Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Стварање политичко-административних територијалних целина и вођење њихових развојних политика према потребама јединица локалне самоуправе.

Одговор

То је процес стварања политичко-административних територијалних целина и вођења њихових развојних политика у складу са потребама јединица локалне самоуправе. Подстицај може доћи из центра државе (регија је инструмент утицаја државе) или од локалних заједница (регија изражава њихове потребе). Тако се одређују федералне јединице, територијалне аутономије и управне области; у Србији – општине, градови, Град Београд и аутономне покрајине.

Детаљан одговор

Политичко-административни принцип регионализације је процес стварања политичко-административних територијалних целина и начин вођења њихових развојних политика, при чему се узимају у обзир специфичне потребе јединица локалне самоуправе.Подстицај за формирање таквих јединица може доћи на два начина:
  • из центра државе – тада је политичка регија инструмент утицаја државе на локалну самоуправу;
  • од локалних заједница – тада регија изражава потребе самих локалних заједница.
Дефинисањем политичко-административних целина поставља се оквир за различите облике територијалне аутономије – од федералних јединица, преко територијалних аутономија, до управних области. У Србији територијалну организацију чине општине, градови и Град Београд (укупно 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине. На истом принципу почива и подела по Номенклатури статистичких територијалних јединица (НСТЈ), која се примењује у Европској унији и у државама које теже њеном чланству.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Политичко-административни принцип
    • Стварање политичко-административних целина и вођење њихових развојних политика према потребама локалне самоуправе.
    • Подстицај из центра државе (инструмент утицаја државе) или од локалних заједница (израз њихових потреба).
    • Оквир за федералне јединице, територијалне аутономије и управне области.
  2. Вишестепена самоуправа
      1. степен општине, 2. окрузи или градови, 3. регије.
    • Монотипска – исте јединице, исте надлежности; политипска – различити типови јединица.
    • Учешће грађана: непосредно, посредно, комбиновано.
  3. Територијална организација Србије
    • Општине, градови, Град Београд и аутономне покрајине.
    • Нивои управе: републички, покрајински, локални.
    • 174 јединице локалне самоуправе (145 општина, 29 градова).
  4. НСТЈ
    • Номенклатура статистичких територијалних јединица – ЕУ; приступ фондовима, програмима и пројектима ЕУ.
    • Евростат: НСТЈ 1 (3–7 мил.), НСТЈ 2 (800.000–3 мил.), НСТЈ 3 (150.000–800.000).
  5. НСТЈ у Србији
    • НСТЈ 1: Србија – север и Србија – југ.
    • НСТЈ 2 – региони: Београдски, Војводине, Шумадије и Западне Србије, Јужне и Источне Србије, Косово и Метохија.
    • НСТЈ 3 – 30 области (према управним окрузима).
    • Циљ: статистика, социо-економска анализа, политика регионалног развоја.
Политичко-административни принцип регионализације – процес стварања политичко-административних територијалних целина и вођења њихових развојних политика према специфичним потребама јединица локалне самоуправе.
  • Подстицај из центра државе – политичка регија је инструмент утицаја државе на локалну самоуправу.
  • Подстицај од локалних заједница – регија изражава потребе локалних заједница.
Политичко-административне целине су оквир за територијалне аутономије – од федералних јединица, преко територијалних аутономија, до управних области.
Вишестепена самоуправа – 1. степен општине, 2. степен окрузи или градови, 3. степен регије; виши ниво може бити надређен нижем или нивои делују самостално.
Монотипска самоуправа – јединице истог степена дефинисане на исти начин, са истим надлежностима, без обзира на величину и број становника.
Политипска самоуправа – слобода организовања или различити типови јединица основног степена.
  • По учешћу грађана: непосредно, посредно и комбиновани систем.
  • Нивои локалне самоуправе могу бити независни или зависни од државе.
Локална самоуправа – право грађана да непосредно и преко слободно изабраних представника управљају јавним пословима од непосредног, заједничког и општег интереса за локално становништво.
  • Територијалне јединице: општине, градови и Град Београд; облик територијалне аутономије: аутономне покрајине.
  • Три нивоа државне управе: централни (републички), покрајински и локални.
Укупно 174 јединице локалне самоуправе: 145 општина и 29 градова (са Градом Београдом).
НСТЈ – подела државе на статистичке територијалне јединице у ЕУ и државама које теже чланству, ради приступа фондовима, програмима и пројектима ЕУ.
  • НСТЈ 1 – 3–7 милиона становника.
  • НСТЈ 2 – 800.000–3 милиона становника.
  • НСТЈ 3 – 150.000–800.000 становника.
Нивое је одредио Евростат. Подела олакшава прикупљање статистичких података, социо-економску анализу региона и спровођење политике регионалног развоја.
НСТЈ 1: Србија – север и Србија – југ; чине их региони (НСТЈ 2), а регионе области (НСТЈ 3), назване према управним окрузима.
  • Београдски регион – 1 област (Београдска), 1 град.
  • Регион Војводине – 7 области, 37 општина, 8 градова.
  • Регион Шумадије и Западне Србије – 8 области, 42 општине, 10 градова.
  • Регион Јужне и Источне Србије – 9 области, 38 општина, 9 градова.
  • Регион Косово и Метохија – 5 области, 28 општина, 1 град.
  • Области Војводине: Западнобачка, Јужнобанатска, Јужнобачка, Севернобанатска, Севернобачка, Средњобанатска, Сремска.
  • Укупно: 30 области, 145 општина (без градских општина), 29 градова.
Најважније:
  1. Политичко-административни принцип: стварање територијалних целина и њихових развојних политика према потребама локалне самоуправе.
  2. Подстицај: из центра државе или од локалних заједница.
  3. Вишестепена самоуправа: општине – окрузи или градови – регије.
  4. Монотипска и политипска: исте јединице са истим надлежностима или различити типови јединица.
  5. Србија: општине, градови, Град Београд (174 јединице) и аутономне покрајине; три нивоа управе.
  6. НСТЈ: статистичке јединице ЕУ за приступ фондовима; нивое одредио Евростат.
  7. НСТЈ у Србији: 2 целине (север, југ), 5 региона, 30 области.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: