Најважније из лекције
План-резиме
- Град
- Густо насељено, плански уређено место са непољопривредним становништвом
- Већина настала спонтано; фактори: саобраћајно-географски, политички, економски (рударство, трговина, занатство)
- Историјски развој
- Сингидунум (Скордисци, 279. пре н. е.), Наисус (Ниш, Келти)
- Римски градови: Сирмијум, Виминацијум, Ремесијана, Улпијана, Хореум Марги; лимес на Дунаву
- Средњи век: од средине 13. века (Саси, краљ Урош I); Трепча, Звечан, Ново Брдо, Маглич, Рудник – на узвишењима, са зидинама
- Турци: оријентални градови; друга половина 19. века – обнова по узору на средњоевропске градове; Београд главни град од 1841
- Војводина: плански градови (улице под правим углом, централни трг)
- Индустријализација и урбанизација
- Градови постају полифункционални центри; доминантне функције: бањска, туристичка, рударска, индустријска
- Градско становништво: 29,8 % (1961) → 50,7 % (1991) → 59,4 % (2011); испод европског просека
- Мрежа градских насеља
- 193 градска насеља (115 Централна Србија, 52 Војводина, 26 КиМ); око 20 % становништва у ширем подручју Београда
- Више од 100.000: Нови Сад, Ниш, Приштина, Крагујевац; мали градови стагнирају
- Правни критеријум → градска насеља испод 1.000 ст. (Дивчибаре, Куршумлијска Бања…)
- Субурбанизација
- Ширење града у околину; прво досељавање из удаљених насеља, касније из матичног града
- Периурбани прстенови, дневне миграције; срастање (Борча, Овча, Крњача, Миријево, Вишњица – Београд)
Град – густо насељено и плански уређено место са великим уделом непољопривредног становништва разних занимања.
Већина градова у Србији настала је спонтано; на положај и развој највише су утицали саобраћајно-географски, политички и економски услови.
- Из села – села са привредним развојем и порастом становништва.
- Код стратешких тачака – прво војна, затим и привредна функција.
- Привредне делатности – рударство, трговина и занатство.
Сингидунум (Београд) везује се за келтско племе Скордиска, први помен 279. пре н. е.; Келти су у 3. веку пре н. е. основали и Ниш (Наисус).
Римски градови – настали уз путеве (Сава, Дунав, Морава, Млава) и руднике; уз Дунав лимес.
- Сирмијум (Сремска Митровица), Виминацијум (код Костолца), Ремесијана (Бела Паланка), Улпијана (код Приштине), Хореум Марги (Ћуприја); Сингидунум град у 3. веку (Горња Мезија).
Средњовековни градови – развијају се од средине 13. века са доласком рудара Саса (краљ Урош I); често на узвишењима, са зидинама и тврђавом.
- Трепча, Звечан, Ново Брдо (највећи, рударско средиште), Маглич, Рудник; утврђени Београд и Смедерево.
Становници: рудари, трговци (Дубровчани, Которани), занатлије, чиновници; нови градови нарочито у првој половини 15. века.
Оријентални градови – изглед градова под турском влашћу (чаршије, џамије, амами, коначишта); стратешки градови Смедерево, Београд, Голубац, после пада Деспотовине Београд, Земун, Шабац.
Средњоевропски градови – узор за обнову градова од друге половине 19. века, када престаје оријентална градитељска пракса.
- Веће вароши 19. века – Крагујевац, Пожаревац, Шабац, Ниш, Лесковац, Београд (главни град од 1841).
- 1910. – Београд око 90.000, Ниш око 25.000 становника.
- Војводина (18. и 19. век) – плански градови: ушорене широке улице под правим углом, централни трг са пијацом, црквом, градском кућом и школом.
Индустријализација – покренула је динамичнији развој градова и исељавање из села.
Полифункционални центри – градови у којима се концентришу становништво и већина привредних делатности (трговачка, саобраћајна, управна, културна, туристичка функција).
- Доминантна функција: туристичко-лечилишна (Врњачка Бања, Сокобања, Нишка Бања), туристичко-рекреативна (Златибор, Гуча, Дивчибаре), рударска (Мајданпек, Костолац, Ресавица), индустријска (Бор, Севојно, Ариље).
Урбанизација – раст градова и удела градског становништва; у Србији упоредо са индустријализацијом.
- 1961–1991 – градско становништво са 29,8 % на 50,7 %.
- 2011. – стопа урбанизације 59,4 % (без Косова и Метохије); испод европског просека.
193 градска насеља: 115 у Централној Србији, 52 у Војводини, 26 на Косову и Метохији; размештај веома неуравнотежен – у ширем подручју Београда око 20 % становништва.
- Више од 500.000 – Београд.
- Више од 100.000 – Нови Сад, Ниш, Приштина, Крагујевац.
- 50.000–100.000 – Суботица, Зрењанин, Панчево, Чачак, Нови Пазар, Смедерево, Краљево, Лесковац, Ваљево, Крушевац, Врање, Шабац, Ужице, Призрен.
Многа мања градска насеља стагнирају; због правног критеријума постоје и градска насеља са мање од 1.000 становника.
- Куршумлијска Бања, Дивчибаре, Белановица, Руцка, Сијаринска Бања, Бело Поље, Пећани, Брза Паланка.
Субурбанизација – ширење града у околину и раст приградских насеља, као последица спонтаних миграција село–град.
- Ране фазе – досељавање из удаљених насеља; касније фазе – досељавање из матичног града.
- Разлози – мањи комунални трошкови, јефтиније грађевинско земљиште, планска стамбена изградња.
- Проблем – масовна, често бесправна градња без довољне саобраћајне и комуналне инфраструктуре.
Периурбани прстенови – гравитациона подручја око јаких центара (Београд, Нови Сад, Ниш, Приштина, Крагујевац); главни облик кретања су дневне миграције.
- Борча, Овча, Крњача, Мали Мокри Луг, Миријево и Вишњица срасли су са Београдом.
Најважније:
- Град: густо насељено, плански уређено место са непољопривредним становништвом; већина градова настала спонтано.
- Антика: Сингидунум (279. пре н. е.), Наисус; римски градови Сирмијум, Виминацијум, Ремесијана, Улпијана, Хореум Марги.
- Средњи век: развој од средине 13. века (Саси); Трепча, Звечан, Ново Брдо, Маглич, Рудник.
- 19. век: крај оријенталне градње, обнова по узору на средњоевропске градове; Београд главни град од 1841.
- Индустријализација: градови постају полифункционални центри; неки имају доминантну функцију (бањска, туристичка, рударска, индустријска).
- Урбанизација: 29,8 % (1961), 50,7 % (1991), 59,4 % (2011) – испод европског просека.
- Мрежа: 193 градска насеља, неуравнотежен размештај, око 20 % становништва у ширем подручју Београда.
- Субурбанизација: ширење градова, периурбани прстенови, дневне миграције, срастање приградских насеља са градом.
