Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Ствара се урбано острво топлоте – центар Београда је топлији од околине и зелених површина, а ваздух је загађенији.

Одговор

Урбанизација ствара урбано острво топлоте: због асфалта и бетона, мало зеленила, саобраћаја и загађења центар града (нпр. Врачар) је топлији од околине, парк-шума (Кошутњак) и обала река. Ноћи и зиме су блаже, а лети су врућине јаче. Ваздух је загађенији (смог), мењају се влажност и притисак, а зграде слабе ветар и проветравање.

Детаљан одговор

Најважнија последица урбанизације је стварање урбаног острва топлоте: градско језгро Београда је топлије од околине и од зелених делова града. Узроци су велике површине под асфалтом и бетоном, које имају низак албедо, упијају много Сунчеве енергије и топлоту предају ваздуху и током ноћи, затим мало вегетације, па нема транспирације која би хладила ваздух, као и густ саобраћај, грејање, индустрија и загађење ваздуха аеросолима.Последице се огледају у следећем:
  • виша температура ваздуха у густо изграђеним деловима (нпр. Врачар) него у парк-шумама (Кошутњак), поред Саве и Дунава и у удаљенијим насељима;
  • блаже ноћи и зиме, а лети израженије врућине и топлотни таласи у центру града;
  • промењен састав ваздуха – више прашине, гасова и аеросола, па је чешћи смог, а мења се и влажност ваздуха и ваздушни притисак;
  • густо збијене зграде слабе ветар и отежавају проветравање, па се загађен и загрејан ваздух дуже задржава над градом.
Зато су у Београду климатске разлике веће него што би биле само због рељефа, а паркови, парк-шуме (Кошутњак, Топчидер) и речне обале имају важну улогу у ублажавању прегревања града.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Положај и величина
    • Урбана регија: 17 градских општина, 157 насеља; 3 у Срему (Земун, Нови Београд, Сурчин), Палилула у Шумадији и Банату.
    • Београд на ушћу Саве у Дунав – регија је панонска и балканска.
    • Град 360 km², шира територија 3.234 km²; једини милионски град Србије.
  2. Саобраћај
    • Чвориште панонско-подунавског и моравско-вардарског коридора; секундарни: јужно-посавски и шумадијско-ибарски.
    • Ауто-пут Е75, 9 мостова (7 на Сави, 2 на Дунаву), аеродром „Никола Тесла“, највећа лука на Дунаву у Србији.
    • Линија насеља Нови Сад–Београд–Панчево–Смедерево; секундарна језгра Обреновац, Лазаревац, Младеновац.
  3. Природне одлике
    • Шумадијска греда (кречњак, лес), северни крај Калемегдански рт.
    • Земунски лесни плато, Нови Београд на алувијалној равни Саве, Панчевачки рит, Авала 511 m.
    • Клизишта: Ритопек, Умка; острва Форконтумац, Велико и Мало ратно острво; 4 бање.
    • Клима континентална: 13,1 °C, јануар 1,4 °C, јул 23,0 °C; 650–680 mm; рекорди 43,6 °C (2007) и −26,2 °C (1893).
  4. Историја и ширење
    • Винчанска култура → Сингидун (Келти) → Сингидунум (Римљани) → Београд (878).
    • Престоница 1403; Турци 1521–1867; северни делови у Аустроугарској до 1918.
    • Нове четврти (Карабурма, Коњарник), ширење у Банат (Борча, Овча), припојене приградске општине.
  5. Становништво и привреда
    • 1.659.440 становника (2011), 81,0 % у градским насељима; раст због миграција, прираштај −2,1 ‰.
    • 39,8 % БДП и 33,5 % запослених Србије; седиште државних органа.
  6. Знаменитости и функције
    • Калемегдан (тврђава, Победник), Ада Циганлија, Топчидер, Кошутњак, Кнез Михаилова, Храм Светог Саве.
    • САНУ, Универзитет у Београду, РТС; манифестације БЕМУС, БИТЕФ, ФЕСТ.
Београдска регија – урбана, полифункционална регија од 17 градских општина са 157 насеља; једна од 11 регија Србије по подели Ј. Ђ. Марковића (1967).
  • 13 општина јужно од Саве и Дунава, 3 у Срему (Земун, Нови Београд, Сурчин), Палилула у Шумадији и Банату.
  • Површина: град 360 km², шира градска територија 3.234 km².
  • Највеће општине 2011: Нови Београд 214.506, Чукарица 181.231, Палилула 173.521; најмања Сопот 20.367.
Београд лежи на ушћу Саве у Дунав, где се Панонска низија „спаја“ са Балканским полуострвом – регија је и панонска и балканска.
Београд је главни и једини милионски град Србије, мултифункционална метропола Југоисточне Европе; секундарна урбана језгра су Обреновац, Лазаревац и Младеновац.
Чвориште коридора – Београд је на укрштању европских и балканских саобраћајних праваца.
