Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам и одлике колоније 1.1. Колонија представља групу међусобно повезаних ћелија у којој свака јединка задржава своју самосталност. 1.2. Ћелије су повезане слабим везама и посебним структурама; уколико се колонија распадне, појединачне ћелије настављају самосталан живот или оснивају нове колоније. 1.3. Прилагођеност (адаптација): формирање колонија омогућава одбрану од предатора, одржавање тела у горњим слојевима воде, штедњу енергије и лакше размножавање.
-
Колоније код прокариота (цијанобактерије) 2.1. Једина група бактерија која ствара колоније. 2.2. Облици колонија: 2.2.1. Плочасте (нпр. Merismopedia). 2.2.2. Лоптасте (нпр. Nostoc).
-
Колоније код еукариота (зелене алге) 3.1. Најчешће насељавају горње слојеве стајаћих вода. 3.2. Број ћелија у колонијама варира (често 2, 4, 8, 16, 32 или више). 3.3. Примери: 3.3.1. Волвокс (Volvox) – лоптаста колонија од чак до 50.000 ћелија распоређених у једном површинском слоју, испуњена течношћу; у унутрашњости образује младе колоније бесполним путем. 3.3.2. Сценедезмус (Scenedesmus) – у природи гради колоније ради заштите од предатора, док у лабораторијским условима без предатора живи као једноћелијски организам. 3.3.3. Гонијум (Gonium) и Пандорина (Pandorina).
-
Појава и еволуција вишећелијскости 4.1. Временски оквир еволуције: 4.1.1. Пре око 3,8 милијарди година – настанак првих једноћелијских организама, а потом и колонијалних облика. 4.1.2. Пре око 1,9 милијарди година – настанак првих правих вишећелијских организама. 4.2. Разлика између колоније и вишећелијског организма: 4.2.1. Код вишећелијских организама постоји чврсто удруживање, стварање заштитног површинског слоја и подела рада. 4.2.2. Ћелије се групишу у ткива и строго су специјализоване за одређене функције, због чега не могу самостално опстати након одвајања. 4.3. Предности вишећелијскости: веће тело, већа ефикасност целог организма и лакше очување енергије.
Колонијални организми се јављају и код прокариота и код еукариота:
1. Прокариотске колоније (цијанобактерије)
- Од свих бактерија, једино цијанобактерије граде праве колоније.
- Облици колонија:
- Плочасте колоније – састављене од правилно распоређених појединачних ћелија (нпр. Меризмопедија).
- Лоптасте и кончасте колоније – састављене од вишећелијских нити или кугличастих скупина (нпр. Носток).
2. Еукариотске колоније (зелене алге)
Веома су честе у горњим слојевима стајаћих вода. Број ћелија у колонији може бити 2, 4, 8, 16, 32 или чак више десетина хиљада.
- Волвокс (Volvox): Најсложенија колонијална зелена алга лоптастог облика која садржи и до 50.000 ћелија.
- Ћелије се налазе у једном површинском слоју, док је унутрашњост лопте испуњена течношћу.
- У унутрашњости се уочавају мање кугле – то су младе (ћерке) колоније настале бесполним размножавањем.
- Остали примери: Сценедезмус (Scenedesmus), Пандорина (Pandorina), Гонијум (Gonium).
Удруживање у колоније настало је као адаптација (прилагођеност) на услове живота у води.
- Заштита од предатора: Већа заједничка маса отежава ситним грабљивицама да прогутају организам.
- Лакше одржавање у води: Већа површина омогућава лакше лебдење у горњим слојевима воде где има највише светлости за фотосинтезу.
- Енергетска ефикасност: Уштеда енергије при кретању и лакши долазак до храњивих материја.
- Лакше размножавање: Брзо и ефикасно стварање нових јединки.
Колоније представљају еволутивни мост између једноћелијских и вишећелијских бића.
Разлика између колоније и вишећелијског организма
| Особина | Колонијални организам | Вишећелијски организам |
|---|---|---|
| Специјализација ћелија | Нема поделе рада (све ћелије врше све функције). | Ћелије су строго специјализоване за одређене улоге и груписане у ткива. |
| Самосталност ћелија | Ћелија може да преживи ако се колонија распадне. | Ћелије су међузависне и не могу живети самостално ако се издвоје из ткива. |
| Повезаност | Слабе везе између јединки. | Чврсте међућелијске везе и функционално јединство целог тела. |
Представници: Цијанобактерије (прокариоти: Носток, Меризмопедија) и зелене алге (еукариоти: Волвокс, Сценедезмус, Пандорина).
Еволутивне предности: Заштита од предатора, лакше лебдење у води, штедња енергије и ефикасније размножавање.
Вишећелијски организми: Настали су пре око 1,9 милијарди година специјализацијом ћелија и поделом рада (формирање заштитног омотача и ткива), при чему појединачне ћелије губе способност самосталног живота.
