Најважније из лекције
План-резиме
-
Атмосфера и ваздух
- Атмосфера је ваздушни омотач Земље.
- Ваздух је смеша гасова: азот (78%), кисеоник (21%) и 1% осталих гасова (угљен-диоксид, аргон, озон, водена пара и др.).
- Азот – раст биљака; угљен-диоксид – исхрана биљака; кисеоник – дисање и сагоревање; озон – штити од зрачења; водена пара – кружење воде.
-
Границе атмосфере
- Доња граница: површина Земље (копно и вода).
- Горња граница: око 700–1.000 km, где атмосфера прелази у космички простор.
- Ваздух је најгушћи при тлу и све ређи са висином.
-
Слојеви атмосфере
- Тропосфера (0–12 km) – најнижи и најгушћи слој; водена пара, облаци, падавине, промене времена.
- Стратосфера (12–55 km) – озонски омотач упија штетне ултраљубичасте зраке.
- Мезосфера (55–80 km) – велика разлика у температури (око 0°C доле, -80°C горе); сагоревају метеороиди (звезде падалице).
- Термосфера (80–700 km) – највиши слој, температура преко 1.000°C; поларна светлост, свемирске летелице.
- Егзосфера (изнад 700 km) – граница према васионском простору; ваздух као вакуум; вештачки сателити.
-
Значај атмосфере
- Штити Земљу од превеликог загревања и хлађења.
- Упија штетна зрачења и спречава ударе метеороида.
- Омогућава кружење воде и обезбеђује кисеоник и угљен-диоксид.
- Без атмосфере Земља би личила на Месец – без воде и живота.
Атмосфера – ваздушни омотач Земље; чини је ваздух.
Ваздух – смеша гасова:
- Азот – око 78%; неопходан за раст и развој биљака.
- Кисеоник – око 21%; омогућава дисање и сагоревање.
- Остали гасови (1%) – угљен-диоксид (биљке га користе за исхрану), аргон, озон (зауставља штетно Сунчево зрачење), водена пара (омогућава кружење воде у природи) и други.
Ваздух је најгушћи у приземном слоју, а са порастом надморске висине постаје све ређи.
Доња граница атмосфере је површина Земље (копно и вода), а горња се не може тачно одредити – атмосфера нестаје на око 700–1.000 km и постепено прелази у космички простор.
Тропосфера (0–12 km) – најнижи и најгушћи слој атмосфере, просечне дебљине око 12 km.
- У њој је готово сва водена пара – кондензацијом настају облаци и падавине.
- У њој се дешавају промене времена које свакодневно осећамо и које утичу на живот на Земљи.
Стратосфера (12–55 km) – слој са великом количином озона.
Озонски омотач – слој озона у стратосфери који упија (апсорбује) штетне ултраљубичасте зраке које емитује Сунце.
- У тропосфери: облаци, ветрови, путнички авиони, балони на топао ваздух.
- У доњој стратосфери: високи облаци, млазни авиони, метеоролошки балони.
Мезосфера (55–80 km) – слој са великом разликом у температури између доњег (око 0°C) и горњег дела (-80°C), због промене густине ваздуха; у њој сагоревају метеороиди.
Термосфера (80–700 km) – највиши слој атмосфере; ваздух је веома разређен, а температура прелази 1.000°C.
Поларна светлост – светлосна појава у високим слојевима атмосфере (термосфери), видљива понекад ноћу у поларним крајевима.
Егзосфера (изнад 700 km) – граница између атмосфере и бескрајног васионског простора; ваздух је толико редак да личи на вакуум.
Вакуум – празан простор без икаквих супстанци.
- Звезда падалица – метеороид који сагорева у мезосфери.
- Свемирске летелице лансирају се у термосферу.
- Вештачки сателити углавном круже кроз егзосферу.
Атмосфера обавија Земљу попут штита и брани је од бројних штетних утицаја.
- Спречава превелико загревање и хлађење Земље.
- Упија штетна зрачења.
- Омогућава кружење воде у природи.
- Обезбеђује живом свету довољно кисеоника и угљен-диоксида.
- Спречава ударе метеороида.
Без атмосфере површина Земље личила би на Месечеву – пуста, прекривена кратерима, без воде и живота.
Најважније:
- Атмосфера: ваздушни омотач Земље састављен од смеше гасова.
- Састав ваздуха: азот 78%, кисеоник 21%, остали гасови (угљен-диоксид, аргон, озон, водена пара и др.) 1%.
- Границе: доња је површина Земље, горња на око 700–1.000 km.
- Тропосфера (0–12 km): најгушћи слој, водена пара, облаци, падавине и промене времена.
- Стратосфера (12–55 km): озонски омотач упија штетне ултраљубичасте зраке.
- Мезосфера (55–80 km): велика разлика у температури; сагоревају метеороиди.
- Термосфера (80–700 km): највиши слој, температура преко 1.000°C, поларна светлост.
- Егзосфера (изнад 700 km): граница према васионском простору, ваздух као вакуум.
- Значај: атмосфера штити Земљу од прегревања, хлађења, зрачења и метеороида и омогућава живот.
