Најважније из лекције
План-резиме
-
Време и клима
- Време – тренутно стање климатских елемената изнад места; проучава га метеорологија.
- Клима – просечно вишегодишње стање атмосфере изнад области; проучава је климатологија.
- Климатски елементи: инсолација, температура ваздуха, влажност ваздуха, ваздушни притисак, ветар, облачност, падавине.
-
Инсолација и температура
- Инсолација – трајање Сунчевог сјаја; хелиограф, часови (Сахара око 3.600, Београд око 2.000 часова).
- Температура ваздуха – термометар, °C; ваздух греју копно и вода.
- Вертикални термички градијент: опада око 0,6°C на 100 m висине; опада и од екватора ка половима.
-
Ваздушни притисак
- Барометар, милибари (mb); нормалан притисак 1.013 mb.
- Топао ваздух – лакши, диже се – низак притисак (циклон).
- Хладан ваздух – тежи, спушта се – висок притисак (антициклон).
-
Ветар
- Струјање ваздуха ка области нижег притиска.
- Стални (пасати, западни, источни), периодични (монсуни), локални (кошава, до 100 km/h).
- Ветроказ – правац; анемометар – брзина (m/s); Бофорова скала – јачина.
-
Влажност, облачност, падавине
- Влажност – хигрометар, %; опада од екватора ка половима.
- Облачност – нема инструмента, осматрање; десетине или % (10/10 = облачно, 0/10 = ведро); облаци гомиласти, слојевити, перасто-праменасти.
- Падавине – кишомер, mm; високе (киша, снег, град), ниске (роса, слана, иње, поледица).
-
Праћење времена
- Метеоролошке станице и сателитски снимци омогућавају временску прогнозу.
Време – тренутно стање климатских елемената у атмосфери изнад осматраног места; може се мењати нагло или постепено.
Клима – просечно вишегодишње стање атмосфере изнад неке области.
- Метеорологија – наука која проучава време.
- Климатологија – наука која проучава климу.
Климатски елементи – инсолација, температура ваздуха, влажност ваздуха, ваздушни притисак, ветар, облачност и падавине.
- Време: колика је температура ваздуха, да ли је облачно, да ли пада киша или снег и да ли дува ветар – у овом тренутку.
- Клима: екваторијални тип климе – сваке године слично стање атмосфере.
Инсолација – трајање Сунчевог сјаја током године; мери се хелиографом, изражава у часовима.
Највећа је у пустињама око повратника, а смањује се ка половима.
- Сахара – око 3.600 часова годишње; Београд – око 2.000 часова.
Температура ваздуха – степен загрејаности ваздуха; мери се термометром, изражава у степенима Целзијуса (°C).
Сунчеви зраци загревају копно и воду, а оне загревају ваздух изнад себе – зато је најтоплије при тлу.
Вертикални термички градијент – опадање температуре са висином, у просеку око 0,6°C на сваких 100 m.
Температура опада и од екватора ка половима, јер се смањује упадни угао Сунчевих зрака.
- Највиша званична температура: 56,7°C, Долина смрти (Калифорнија), 1913.
- Најнижа: -89,2°C, станица Восток (Антарктик), 1983.
Ваздушни притисак – притисак који ваздух својом тежином врши на Земљину површину; мери се барометром, изражава у милибарима (mb).
- Низак притисак – топао, лак ваздух се издиже и хлади, стварају се облаци.
- Висок притисак – хладан, тежак ваздух се спушта и јаче притиска површину.
Нормалан притисак код нас (0°C, 0 m надморске висине) је 1.013 mb. Антициклон – ваздушна маса високог притиска; циклон – ниског.
Ветар – хоризонтално струјање ваздуха; увек дува ка области нижег притиска и престаје кад се притисак изједначи.
- Стални – пасати (жарки појас, од повратника ка екватору), западни (умерени појас), источни (хладни појас).
- Периодични (сезонски) – монсуни.
- Локални – кошава: сув зимски ветар, до 100 km/h.
Правац – ветроказ (Вилдов); брзина – анемометар (m/s); јачина – Бофорова скала.
Влажност ваздуха – количина водене паре у ваздуху; мери се хигрометром, изражава у процентима (%).
Настаје испаравањем воде које загреје Сунце; смањује се од екватора ка половима. При 100% ваздух је потпуно засићен.
Облачност – прекривеност видљивог дела неба облацима; нема инструмента, одређује се осматрањем, изражава у десетинама или %.
Облак настаје кондензацијом – водена пара прелази у капљице воде или кристале леда.
- Потпуно облачно – 10/10 (100%); потпуно ведро – 0/10 (0%).
- Типови облака: гомиласти, слојевити, перасто-праменасти.
Падавине – капљице воде или леда које под утицајем гравитације падају на Земљу; мере се кишомером, у милиметрима (mm).
- Високе падавине – киша, снег, град.
- Ниске падавине – роса, слана, иње, поледица.
Метеоролошка станица – место са инструментима где се прате сви климатски елементи.
Временска прогноза – предвиђање стања атмосфере у наредном периоду на основу мерења и снимака са вештачких сателита.
Најважније:
- Време: тренутно стање атмосфере изнад места (метеорологија).
- Клима: просечно вишегодишње стање атмосфере изнад области (климатологија).
- Климатски елементи: инсолација, температура, влажност, притисак, ветар, облачност, падавине.
- Инсолација: хелиограф, часови; Сахара око 3.600, Београд око 2.000 часова.
- Температура: термометар, °C; опада 0,6°C на 100 m и од екватора ка половима.
- Притисак: барометар, mb; нормалан 1.013 mb; антициклон висок, циклон низак.
- Ветар: дува ка нижем притиску; стални, периодични, локални (кошава); ветроказ, анемометар, Бофорова скала.
- Влажност: хигрометар, %; облачност се осматра (десетине или %).
- Падавине: кишомер, mm; високе (киша, снег, град) и ниске (роса, слана, иње, поледица).
- Временска прогноза: настаје у метеоролошким станицама уз снимке са сателита.
