазма – густ унутрашњи садржај.
- Омотачи – ћелијска мембрана, заштитни ћелијски зид и код неких капсула.
- Наставци – бичеви (служе за кретање) и пили (кратки наставци за причвршћивање за подлогу).
- Облици: округле (коке), штапићасте (бацили) и остали спирални облици.
- Значај: узрочници болести и кварења хране, али и корисни организми (у цревној флори, производњи хране и витамина).
- Грађа ћелије:
-
Археје
- Прокариотски организми прилагођени животу у екстремним условима (велике морске дубине, термални извори), као и у цревима људи и преживара.
- Метаногене археје – стварају гас метан као производ свог метаболизма.
-
Амеба
- Припада еукариотским једноћелијским организмима из групе протиста.
- Грађа и функције:
- Поседује право једро са наследним материјалом, цитоплазму и ћелијску мембрану.
- Лажне ножице – наставци цитоплазме помоћу којих се креће и мења облик тела.
- Храњива вакуола – органела која служи за варење унете хране (бактерија и ситних честица).
- Контрактилна вакуола – скупља се и шири ради избацивања вишка воде из ћелије.
-
Квасац
- Једноћелијски еукариотски организам из царства гљива.
- Садржи ћелијску мембрану, цитоплазму, једро и вакуолу испуњену храњивим материјама.
- Размножавање: бесполно путем пупљења (стварањем пупољка на телу родитељске ћелије).
-
Значај Луја Пастера и биолошки процеси
- Ферментација (врење): процес у коме квасци и бактерије у средини сиромашној кисеоником разлажу шећере на алкохол или киселине уз ослобађање гасова (користи се у пекарству за дизање теста).
- Пастеризација: метод конзервирања загревањем хране и напитака на температуру испод 100 °C, чиме се уништавају патогени микроорганизми без промене укуса и квалитета производа.
Једноћелијски организми (микроорганизми) су жива бића чије је целокупно тело изграђено од само једне ћелије која обавља све животне процесе. Због малих димензија већином су видљиви само под микроскопом.
Према унутрашњој грађи и организацији ћелије, једноћелијски организми се деле на две основне групе:
- Прокариотски микроорганизми – ћелије једноставне грађе које немају формирано једро ни ћелијске органеле. Наследни материјал се налази слободно у цитоплазми (бактерије и археје).
- Еукариотски микроорганизми – ћелије сложеније грађе које имају право једро са мембраном (у којем се налази ДНК) и ћелијске органеле (амеба, квасац).
Бактерије су једноћелијски прокариотски организми веома малих димензија (1–5 микрометара).
- Наследни материјал (ДНК) – у облику је прстенасте структуре и налази се слободно у цитоплазми.
- Цитоплазма – густ унутрашњи садржај ћелије.
- Ћелијска мембрана – танак слој који обавија цитоплазму.
- Ћелијски зид – чврст омотач који пружа заштиту и даје облик ћелији.
- Капсула – додатни заштитни слој који поседује одређен број бактерија.
- Бич – дугачак наставак који служи за активно кретање.
- Пили – кратки наставци на површини који служе за причвршћивање за подлогу.
- Према облику могу бити: коке (округле/лоптасте), бацили (штапићасти) и спирални облици.
- Живе у свим животним срединама (земљиште, вода, ваздух, други организми).
- Неке бактерије изазивају болести и кварење хране, док су многе корисне (учествују у варењу у цревима, стварању витамина и производњи хране).
Археје су посебна група прокариота прилагођена животу у екстремно суровим условима (термални извори температуре 60–90 °C, велике морске дубине), али живе и у систему за варење људи и животиња (преживара).
Метаногене археје су врсте које као производ свог метаболизма стварају гас метан.
Амеба је еукариотски једноћелијски организам из групе протиста. Храни се бактеријама и ситним органским честицама.
- Ћелијска мембрана и цитоплазма – омотач и унутрашња маса ћелије.
- Једро – садржи наследни материјал (ДНК) обавијен мембраном.
- Лажне ножице – цитоплазматски наставци који служе за кретање и хватање хране; због њиховог сталног пружања и увлачења амеба нема сталан облик тела.
- Хранљива вакуола – мехурић у коме се обавља варење унете хране.
- Контрактилна вакуола – органела која се ритмично пуни и грчи, чиме избацује вишак воде из тела.
Квасац је еукариотски једноћелијски организам који припада гљивама.
- Грађа: ћелијска мембрана, цитоплазма, једро са наследним материјалом и вакуола са храњивим материјама.
- Размножавање: размножава се бесполно, процесом пупљења – на телу одрасле ћелије формира се мало испупчење (пупољак) које расте и формира нову јединку.
| Организам | Тип ћелије | Група | Карактеристичне структуре |
|---|---|---|---|
| Бактерија | Прокариотска (нема једро) | Бактерије | Прстенаста ДНК, ћелијски зид, капсула, бич, пили |
| Амеба | Еукариотска (има једро) | Протисти | Лажне ножице, хранљива и контрактилна вакуола |
| Квасац | Еукариотска (има једро) | Гљиве | Вакуола, размножавање пупљењем |
Ферментација (врење) је метаболички процес у коме микроорганизми (квасци и бактерије) разлажу шећере (угљене хидрате) без присуства или уз мало кисеоника.
Квасци у процесу врења ослобађају гасове (угљен-диоксид), што омогућава подизање теста, чинећи хлеб и пецива меким и ваздушастим.
Пастеризација је поступак конзервирања хране и течности који је открио француски микробиолог Луј Пастер.
Састоји се од загревања намирница на температуру нижу од 100 °C, чиме се уништавају штетни микроорганизми и спречава кварење хране, а да се притом не мењају њен квалитет и укус.
Подела микроорганизама: Једноћелијски организми обављају све животне функције у оквиру једне ћелије. Деле се на прокариоте (без једра – бактерије, археје) и еукариоте (са једром – амеба, квасац).
Специфичности представника:
Специфичности представника:
- Бактерије: имају прстенасту ДНК у цитоплазми, ћелијски зид, а често капсулу, бичеве и пиле.
- Археје: прокариоти екстремних станишта; метаногене археје производе метан.
- Амеба: протист променљивог облика тела; креће се и храни лажним ножицама, поседује хранљиву и контрактилну вакуолу.
- Квасац: једноћелијска гљива; размножава се пупљењем.
