Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и подела
- Највећи део Јужне Србије, 12.115 km²
- Од Прешевске повије до Сталаћке клисуре; од Копаоника до Бугарске
- Субрегије: Јужно Поморавље у ужем смислу (Прешево–Сталаћ), Власина и Крајиште, Топлица и Јабланица; плус Косовско Поморавље
- Рељеф
- Српско-македонска маса; кристаласти шкриљци, магматске стене дуж раседа
- Раседне планине и котлине из терцијара (олигоцен–миоцен)
- Композитна долина Јужне Мораве: Прешевска повија (460 m, развође Црног и Егејског мора), Врањска котлина, Грделичка клисура (30 km, 550 m), Лесковачка котлина (50 km), Печењевачко сужење, Нишка котлина (40 km дуга, 20 km широка), Сталаћка клисура
- Исток: Бесна кобила, Варденик, Дукат, Чемерник, Острозуб…; запад: Кукавица, Радан, Јастребац, Пасјача…
- Вулкански трагови (Облик, Грот, Леце, Радан); Ђавоља варош – 202 земљане пирамиде
- Клима и воде
- Умерено-континентална; јун 21–23 °C, јануар од –0,5 до –0,9 °C
- 500–600 mm у котлинама – међу најсушнијим деловима Србије
- Јужна Морава 343 km (Прешевска Моравица + Биначка Морава код Бујановца), 157 притока
- Нишава 202 km – највећа притока; Топлица – највећа лева
- Власинско језеро – највише вештачко у Србији
- Бање: копаоничко-јастребачка зона (Рибарска, Луковска, Пролом, Куршумлијска) и јужноморавска (Нишка, Врањска 90–96 °C, Бујановачка, Сијаринска)
- Земљиште, флора, фауна
- Алувијум, смонице, гајњаче; смеђе кисело на вишим теренима
- Мала шумовитост; СРП „Кукавица“, ПП „Радан“, ПИО „Власина“
- Становништво
- Римско доба: Царичин град, Медијана, Наисус
- Око милион становника; депопулација, исељавање из Власине и Крајишта
- Куршумлија: 60 од 90 насеља патуљаста (2011)
- Привреда
- Коридор 10; поврће (паприка, парадајз), кукуруз, воће, дуван
- Алексиначки басен – угаљ и уљни шкриљци; олово и цинк (Благодат, Леце), молибден (Мачкатица); „Врла 1–4“
- Насеља
- Ниш (183.164) – раскрсница, Наисус, Ћеле кула, Нишка тврђава, аеродром
- Лесковац (60.288) – текстил, паприка, „Роштиљијада“
- Врање (55.138) – Бора Станковић, Врањска Бања; Прокупље – вино
Јужно Поморавље – регија која заузима највећи део Јужне Србије, површине 12.115 km².
Граница: од Прешевске повије и границе са Северном Македонијом (југ) до Сталаћке клисуре (север), где Јужна и Западна Морава граде Велику Мораву; од Копаоника (запад) до границе са Бугарском (исток).
- Јужно Поморавље у ужем смислу – долина Јужне Мораве од Прешева до Сталаћа; Врањски крај, Грделица, Лесковачки и Нишки крај.
- Власина и Крајиште – источни део слива Јужне Мораве, између Јужне Мораве, Нишаве и граница према Бугарској и Северној Македонији.
- Топлица и Јабланица – сливови Топлице, Косанице, Пусте реке, Јабланице и Ветернице до Косовског Поморавља.
- Микрорегија Косовско Поморавље (слив Биначке Мораве) налази се на територији АП Косово и Метохија.
Српско-македонска маса – геотектонска јединица којој припада највећи део регије, одвојена раседима од суседних јединица; најстарије стене су кристаласти шкриљци (гнајсеви, микашисти, филити).
Дуж раседа пробиле су магматске стене (гранодиорити, дацити, андезити – Бујановац, Сурдулица, Врање, Радан). Раседне планине и котлине настале су вертикалним тектонским покретима у терцијару (олигоцен–миоцен).
Композитна долина Јужне Мораве – низ котлина и клисура; најгушће насељен и најразвијенији део регије.
- Прешевска повија – ниско развође (460 m н. в.) између сливова Црног и Егејског мора.
- Врањска котлина – од Бујановца до Владичиног Хана, око 30 km дуга, око 6 km широка.
- Грделичка клисура – 30 km дуга, 550 m дубока; јака ерозија, бујице, плавине.
- Лесковачка котлина – округла, пречника око 50 km; Печењевачко сужење је одваја од Нишке.
- Нишка котлина – 40 km дуга, око 20 km широка.
- Сталаћка клисура – између Мојсињских и Послоњских планина, око 20 km.
Висина планина опада од југа ка северу; ерозија је снизила и заравнила врхове. Исток: Дукат, Рујан, Бесна кобила, Варденик, Чемерник, Острозуб, Крушевица, Селичевица, Буковик, Рожањ. Запад: Кукавица, Гољак, Радан, Соколовица, Видојевица, Пасјача, Јастребац.
Ђавоља варош – споменик природе у сливу Косанице, на обронцима Радана југоисточно од Куршумлије: 202 земљане пирамиде од пешчара и лапорца са андезитским плочама као капама („окамењени сватови“).
- Вулкански трагови: купе Облик и Грот код Врања, Лецки андезитски басен, Радан.
Клима – умерено-континентална, са утицајима континенталне и измењене средоземне климе; лета сува и топла (јун 21–23 °C), зиме умерено хладне (јануар од –0,5 °C до –0,9 °C).
Падавине: 500–600 mm у котлинама, око 1.000 mm на планинама – долина Јужне Мораве спада у најсушније делове Србије.
Јужна Морава (343 km) – главни ток регије и дужа саставница Велике Мораве; настаје код Бујановца од Прешевске Моравице и Биначке Мораве (дужа саставница, извире на Црној гори).
- Леве притоке – Ветерница, Јабланица, Пуста река, Топлица (највећа лева).
- Десне притоке – Врла, Власина, Нишава, Топоничка река, Сокобањска Моравица.
- Нишава (202 km) – највећа и водом најбогатија притока; извире у Бугарској, улива се 10 km западно од Ниша.
Укупно 157 притока, углавном речица и потока који лети пресушују; корито је пуно наноса због јаке ерозије.
- Језера: Власинско (највише вештачко језеро у Србији, код Сурдулице), Бованско (код Алексинца), Облачинско (код Прокупља).
Топли минерални извори и бање – природни потенцијал за бањски, лечилишни и рекреативни туризам.
- Копаоничко-јастребачка бањска зона – Рибарска (најпосећенија у регији), Луковска, Пролом, Куршумлијска.
- Јужноморавска бањска зона – Нишка, Врањска, Бујановачка, Сијаринска.
- Хладне минералне воде – Луковска и Пролом бања.
- Хипотермалне – Рибарска, Луковска, Пролом бања.
- Хипертермалне – Куршумлијска, Сијаринска, Луковска, Бујановачка, Нишка, Рибарска, Врањска бања.
Врањска Бања – најтоплија вода у Србији (90–96 °C), користи се за загревање пластеника и станова.
Котлине: алувијално земљиште, смонице, гајњаче; виши терени: смеђе кисело земљиште; југоисток (Острозуб, Варденик, Чемерник, Дукат): кречњачко-доломитске црнице и ранкери.
Шумовитост је мала због нерационалног газдовања; ливаде и пашњаци у котлинама и на планинским заравнима – основа сточарства.
- СРП „Кукавица“ – резерват чисте букове шуме.
- ПП „Радан“ – вулкански рељеф Лецког андезитског масива, 751 биљна врста.
- ПИО „Власина“ – некадашња планинска тресава око Власинског језера.
Густо насељено у римско доба (Јустинијана Прима – Царичин град код Лебана, Медијана код Ниша); Наисус – родно место цара Константина. Бржи развој после изградње пруге долином Мораве крајем 19. века.
Око милион становника – највише у долини Јужне Мораве, затим Јабланице и Топлице; Власина и Крајиште ретко насељени, са сталним исељавањем.
Депопулација – опадање броја становника у скоро свим градским насељима; најнеповољније у општинама Црна Трава, Гаџин Хан, Ражањ, Житорађа, Бабушница, Босилеград, Трговиште.
- У општини Куршумлија 2011. године 60 од 90 насеља било је патуљасто – прети им демографско гашење.
- Доминирају Срби; у Прешеву и Косовском Поморављу већина су Албанци.
Коридор 10 – саобраћајни правац долинама Велике и Јужне Мораве, Нишаве и Вардара ка Јужној Европи, Малој Азији и Средоземљу; Ниш је после Београда највећа саобраћајна раскрсница Србије.
Пољопривреда: поврће (паприка, парадајз, купус, кромпир) у Лесковачкој котлини и око Алексинца; кукуруз на терасама; пшеница, воће, винова лоза и дуван око Ниша и Врања.
- Алексиначки басен – мрки угаљ (око 28 милиона t) и уљни шкриљци (око 2 милијарде t, најперспективније лежиште у Србији).
- Руде – олово и цинк (Благодат код Босилеграда, Леце код Медвеђе), молибден (Мачкатица код Сурдулице).
- „Врла 1–4“ – власинске електране, енергетска основа регије.
Ниш (183.164 ст.) – највећи центар регије; римски Наисус, привремена престоница 1915; машинска и електроиндустрија, аеродром; Нишка тврђава, Ћеле кула, Медијана.
Лесковац (60.288 ст.) – текстилна, дрвопрерађивачка, обућарска, хемијска, металопрерађивачка, машинска, прехрамбена, дуванска индустрија; паприка и парадајз, „Роштиљијада“.
- Врање (55.138) – град фолклора, родно место Боре Станковића; Врањска Бања (5.332).
- Прокупље (27.333) – челична жица, стакло, вино; Алексинац, Власотинце, Прешево (најјужнији град), Куршумлија, Бујановац, Сурдулица (Власинско језеро).
Најважније:
- Положај: од Прешевске повије до Сталаћке клисуре и од Копаоника до Бугарске, 12.115 km².
- Субрегије: Јужно Поморавље у ужем смислу, Власина и Крајиште, Топлица и Јабланица (+ Косовско Поморавље).
- Рељеф: Српско-македонска маса, раседне планине (опадају ка северу) и композитна долина Јужне Мораве.
- Котлине и клисуре: Прешевска повија, Врањска котлина, Грделичка клисура, Лесковачка и Нишка котлина, Сталаћка клисура.
- Клима: умерено-континентална, долина Јужне Мораве међу најсушнијим деловима Србије (500–600 mm).
- Воде: Јужна Морава (343 km), Нишава (202 km) највећа притока, Власинско језеро; бање – Врањска има најтоплију воду (90–96 °C).
- Ђавоља варош: споменик природе на Радану – 202 земљане пирамиде.
- Становништво: око милион, депопулација и исељавање из Власине и Крајишта.
- Привреда: Коридор 10, повртарство, угаљ и уљни шкриљци Алексинца, „Врла 1–4“.
- Насеља: Ниш (највећи), Лесковац, Врање, Прокупље.
