Најважније из лекције
План-резиме
-
Рељеф и унутрашње силе
- Рељеф – сва узвишења, удубљења и равнице на Земљи; настаје деловањем унутрашњих и спољашњих сила.
- Унутрашње силе: гравитација (вуче ка средишту) и Земљина унутрашња топлота – магма (делује ка површини).
- Изазивају вулканизам, земљотресе и тектонске покрете (хоризонталне и вертикалне).
-
Набране и раседне планине
- Набирање (хоризонтални покрети) ствара бору: испупчени део је узвишење, удубљени котлина.
- Набране планине: дугачки венци, оштри врхови, стрме стране (Анди, Кордиљери, Атлас, Алпи, Хималаји).
- Расед – пукотина у кори; раседање – издизање и спуштање дуж раседа (узвишење, котлина, низија).
- Раседне планине: ниже, обли врхови, благе падине, старије (Апалачке, Бразилске, Скандинавске, Урал, Кепске).
-
Висине и подела рељефа
- Планине: ниске 500–1.000 m, средње 1.000–2.000 m, високе преко 2.000 m.
- Побрђа 200–500 m, низије до 200 m, равнице – мањи делови низија.
- Надморска висина – од нивоа мора (0 m); релативна – разлика две надморске висине; депресије – испод нивоа мора.
-
Спољашње силе
- Покреће их Сунчева топлота; стене се шире и скупљају, па пуцају.
- Ерозија – разарање и односење стена; акумулација – таложење и нагомилавање материјала.
-
Облици настали радом воде
- Флувијални: речна долина (корито и стране), клисура (V), кањон (вертикалне стране), алувијална раван, меандри, ада, делта (Δ).
- Абразивни: таласна поткапина и клиф (ерозивни), жало (акумулативно).
- Глацијални: цирк и валов (ерозивни), морена (акумулативна); ледници су изнад снежне границе.
- Крашки: шкрапе, вртаче, увале, крашка поља (површински), пећине и јаме (подземни); сталагмити и сталактити (акумулативни).
-
Облици настали радом ветра
- Еолски облици у пустињама: гур (печурка, ерозивни) и дина (акумулативна).
-
Човек и рељеф
- Крчење шума води у денудацију; рељеф мењају и површински копови, насеља, путеви, тунели, луке и бране.
Рељеф – сва узвишења, удубљења и равнице на површини Земље, настала деловањем унутрашњих и спољашњих сила.
Унутрашње силе – гравитација (вуче материју ка средишту Земље) и Земљина унутрашња топлота (магма, делује ка површини).
Неслагање њихових праваца изазива вулканизам, земљотресе и тектонске покрете – хоризонталне и вертикалне, који стварају планине, низије и котлине.
Бора – облик настао набирањем стенске масе (хоризонтални покрети); испупчени део је узвишење, удубљени котлина.
Расед – пукотина у Земљиној кори (вертикални покрети); раседање – издизање (узвишење) и спуштање (котлина, низија) дуж раседа.
- Набране планине – дугачки венци, оштри врхови, стрме стране; и данас се издижу.
- Раседне планине – ниже, обли врхови, благе падине, међусобно неповезане, углавном старије.
- Набране: Анди (Ј. Америка), Кордиљери (С. Америка), Атлас (Африка), Алпи, Златибор, Тара (Европа), Хималаји (Азија).
- Раседне: Апалачке (С. Америка), Бразилске (Ј. Америка), Скандинавске планине (Европа), Урал (Европа/Азија), Кепске планине (Африка).
Надморска (апсолутна) висина – растојање тачке од нивоа светског мора (0 m н. в.); нпр. врх Копаоника 2.017 m.
Релативна висина – разлика две надморске висине.
Депресије – места испод нивоа мора (негативна надморска висина).
- Планине: ниске 500–1.000 m, средње 1.000–2.000 m, високе преко 2.000 m.
- Побрђа – 200–500 m; низије – до 200 m; равнице – мањи делови низија.
Спољашње силе – покреће их Сунчева топлота; стене се шире и скупљају, па пуцају.
Ерозија – разарање и односење стена (ерозивни облици); акумулација – таложење и нагомилавање материјала (акумулативни облици).
- Речна долина – издужено удубљење са речним коритом и долинским странама.
- Клисура – стрме стране мањег нагиба, облик слова V; кањон – вертикалне стране.
- Алувијална раван – плодна раван од песка и муља; меандри – велике окуке реке.
- Ада – речно острво од наноса; делта – троугласта наносна раван на ушћу (Δ).
- Кањон на реци Колорадо, Ђердапска клисура на Дунаву, алувијална раван реке Бегеј, делта Нила.
Абразија – рад морских таласа: таласна поткапина и клиф (ерозивни), жало (акумулативни).
Ледник – лед од нагомиланог снега изнад снежне границе (висине изнад које снег остаје целе године).
- Цирк – удубљење где настаје ледник; валов – ледничка долина (ерозивни).
- Морена – шљунак и песак на крају ледника (акумулативни).
Крашки облици – настају растварањем кречњака кишницом.
- Површински: шкрапе (уска удубљења између гребена), вртаче (левкаста удубљења), увале (срасле вртаче, 500–1.000 m), крашка поља (највећи, од сраслих увала).
- Подземни: пећине (хоризонтални канали), јаме (вертикални канал).
- Акумулативни: сталагмити (дижу се са дна) и сталактити (висе са таванице).
У леденим добима било је много хладније и ледници су се кретали низ падине. У Србији данас нема ледника, али има ледничких облика рељефа.
Еолски облици – настају радом ветра у пустињама (нема биљака, мало падавина): гур (печурка, ерозивни) и дина (пешчано узвишење, акумулативни).
Денудација – спирање огољеног земљишта кишом после крчења шума.
Човек мења рељеф и површинским коповима, насељима, путевима, тунелима, лукама и бранама.
Најважније:
- Рељеф: настаје деловањем унутрашњих и спољашњих сила.
- Набране планине: хоризонтални покрети – венци, оштри врхови, стрме стране.
- Раседне планине: вертикални покрети дуж раседа – ниже, обле, старије.
- Висине: надморска од нивоа мора (0 m), релативна као разлика две надморске.
- Ерозија и акумулација: разарање и односење наспрам таложења и нагомилавања.
- Вода: реке – флувијални, таласи – абразивни, ледници – глацијални, кречњак – крашки облици.
- Ветар: у пустињама ствара гур и дине.
- Човек: крчењем шума и градњом трајно мења рељеф.
