Најважније из лекције
План-резиме
- Земљиште и настанак
- Природни ресурс: храна и услов опстанка живог света
- Фактори: матична стена, рељеф, клима, живи свет
- 1 cm земљишта: и до 1.000 година (умерена клима), 500 година (екваторијална) – необновљив/условно обновљив ресурс
- Хоризонти: О, А (највише хумуса), Е, Б, Ц, Р
- Квалитет и плодност
- Квалитет – физичка, хемијска и биолошка својства земљишта
- Плодност – оптимална пољопривредна производња уз минимум ђубрива
- Подела
- Сложен покривач због рељефа и геолошке подлоге
- Типска (развијена) – са хоризонтима; атипска (неразвијена) – млада, без хоризоната
- Аутоморфна (падавине), хидроморфна (поплавне/подземне воде), халоморфна (слане воде)
- Рејони: Панонска низија и обод; средишња Србија; планине Западне и Источне Србије
- Низије и долине
- Чернозем – најважнији; степа, континентална клима, лес; 4–6 % хумуса; Војводина око милион ha
- Алувијална (флувисоли) – речни нанос 60–120 cm, 2–4 % хумуса
- Ритска црница (хумоглеј) – око 370.000 ha, 3–6 % хумуса
- Слатине – солончаци, солоњеци, солођи; заслањене подземне воде; халофите
- Еолска (ареносоли) – песак, 1–2 % хумуса; Делиблатска, Суботичка, Рамско-голубачка пешчара
- Средишња Србија
- Смонице (вертисоли) – неогени језерски седименти; 3–5 % хумуса; пуцају и бубре
- Гајњаче (еутрични камбисол) – око 800.000 ha; воће и винова лоза
- Псеудоглеј (планосол) – водонепропусни слој на 30–40 cm; кисео
- Планине
- Смеђе кисело (дистрични камбисол) – најраспрострањенији тип; 500–1.100 m
- Црвеница (тера роса), кречњачко-доломитска црница, рендзине – на кречњацима
- Ранкери – изнад 800 m; подзоли – изнад 900–1.000 m, pH 3,5–4,5
- Неразвијена земљишта
- Делувијум (колувијум) – подножја падина; литосоли – до 20 cm; антропогена – изменио их човек
Земљиште – један од најважнијих природних ресурса; даје храну и услов је опстанка живог света.
Фактори настанка – геолошка подлога (матична стена), рељеф, клима и живи свет (биљке, животиње, микроорганизми).
- О хоризонт – делимично распаднути остаци биљака и животиња
- А хоризонт – најплоднији, највише хумуса, корење и организми
- Е хоризонт – мало хумуса, светле боје, испран
- Б хоризонт – без хумуса, нагомилани испрани минерали
- Ц хоризонт – делимично распаднута матична стена
- Р хоризонт – нераспаднута матична стена
За 1 cm земљишта у умереној клими треба и хиљаду година, у екваторијалној 500 година – зато је земљиште необновљив или условно обновљив ресурс.
Квалитет земљишта – способност земљишта да обавља функције у екосистему и пружа животну средину биљкама и животињама.
- Физичка својства – структура, текстура, водна својства
- Хемијска својства – pH вредност, садржај хумуса и нутријената
- Биолошка својства – бројност и активност организама
Плодност земљишта – способност да омогући оптималну пољопривредну производњу уз минимално коришћење стајњака и минералних ђубрива.
Педолошки покривач Србије је веома сложен због различитих фактора, пре свега рељефа (надморска висина, експозиција, нагиб) и геолошке подлоге.
Типска (развијена) земљишта – везана за природне зоне, имају развијене хоризонте (чернозем, ритска црница, смоница, гајњача, псеудоглеј, слана).
Атипска (неразвијена) земљишта – млада, у фази формирања, без изражених хоризоната (алувијална, делувијална, еолска, камењар, антропогена).
- Аутоморфна – влаже се само падавинама (чернозем, смоница, гајњача, смеђе кисело, црвеница, кречњачко-доломитска црница)
- Хидроморфна – и поплавним или подземним водама (алувијално, ритска црница, псеудоглеј)
- Халоморфна – допунски сланим подземним водама (слатине)
Педогеографски рејони – Панонска низија и њен обод; средишњи, благо заталасани део Србије; планинске области Западне и Источне Србије.