  • Панонско-подунавски – Беч–Будимпешта–Београд–Букурешт; Беч–Љубљана–Загреб–Београд.
  • Моравско-вардарски (примарни балкански) – Београд–Ниш–Скопље–Солун–Атина; Београд–Ниш–Софија–Истанбул.
  • Секундарни – јужно-посавски (Нови Град–Бања Лука–Бијељина–Београд) и шумадијско-ибарски (Београд–Чачак–Краљево–Приштина–Скопље и др.).
Највећа раскрсница друмског, железничког, ваздушног и воденог саобраћаја у Србији: ауто-пут Е75, обилазница у изградњи, 9 мостова (7 на Сави, 2 на Дунаву), прва железничка станица 1884.
  • Аеродром „Никола Тесла“ и највећа речна лука на Дунаву у Србији.
  • Функционална линија насеља: Нови Сад–Инђија–Стара Пазова–Београд–Панчево–Смедерево.
Шумадијска греда – кречњачка основа (Калемегдан, Ташмајдан, Кошутњак, Топчидерско брдо) прекривена седиментима Панонског мора и лесом; њен северни крај је Калемегдански рт.
  • Земунски лесни плато – најдебље наслаге леса.
  • Нови Београд – најмлађи део (подигнут 1948), на алувијалној равни Саве и Бежанијској лесној коси.
  • Панчевачки рит – банатски део, алувијална раван Дунава и Тамиша, плодна за пољопривреду.
  • Авала (511 m) – на југу регије, са Авалским торњем.
Бројна клизишта; највише угрожени Ритопек (десна обала Дунава) и Умка (десна обала Саве).
  • Острва: Форконтумац на Дунаву, Велико и Мало ратно острво на ушћу Саве у Дунав.
  • Бање: Вишњичка, Овчанска, Обреновачка и Младеновачка.
Континентална клима – средња годишња температура 13,1 °C, јануар 1,4 °C, јул 23,0 °C; 650–680 mm падавина годишње.
  • Апсолутни максимум: 43,6 °C (24. јул 2007).
  • Апсолутни минимум: −26,2 °C (10. јануар 1893).
  • Клима-дијаграм: највише падавина у јуну, најмање у фебруару.
Климатске разлике у граду потичу од висине (Авала и Звездара наспрам Новог Београда и Земуна) и од изграђености (асфалт и бетон на Врачару наспрам шуме у Кошутњаку и обала река) – урбано острво топлоте.
Винчанска култура – прва насеља на територији регије (4500–3200. пре н. е.).
  • Сингидун – град Келта Скордиска (3. век пре н. е.); Сингидунум – римско гранично утврђење на путу Виа Милитарис, мостом повезано са Таурунумом (Земун).
  • Авари почетком 7. века; Словени око 630; име Београд први пут 878.
  • Српска престоница 1403; Турци 1521; турска војска одлази из тврђаве 1867; северни делови у Аустроугарској до 1918.
  • Престоница Краљевине СХС, Југославије, СФРЈ, СРЈ, Србије и Црне Горе и Републике Србије.
Језгро: Калемегдан–Теразије–Славија. Земун и Нови Београд чине са Београдом јединствену целину; нове четврти Карабурма, Коњарник, Баново и Петлово брдо; ширење у Банат (Крњача, Борча, Овча); припојене приградске општине Гроцка, Сопот, Барајево, Младеновац, Лазаревац, Сурчин и Обреновац.
Град Београд (2011) – 1.659.440 становника, 81,0 % у градским насељима; насеље Београд 1.166.763; процена 2019: 1.694.056.
  • Раст 2002–2011 за 83.316 – због миграција; природни прираштај −2,1 ‰.
  • Привреда: индустрија, трговина, финансијске услуге, саобраћај, телекомуникације, грађевинарство; 39,8 % БДП и 33,5 % запослених Србије.
  • Прва електрична централа 1893, улична расвета 1894; пољопривредни комбинат 1945.
Седиште Председништва, Владе и Народне скупштине; медијски центар (РТС); око 200 основних и 85 средњих школа, САНУ и Универзитет у Београду; више од 1.000 спортских објеката.
  • Калемегдан (Београдска тврђава, Победник), Ада Циганлија (плажа око 7 km), Топчидер и Кошутњак, Кнез Михаилова, Трг републике, Теразије, Студентски трг, Дом Народне скупштине, Стари двор, Храм Светог Саве.
  • Манифестације: БЕМУС, БИТЕФ, ФЕСТ, Фестивал студентског филма.
Најважније:
  1. Тип регије: урбана, полифункционална – 17 општина, 157 насеља.
  2. Положај: ушће Саве у Дунав, спој Панонске низије и Балканског полуострва.
  3. Саобраћај: чвориште панонско-подунавског и моравско-вардарског коридора, највећа саобраћајна раскрсница Србије.
  4. Рељеф: претежно на Шумадијској греди; Земунски лесни плато, Панчевачки рит, Авала 511 m.
  5. Клима: континентална, 13,1 °C, 650–680 mm; урбано острво топлоте.
  6. Историја: Сингидунум, Београд први пут 878, престоница 1403.
  7. Становништво: 1.659.440 (2011), раст само миграцијама.
  8. Привреда: 39,8 % БДП и 33,5 % запослених Србије.
  9. Функције: управни, културни, образовни, медијски и спортски центар Србије.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: