Најважније из лекције
План-резиме
-
Вишећелијски организми
- Грађени су од већег броја ћелија различитих облика и специфичних улога које остварују међусобну комуникацију и усклађено функционишу као целина.
- Главне групе вишећелијских организама су гљиве, биљке и животиње.
-
Гљиве
- Опште одлике: Еукариотски организми који немају ткива ни органе; према начину исхране су хетеротрофи (разлажу угинуле организме или паразитирају и изазивају болести).
- Грађа тела:
- Мицелија: Тело гљиве смештено у подлози, сачињено од мреже кончастих ћелија – хифа.
- Плодоносно тело (печурка): Развија се из мицелије и служи за размножавање; састоји се од дршке и шеширића (клобука).
- Споре: Округла или овална телашца смештена са доње стране шеширића која служе за размножавање.
- Значај и врсте: Могу бити јестиве (нпр. прави/храстов вргањ, шампињони) или отровне (нпр. лудара).
-
Биљке
- Опште одлике: Аутотрофни организми који процес стварања хране врше путем фотосинтезе (коришћењем сунчеве енергије, угљен-диоксида и воде); чине основу опстанка живота на Земљи.
- Нивои организације: Тело се састоји од ћелија, ткива и органа (немају системе органа).
- Биљни органи и њихове улоге:
- Корен: Упија воду и минералне соли из земљишта и учвршћује биљку за подлогу.
- Стабло: Повезује биљне делове и спроводи воду, минерале и храну (може бити зељасто или дрвенасто).
- Лист: Место одвијања фотосинтезе; зелене је боје због присуства пигмента хлорофила.
- Цвет: Орган за полно размножавање.
- Плод: Настаје након оплођења и штити семе.
- Семе: Садржи клицу (заметак) будуће младе биљке и хранљиве материје.
- Прилагођености: Неке биљке су месождерке (нпр. росуља) – лове инсекте листовима како би надокнадиле недостатак минералних соли из сиромашног земљишта.
-
Животиње
- Опште одлике: Најбројнија група вишећелијских организама; по начину исхране су хетеротрофи, а већина поседује способност активног кретања.
- Основна подела тела многих животиња:
- Глава: Садржи мозак и чулне органе.
- Врат: Повезује главу и труп.
- Труп: Садржи унутрашње органе (за варење, дисање, излучивање, срце).
- Екстремитети (ноге) и реп: Служе за кретање и одржавање равнотеже.
- Инсекти (најбројнија група животиња):
- Делови тела: Глава, груди и трбух.
- Додаци: Чланковите ноге (три пара) и крила (налазе се на грудном делу).
- Спољашњи скелет: Чврст оклоп који штити тело; током раста се одбацује и замењује новим у процесу пресвлачења.
Вишећелијски организми су сложена жива бића изграђена од великог броја ћелија које се разликују по облику, грађи и улози.
Између ћелија постоји стална комуникација и усклађено деловање, што омогућава организму да функционише као јединствена целина.
Сви вишећелијски организми су еукариоти и сврставају се у три велика царства:
- Гљиве
- Биљке
- Животиње
Гљиве су еукариотски организми чије тело нема права ткива ни органе.
Начин исхране: Хетеротрофан - упијају готову органску храну из подлоге (разлажу угинуле остатке или паразитирају на живим организмима).
Грађа тела гљиве
- Хифе – микроскопски ситна, кончаста влакна од којих је саграђено тело гљиве.
- Мицелија – густа мрежа хифа која се налази у подлози (земља, дрво) и упија храну.
- Плодоносно тело (печурка) – део гљиве који служи за размножавање; састоји се од дршке и шеширића (клобука).
- Споре – ситна расплодна телашца смештена на доњој страни шеширића (у цевчицама или листићима) која служе за размножавање и расејавање.
Печурке се у природи деле на јестиве (нпр. прави/храстов вргањ, шампињони) и отровне (нпр. лудара). Поједине отровне врсте могу изазвати тешка тровања са смртним исходом, због чега се сакупљају искључиво врсте које се са сигурношћу познају.
Биљке су вишећелијски аутотрофни организми који процесom фотосинтезе сами себи стварају храну помоћу сунчеве енергије, воде и угљен-диоксида.
Тело биљке је изграђено од ћелија, ткива и органа (биљке немају системе органа).
Биљни органи и њихове улоге
- Корен – причвршћује биљку за подлогу и упија воду са раствореним минералним солима из земљишта.
- Стабло – носи остале надземне делове, повезује их и спроводи воду и храњиве материје кроз биљку. Може бити зељасто (меко и сочно) или дрвенасто (чврсто и одрвенело).
- Лист – орган у коме се обавља фотосинтеза; зелене је боје захваљујући пигменту хлорофилу.
- Цвет – орган за размножавање биљака цветница.
- Плод – настаје након оплођења цвета; штити семе и помаже његовом расејавању.
- Семе – садржи клицу (заметак) нове младе биљке и залихе хране.
Животиње су најбројнија група вишећелијских организама. Одликује их хетеротрофан начин исхране и способност активног кретања код већине врста.
Основна подела тела животиња
Тело многих животиња (нарочито кичмењака) рашчлањено је на следеће делове:
- Глава – предњи део у коме су смештени мозак и главна чула.
- Врат – покретни део који спаја главу и труп.
- Труп – средишњи део у коме су смештени витални унутрашњи органи (срце, плућа, органи за варење, излучивање и размножавање).
- Екстремитети (ноге) – служе за кретање, хватање или одбрану.
- Реп – продужетак трупа код многих животиња са различитим функцијама (равнотежа, кретање, одбрана).
Инсекти – најбројнија група животиња
Инсекти су најразноврснија група бескичмењака.
- Тело из три дела: глава, груди и трбух.
- Особине: имају три пара чланковитих ногу, већина има крила (смештена на грудима) и чврст спољашњи скелет (оклоп) који се током раста периодично одбацује и мења новим (процес пресвлачења).
| Група | Тип исхране | Кретање | Организација тела | Кључне структуре |
|---|---|---|---|---|
| Гљиве | Хетеротрофна (упијање хране) | Непокретне | Немају ткива ни органе | Хифе, мицелија, плодоносно тело (печурка), споре |
| Биљке | Аутотрофна (фотосинтеза) | Причвршћене за подлогу | Имају ткива и органе (немају системе органа) | Корен, стабло, лист (хлорофил), цвет, плод, семе |
| Животиње | Хетеротрофна (узимање хране) | Активно покретне (већина) | Имају сложена ткива, органе и системе органа | Глава, врат, труп, ноге, реп (код инсеката: глава, груди, трбух и спољашњи скелет) |