Чернозем – најважније земљиште по плодности и површини; степска област, континентална клима, лес; 4–6 % хумуса, pH 7,5–8,5; Војводина (око милион ha), Мачва, Поморавље, Стиг, Браничево.
Алувијална земљишта (флувисоли) – речни нанос дебео 60–120 cm, 2,0–4,0 % хумуса; плодна, али их угрожава плављење.
Ритска црница (хумоглеј) – у ритовима великих река, око 370.000 ha (300.000 ha у Војводини), 3–6 % хумуса; треба наводњавање и одводњавање.
Слатине – слана земљишта (солончаци, солоњеци, солођи) настала допунским влажењем заслањеним водама; расту халофите.
Еолска земљишта (ареносоли) – на песку који премешта ветар; 1–2 % хумуса, ниска производна вредност.
- Чернозем: житарице, сунцокрет, шећерна репа, уљана репица, соја; највећа претња – еолска ерозија
- Ритови: Панчевачки, Неготински, Макишки, Засавички рит
- Пешчаре: Делиблатска, Суботичка, Рамско-голубачка
Смонице (вертисоли) – на неогеним језерским седиментима; 700.000–1.000.000 ha, 200–300 m н. в.; 3–5 % хумуса; најтежи механички састав, при сушењу пуцају, при влажењу бубре.
Гајњаче (еутрични камбисол) – најчешће на језерским седиментима, под храстовим шумама; око 800.000 ha, 100–500 m; 2–6 % хумуса; погодне за воћарство и виноградарство.
Псеудоглеј (планосол) – водонепропусни слој на 30–40 cm; кисео, мало плодан, 1–3 % хумуса; Мачва, сливови Колубаре и Западне Мораве.
- Смонице: Шумадија, Поморавље, Источна Србија, Косово и Метохија; стрна жита и траве
- Гајњаче: виноград у околини Тополе
Црвеница (тера роса) – настаје растварањем кречњака у средоземној клими; црвена од оксида гвожђа и алуминијума; 2–3 % хумуса.
Смеђе кисело земљиште (дистрични камбисол) – најраспрострањенији тип у Србији (двоструко више од чернозема); 500–1.100 m, шуме букве и јеле, киселе стене.
Кречњачко-доломитска црница (калкомеланосол) – плитко земљиште на кречњацима и доломитима, под пашњацима и шумом.
Рендзине – на растреситом кречњачком, доломитичном или лапоровитом супстрату, 150–1.200 m.
Ранкери – хумусно-силикатна плитка земљишта на магматским и метаморфним стенама изнад 800 m.
Подзоли – изнад 900–1.000 m, хладна и влажна клима, четинарске шуме; пепељаст Е хоризонт (SiO₂), pH 3,5–4,5.
- Црвеница: Ртањ, Кучај, Бељаница, Сврљишке планине, Сува планина, Стари Влах, Рашка, Метохија
- Ранкери: Златибор, Копаоник, Шар-планина, Чемерник, Дукат, Варденик
Делувијална земљишта (колувијум) – ситнији материјал који вода и гравитација таложе у подножју падина (слив Јужне Мораве, Грделичка клисура, Ибар).
Камењари (литосоли) – шљунковита и камена високопланинска земљишта на компактним стенама, дебела највише 20 cm.
Антропогена земљишта – особине им је битно изменио човек (орање, наводњавање, одводњавање, грађевински радови, рударство).
Земљишта површинских копова и депонија су неплодна и траже велика улагања да би повратила првобитну функцију.
Најважније:
- Земљиште: настаје деловањем матичне стене, рељефа, климе и живог света; за 1 cm треба и хиљаду година.
- Хоризонти: О, А (најплоднији, највише хумуса), Е, Б, Ц, Р.
- Плодност: способност за оптималну пољопривредну производњу уз што мање ђубрива.
- Подела по генези: типска (развијена, са хоризонтима) и атипска (млада, без хоризоната).
- Подела по влажењу: аутоморфна, хидроморфна и халоморфна.
- Рејони: Панонска низија са ободом, средишња Србија, планине Западне и Источне Србије.
- Чернозем: најважније земљиште, највише у Војводини (око милион ha), на лесу.
- Смеђе кисело земљиште: најраспрострањенији тип у Србији.
- Слатине: настају допунским влажењем сланим подземним водама; расту халофите.
