Корице уџбеника

1. Човек и географија

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Развој географије

    • Географија = геа (Земља) + графеин (описивати) → „опис Земље“.
    • Праисторија: цртежи на зидовима пећина; најстарији цртеж налик карти – данашња Турска, 7. век пре нове ере.
    • Ератостен (3. век пре нове ере) – „отац географије“: први описао познати свет, дело „Географија“, израчунао обим Земље.
    • Велика географска открића (15–18. век): Колумбо – Америка (1492), Васко да Гама – пут до Индије (1498), Магеланова експедиција – око Земље (1522).
    • Описна географија само описује; научна географија (од 19. века) и изучава – Хумболт, Ритер, а код нас Јован Цвијић.
  2. Шта проучава географија

    • Природне и друштвене објекте, појаве и процесе на Земљи и везе међу њима.
    • Географски објекти: реке, језера, вулкани, становништво, насеља, државе.
    • Пример процеса: плодно земљиште у подножју вулкана → насељавање вулканских области.
  3. Географски омотач Земље (предмет проучавања географије)

    • Литосфера – површински стеновити омотач.
    • Атмосфера – ваздушни омотач.
    • Хидросфера – водени омотач (све водене површине).
    • Биосфера – живи свет у све три претходне сфере.
  4. Подела географије

    • Физичка – рељеф, воде, клима, биљни и животињски свет.
    • Друштвена – становништво, насеља, привреда.
    • Регионална – одлике одређеног простора (регије).
  5. Значај географије

    • Објашњава земљотресе, вулкане, пећине, пустиње, зашто на Антарктику нема сталних насеља.
    • У свакодневном животу: карта и ГПС, заштита од ултраљубичастих зрака, понашање у елементарним непогодама.
  6. Одговорност човека према Земљи

    • Земља је једина насељена планета Сунчевог система; живот зависи од воде, ваздуха и земљишта.
    • Неодговорно: крчење шума → нестанак врста, уништена станишта, спирање земљишта, раст температуре.
    • Одговорно: рециклирање, штедња воде и енергије, мање отпада, садња дрвећа, бицикл.
    • Дан планете Земље – 22. април.
Географија – назив потиче од грчких речи геа („Земља“) и графеин („описивати“); у преводу значи „опис Земље“.
  • Праисторија – човек слика своја запажања на зидовима пећина; један од најстаријих цртежа налик карти пронађен је у данашњој Турској (Азија), из 7. века пре нове ере.
  • Ератостен (3. век пре нове ере) – „отац географије“: први описао тада познати део света, записе објединио у дело „Географија“, нацртао један од најпрецизнијих приказа света и тачно израчунао обим Земље.
  • Велика географска открића (од 15. до 18. века) – европски морепловци и истраживачи откривају, описују и уцртавају у карте нове пределе.
Описна географија – бавила се само описивањем појава и процеса на Земљи; темеље јој је поставио Ератостен.
Научна географија – од 19. века појаве и процеси се и изучавају; темеље су поставили Александар фон Хумболт и Карл Ритер (немачки географи), а у нашој земљи Јован Цвијић (Балканско полуострво).
  • Кристифор Колумбо – 1492. открио амерички континент.
  • Васко да Гама – 1498. пронашао поморски пут до Индије.
  • Експедиција Фернанда Магелана – 1522. опловила око Земље и доказала да она није равна плоча.
Географија – наука која проучава природне и друштвене објекте, појаве и процесе на Земљи, као и везе и односе између њих.
Географски објекти – реке, језера, вулкани, становништво, насеља, државе и сл.
Између географских објеката постоје узајамни односи који изазивају одређене процесе. Географија објашњава зашто и како се простор мења.
  • Плодно земљиште у подножју вулкана → човек гради куће → насељавање вулканских области.
  • Са порастом броја становника шуме и ливаде постају обрадиве површине, куће и путеви, а мењају се и навике, обичаји и занимања људи.
Географски омотач Земље – предмет проучавања географије; сачињен је од четири сфере.
  • Литосфера – површински стеновити омотач.
  • Атмосфера – ваздушни омотач.
  • Хидросфера – водени омотач, обухвата све водене површине на Земљи.
  • Биосфера – живи свет који насељава све три претходне сфере.
Биосфера је повезана са свим осталим сферама, јер живи свет настањује и копно, и воду, и ваздух.
Физичка географија – проучава природне појаве и процесе на Земљи: рељеф, воде, климу и распрострањеност биљног и животињског света.
Друштвена географија – проучава друштвене појаве и процесе: становништво, насеља и привреду, односно делатности људи.
Регионална географија – настала из физичке и друштвене; проучава физичко-географске и друштвено-географске одлике одређеног простора (регије) на Земљи.
Географска знања помажу нам да објаснимо како долази до земљотреса, како настају вулкани, како су настале пећине и пустиње и зашто на Антарктику нема сталних насеља.
ГПС – систем за оријентацију у простору који је доступан на паметним уређајима.
  • До мање познатог места стижемо помоћу географске карте или ГПС-а.
  • Лети у подне не излажемо се сунцу без заштите, јер су ултраљубичасти зраци штетни.
  • Знамо како да поступимо и заштитимо се у елементарним непогодама (земљотрес, поплава).
Земља је једина насељена планета Сунчевог система. Живот на њој постоји захваљујући природним ресурсима – води, ваздуху и земљишту – а колико ће трајати, зависи искључиво од понашања човека.
Неодговорно понашање – нпр. неконтролисано крчење шума ради ширења насеља.
  • Последице крчења шума – нестанак биљних врста, уништавање станишта животиња, спирање земљишта у брдовитим областима, пораст просечне температуре ваздуха на Земљи.
Одговорно понашање – упознати планету, чувати и рационално користити природне ресурсе.
  • Рециклирај старе ствари, флашице, лименке и папир; пешачи или вози бицикл; штеди воду и енергију; смањи производњу отпада; посади дрво.
  • Дан планете Земље обележава се 22. априла у око 150 држава, да би се скренула пажња на загађење и изумирање биљног и животињског света.
Најважније:
  1. Географија: од грчких речи геа (Земља) и графеин (описивати) – „опис Земље“.
  2. Ератостен: „отац географије“, 3. век пре нове ере, дело „Географија“, израчунао обим Земље.
  3. Велика географска открића: 15–18. век – Колумбо (1492), Васко да Гама (1498), Магеланова експедиција (1522).
  4. Научна географија: од 19. века; Хумболт, Ритер, а код нас Јован Цвијић.
  5. Предмет проучавања: географски омотач Земље – литосфера, атмосфера, хидросфера, биосфера.
  6. Подела: физичка и друштвена географија, а из њих регионална географија (регије).
  7. Значај: објашњава појаве на Земљи и помаже у свакодневном животу (карта, ГПС, заштита од сунца и непогода).
  8. Одговорност: Земља је једина насељена планета – природне ресурсе треба чувати и рационално користити.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: